“Nije KFOR doneo odluku da Srbi napuste institucije, ni da se bojkotuju izbori, a još manje da se prihvati kao legitimna vlast proizašla iz takvih falš izbora. Sukob sa KFOR je zadnje što nam je trebalo”, kaže u intervjuu za “Novu” Zdravko Ponoš, lider pokreta SRCE. On za naš list odgovara na pitanje čemu služi podizanje borbene gotovosti Vojske Srbije, treba li ići na dijalog sa Aleksandrom Vučićem i objašnjava zašto bi bilo dobro da se formira prelazna vlada.
Na severu Kosova je situacija toliko napeta da je prvi put od 2011. došlo do sukoba Srba sa Kforom, u kojem je povređeno više od 50 građana i najmanje 25 vojnika. Plašite li se izbijanja još ozbiljnijih sukoba? Šta uraditi u ovakvoj situaciji?
Sukob sa KFOR je zadnje što nam je trebalo. Nije KFOR doneo odluku da Srbi napuste institucije, ni da se organizuju, a ni da se bojkotuju izbori, a još manje da se prihvati kao legitimna vlast proizašla iz takvih falš izbora i da se silom uguraju u kancelaije gradonačelnici koje podržava dva posto stanovništva. Situaciju su do usijanja doveli Kurti i Vučić, svaki iz svojih, a uzajamno komplementarnih razloga.
Međunarodni civilno-politički faktor na Kosovu je loše procenjivao situaciju i kasnio za događajima. Srbi na Kosovu su zloupotrebljeni i žrtvovani po ko zna koji put. Kfor je jedina legitimna sila koja sada može da im garantuje bezbednost. To svakako nije prištinska policija iz koje je Vučić izveo srpske polucajce nakon što ih unutra uterao. Neće ih zaštititi ni militantno krilo Srpska liste. Njih je Vućić koncipirao za druge namene. Potrebno je da se najhitnije obnovi odnos poverenja sa KFOR. To mora du učini zvanični Beograd. Srpska lista, kao lokalna filijala SNS, nema kredibilitet ni kod Srba ni kod KFOR da to učini.
U petak je Aleksandar Vučić potpisao naredbu o podizanju borbene gotovosti, nakon incidenta prilikom ulaska albanskih gradonačelnika u tri opštine na severu Kosova. Ministar odbrane Miloš Vučević je izjavio da će u ponedeljak do 14 sati formacije Vojske Srbije biti raspoređene duž administrativne linije. Čemu to služi? Očekujete li da će srpska vojska na bilo koji način reagovati?
Teatralno podizanje borbene gotovosti je postalo redovo i nevažno. Služi istoj svrsi kao i jutarnji performansi režimskih naglabala na TV Pink i Hepi – veličanju vođe, njegove hrabrosti i sposobnosti da reši krize koje je zakuvao.
To je inače prešlo u rutinsko ponižavanje pripadnika Vojske Srbije od strane samozvanog vrhovnog komandanta. Niko drugi više ne obraća pažnju na Vučićevo slikanje sa generalima u Beogradu i turiranje vojnih vozila u Kuršumliji u Raškoj. Srbi na Kosovu odavno znaju da im to neće doneti bezbednost od nasilnih akcija prištinskih vlasti. Prištinske vlasti to ni malo ne brine. Samo se potajno nadaju nekom ekscesu između Vojske Srbije i KFOR.
Vučić nečasno pokušava da zloupotrebi situaciju na Kosovu, za koju snosi krivicu, za razbijanje narodnog protesta. Pokušava da ljude koji učestvuju u protesu podeli na kosovskoj temi, a da im osetljivost na Kosovo mere opskurne neiskrene patriote, dileri van redovnog radnog vremena i sitni doušnici službe. Pokrenuo je kuso i repato kako bi razbio protest. Protest njega brine, Kosovo je alalio.
Zbog masovnih protesta u Beogradu, Aleksandar Vučić poziva opoziciju na dijalog, a u isto vreme je i vređa i on, a i poslanici SNS u Skupštini. Kako bi u takvim okolnostima uopšte dijalog mogao da izgleda?
Nikako. Zato prava opozicija neće ni pristati na takav dijalog koji bi služio samo da se protest okonča, da se kamere pomere za neki namešteni okrugli sto oko kojeg se kao spuštaju tenzije, a da se građani gurnu u apatiju i rezignaciju. I naravo da se suštinski ništa ne promeni. Onaj ko bi da spusti tenzije, a da se stvari ostanu gde su, neka se Vučiću spusti u svoje ime.
Vučić je najavio i da je spreman da razgovora o zahtevima sa protesta, o REM-u, da bi potpisao smenu rukovodstva RTS-a…, ali da neće biti ispunjen zahtev za smenu Bratislava Gašića i oko prelazne vlade, jer neće da „učestvuje u razaranju Srbije“. Kakav je vaš stav o prelaznoj vladi? To nije zahtev sa protesta.
Oko ispunjenja zahteva protesta ne sme biti pogađanja. Inače mislim da su zbog ponašanja režima u međuvremenu ti zahtevi prevaziđeni, ali njihovo ispunjenje svakako je prvi korak koji Vučić mora da napravi. Personalne smene, a u stvari rotacije oko kojih se Vučić nećka su inače manje važna stvar među zahtevima.
Vučić je inače jedino nervozno reagovao na moj zahtev za prelaznom vladom i u svakoj prilici ističe kako to ne dolazi u obzir teatralno nudeći u zamenu svoj život. Zna on da je to izvlačenje osigurača iz njegovog opstanka na vlasti baziranog na onemogućavanju regularnih izbora. Prelazna tehnička vlada treba da obezbedi mirnu tranziciju iz njegove samovolje ka normalnosti koja bi započela organizovanjem prvih regularnih izbora nakon 2012.
Zanimljivo je da se pravi gluv na drugu stvar koju sam sugerisao, a to je tužilac za organizovani kriminal koji bi uživao međunarodnu zaštitu. Nije on navikao da razgovara sa tužiocem koji ga ne oslovljava sa šefe.
Vučić je otišao sa čela SNS, posle šest godina od prvog obećanja da će podneti ostavku na funkciju lidera te stranke, a na njegovo mesto je došao Miloš Vučević. Šta će to da promeni u stvarnosti?
Nebitno. Koga uostalom briga šta se dešava u Vučićevom privatnom preduzeću i to što je imenovao VD izvršnog direktora, a on zadržao poziciju šefa borda. Možda računa da će ga to amnestirati od odgovornosti kao neke od njegovih tajkuna. Važno je samo to što Vučić i dalje okupira poziciju šefa najvažnijih institucije Republike Srbije, a pored sebe za slikanje drži saksije tipa Ane Brnabić i Zagorke Dolovac. Ne sme da mu se dozvoli da samo menja prazne saksije. Zato nam treba prelazna vlada.
BONUS VIDEO Zdravko Ponoš o zbivanjima u i oko Skupštine i podelama podeljenog društva
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare