Predsednik pokreta SRCE i nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš govorio je za list Nova o sastanku Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija u Briselu, o njegovim očekivanjima i posledicama ovog susreta. Ponoš je pričao o političkoj sudbini Vučića, o tome kako će lidera naprednjaka pamtiti istorija, ali i dolasku Mercedesa u Srbiju, rušenju Starog savskog mosta i otvorenom pismu Željka Mitrovića protiv njega.
Očekujete li da Vučić i Kurti potpišu sporazum u Briselu ili su posrednici u dijalogu previše optimistični?
Posrednici su realistični. Barataju saznanjem da su Vučić i Kurti prihvatili sporazum i da ih samo žulja kako da to saopšte svojoj javnosti. Zato se tako pedantno radi na predstavljanju te vesti. Kurti je u mnogo zahvalnijoj poziciji jer ima šta da predstavi kao dobitak iz ovog aranžmana. Vučić nema ništa što može da prikaže kao dobitak. Pravdaće se objašnjavajući šta je Srbija mogla da izgubi da nije prihvatio taj sporazum i bežaće od odgovornosti što je zemlju doveo u ćorsokak.
Da li očekivanja Zapada, prvenstveno kad je reč o Srbiji i njenoj kooperativnosti u pregovorima, ukazuje na to da je Vučić dobio određene garanacije ukoliko prihvati da potpiše sporazum?
Svakako. Dobio je garancije, ali za sebe. Podršku za opstanak na vlasti dok se taj sporazum ne implementira i gledanje kroz prste za gušenje demokratije, ljudskih prava, urušavanje institucija u tom periodu.
Ukoliko stavi paraf na dokument, kakva bi politička sudbina mogla da snađe Vučića?
Kao i svakog ko je kroz istoriju birao takav put. Biće neko vreme tapšan kao dobar kolonijalni upravnik ili gore od toga, a zatim potrošen i odbačen. Narod će ga prezreti prvo jutro posle takvog sramnog dana. Nedavno je izjavio da se nada da će istorija da bude milostiva prema njemu kad već savremenici nisu. Istorija je pogrešna crkva za takve molitve.
Šta vi mislite o francusko-nemačkom predlogu? Da ste vi na Vučićevom mestu, da li biste ga potpisali?
Ne. A ne želim ni da zamislim sebe na mestu ucenjenog čoveka koji je prokockao tako važan nacionalni interes. Taj papir odlično služi interesu njegovih vlasnika. Cilj je da se makar zbrzanim fiksiranjem kosovskog konflikta obezbedi viši nivo regionalne stabilnosti i bezbednosti i tako smanji mogućnost za ruski uticaj. To je razumljiv prioritet sa njihovog stanovišta. Prištini se ovim sporazumom otvaraju vrata priznanja od strane EU nepriznavača što je korak ka članstvu u NATO i drugim međunarodnim organizacijama. Solidan rezultat za Prištinu. Srbija i njeni građani dobijaju jedno veliko ništa. Čak su i obećanja mršava.
Objavljeno je da će u Srbiju stići Mercedes sa investicijom vrednom 2,7 milijardi evra, u čemu će učestvovati i Rio Tinto. Da li je ovo „šargarepa“ koja nam se nudi za Kosovo?
Kakva crna šargarepa. Prošli put priča o Mercedesu ispala je bajka. Ako je ovaj put nešto ozbiljnije, to je samo šareni omot u vidu Mercedesa oko još jednog štapa koji se zove litijum. To je štap kojim će strani politički i korporativni akteri pridržavati Vučića na vlasti. Rado bih inače podržao dolazak Mercedesa u Srbiju, ali da u baterije spakuje litijum iskopan na nekom drugom mestu. Ovako ispade da su se “divlji Srbin i njegov Švaba” dogovorili da uloge podele kao i inače.
Kada se govori o šargarepi, nemoguće je zaobići i štap. Verujete li da „kazna“ za neodgovarajuću politiku Srbije u očima Zapada može da bude odlazak stranih investitora ili eventualno uvođenje viza?
Vizni režim je ugrožavala neodgovorna vizna politika Srbije prema trećim zemljama. EU je upozorila na moguće posledice i ta stvar je na sreću sanirana. Stranim investitorima je dobro u Srbiji. Nama nije. Za građane Srbije najveći štap je opstanak na vlasti SNS i Aleksandra Vučića. Kao što rekoh, takav sporazum i litijumski projekat su njihove karte da nas voze još jedan krug bliže paklu.
Nedavno je predsednik Vučić rekao da se svi naoružavaju za narednih 20 godina, jer svi “planiraju da ratuju”, sugerišući da mi “ne treba da budemo jedine budale koje to ne vide”. Koliko su realna ova predviđanja?
Naoružavanje je kontinuiran proces jer se pojavljuju nove tehnologije, čak i kada se bitno ne menja bezbednosni ambijent. Sada se suočavamo i sa dinamičnom promenom bezbednosnog konteksta. Međutim, način na koji Vučić pristupa toj temi i kako je komunicira je više vašarski nego odgovoran, državnički i kopmetentan. Teško je zamisliti ozbiljnog predsednika republike da pazari oružje po sajmovima i to pred kamerama. Šeici su sasvim druga priča. Mada bi i za šeike bilo neobično da im generali zanose torbu dok oni bistre strategiju i odbrambene tehnologije sa svojim savetnicima za medije i zabavu.
Vučić je najavio nabavku naoružanja, konkretno dronova, a nešto ranije i konkurs za 5.000 specijalaca. U kakvom se stanju nalazi Vojska Srbije, da li su ovolike investicije u naoružanje i opremu opravdane i realne?
Naoružanje treba da se zanavlja, ali je još veći prioritet popuna ljudstvom i obuka. To je stanje zabrinjavajuće. Potrebne su investicije naravno, ali na stručan način uz poštovanje nadležnosti. Nasuprot toga, gromoglasne najave 5.000 specijalaca su u funkciji anesteziranja javnog mnjenja
pred debakl Vučićeve kosovske politike. Ali čak i za tu marketinšku namenu, ta stvar je traljavo komunicirana. Zato su u hodu menjali stvari, smanjivali broj specijalaca i obećanu platu, produžili rok sa godinu na dve. Jedino što je ostalo je da je tim novim specijalcima dovoljna osnovna škola i šteta koja je naneta unutrašnjim odnosima u Vojsci i njenom ugledu u društvu. Reformski, nema šta.
Kako ocenjujete rad načelnika Generalštaba Vojske Srbije Milana Mojsilovića?
Neocenjen jer je bio odsutan sa časova.
Hoće li se pokret SRCE priključiti protestima protiv uklanjanja Starog savskog mosta, budući da se najavljuje da će ih biti? Kakav je vaš stav prema rušenju ovog zdanja?
Od kada je SNS preuzeo vlast u Beogradu oni su u biznisu zatvaranja, rušenja i betoniranja zelenih površina. Zatvorili su železničku stanicu, autobuske kao da nema u očekivanju obećane, Trg republike je postao trg betona i kamena, najavljuje se rušenje Starog savskog mosta, Sajma… Svaka vlast bude upamćena po onome što sagradi. Ova će ostati upamćena pre po onome što je porušila i po tome što ovaj grad nikad nije bio prljaviji. SRCE će podržati svaki građanski bunt koji se suprotstavalja debeogradizaciji Beograda.
Kako komentarišete otvoreno pismo vlasnika Pinka Željka Mitrovica? Šta vam govori to što je pisao o vama u tom pismu?
To je samo jedan u nizu pokušaja skretanja pažnje. Pokrenuli su kuso i repato. Očekujem da će narednih dana biti još agilniji u maskiranju Vučićevog debakla na temu Kosova. Treba očekivati vesti tipa da je predsednik lično ispod Jajinaca otkrio Atlantidu ili da se na Pinku otvorio portal za prečicu ka onome svetu. A da je opozicija već sa druge strane vrata. Mnogo potcenjuju ovaj narod.
Bonus video: Ponoš – Sprema nam se amputacija Kosova
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare