3
Da sam predsednik bilo koje političke stranke ne bih izlazila na izbore za parlament, zato što su to vanredni izbori, koji će se održati protivno Ustavu. Opozicija treba da se usredsredi na izbore za grad Beograd, to su redovni izbori, a ne bi bilo loše ni da se na jedan drugačiji način fokusiraju i na predsedničke izbore, navodi u intervjuu za novine Nova profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić.
Moguće je udruživanje jednog dela opozicije, vode se razgovori između SSP, DS i Narodne stranke. Da li ste optimistični po pitanju mogućeg rezultata opozicije na narednim izborima?
Meni se čini da je opozicija bar u nekim tačkama shvatila da mora da izađe zajedno. Ne znam koliko je za sadašnje stanje opozicije, koje nije dobro, pametno da učestvuje na svim izborima. Mislim da je potrebno da se usredsrede na izbore za grad Beograd, to su redovni izbori, a ne bi bilo loše ni da se na jedan drugačiji način fokusiraju i na predsedničke izbore. S tim, što da sam predsednik bilo koje političke stranke ne bih izlazila na izbore za parlament, zato što su to vanredni izbori, koji će se održati protivno Ustavu, jer čim su izbori završeni predsednik Republike, koji na to nije ovlašćen, rekao je da će mandat te Vlade i Skupštine trajati godinu i po dana. Sad, ako hoćemo da nasedamo toj vladalačkoj samovolji, ne samo opozicija, nego i građani Srbije, onda ćemo na to pristati. Tu neovlašćenu ponudu predsednika, građani Srbije
pre svega ne treba da prihvate i da na tim izborima izraze svoje negodovanje prema takvom činu i načinu raspisivanja izbora.
Kad smo kod izbora, spominje se Zdravko Ponoš kao jedno od mogućih imena za zajedničkog predsedničkog kandidata. Kako vama to ime zvuči?
Ponoša ne poznajem lično, pratila sam njegov spor koji je postojao u vreme kad je bio šef Generalštaba i shvatila sam iz jednog intervjua koji je dao da su tu postojale koncepcijske razlike između Generalštaba kao vojne profesije na jednoj strani i Ministarstva odbrane na drugoj strani. Koliko sam razumela, Generalštab je imao svoju koncepciju u tom trenutku, a ministarstvo i ostali organi civilne kontrole, nisu i Ponoš u tome više nije hteo da učestvuje. Ako je to zaista tako, može se reći da je on tada odbranio principe svoje profesije i to meni uliva poverenje. A to što se digla ovolika halabuka oko njegove moguće kandidature u taboru vladajuće stranke i njenih pratilaca koji zaparavo čine ovu Skupštinu, to je pitanje njihove procene koliko bi on mogao da pomrsi Vučiću račune. U ovom trenutku Vučić ne može biti pobeđen na izborima, ali bi možda neki dobar kandidat opozicije mogao da ga dovede u drugi krug, što bi on smatrao velikim šamarom, zapravo početkom poraza.
Nedavno ste bili na meti predsednice Vlade Ane Brnabić, ali i poslanika SNS Aleksandra Martinovića, zbog psovki Marka Vidojkovića i neke vrste podrške koju ste mu dali. Odakle potreba da se svačije javno izneto mišljenje prokomentariše državni vrh, neretko u Skupštini?
Nemam drugo objašnjenje osim da je to deo jedne iracionalne teorije, koja se uči na raznim mestima u vladajućoj stranci, a verovatno i u Akademiji mladih lidera. Ta teorija je iracionalna, zato što ponekad zaista izgleda besmisleno toliko se boriti, na primer, za preimućstvo u svakoj mesnoj zajednici, a znamo da one nisu nikakvi organi vlasti, već mesto kvartovskog ili seoskog okupljanja građana radi rešavanja lokalnih problema. Mislim da se sve zasniva na ovome – ponovi 1.000 puta laž i ona će u javnosti postati istina – pogotovu ako se plasira preko onih sredstava informisanja koji su najdostupniji širokom krugu građana. Imam obićaj da odlazim u jedno malo mesto na jugoistoku Srbije i baš kad sam doživela čast da me pomene prvo premijerka, a onda i kolega Martinović, neki ljudi su se čudili, pa su mi rekli: “eto ti ne izgledaš kao da si loša loše, a u stvari si po svemu sudeći sam đavo”. Ja sam to primila sa dosta ironije, nije mi to teško palo, ali ima tako prljavih kampanja na koje ne možete ostati ravnodušni. Uglavnom svi znamo ko je kreator te teorije o ponavljanju laži koja postaje istina I ko ju je sproveo u praksi. To je Jozef Gebels.
Pripadnici vlasti spominju se u čitavom nizu afera, međutim, epiloga niema. Da li vam izgleda da pravosuđe koje na njih ne reaguje održava ovu vlast u životu?
Kad se kaže afera u političkom govoru, onda se uglavnom misli da je neko od javnih funkcionera izvršio krivično delo i da to postavlja pitanje njegove odgovornosti. Postupak protiv takvog nekog morao bi da pokrene nadležni javni tužilac i da se to dalje odvija pred sudom. To se u ovoj državi ne dešava. Kada predočite u medijima ili podnošenjem prijava javnom tužilaštvu da postoje osnove za sumnju da je neki državni funkcioner izvršio neko krivično delo, obično javno tužilaštvo odbacuje tu krivičnu prijavu ili se po njoj ne postupa. Da bi te afere bile verodostojno rešene, to zahteva akciju javnog tužioca, ozbiljnu istragu i ozbiljno suđenje. Za to u ovoj zemlji nema uslova kad su u pitanju javni funkcioneri, a nema zato što je sudska vlast dopustila sama sebi da uopšte ne bude vlast i dopustila organima izvršne vlasti pre svega Vučiću da mnogobrojne slučajeve “rešava” putem medija, da predočava neku svoju, a ne sudsku istinu. Za to odgovornost snosi pre svega on zato što prekoračuje svoja ovlašćenja, ali ništa manja nije odgovornost sudstva kao jednog dela vlasti. A javno tužilaštvo je u ovoj zemlji postalo najslabija karika pravosuđa. Na to, između ostalog, utiču karakter, lik i delo aktuelne javne tužiteljke i ona snosi ogroman deo odgovornosti za ovakvo stanje tužilaštva. Tu postoji i odsustvo bilo kakve svesti o moralu javnih funkcionera. Ostavke ovde ne postoje.
Kako komentarišete puštanje vlasnika plantaže marihuane Jovanjica, Predraga Koluvije, u kućni pritvor, a zatim i njegovu javnu odbranu?
Što se tiče samog puštanja u kućni pritvor, pa hajde da kažem da ima takve prakse. Ali moram da podsetim javnost da kad se desio slučaj sa Miškovićem, koji je takođe proveo jedno vreme u pritvoru, a Mišković je bio onaj na kojem su ovaj režim i Vučić izgradili imidž ljudi koji se bore protiv korupcije. Ta slika se u međuvremenu totalno raspala. Kad je Mišković pušten iz pritvora bila mu je određena jedna veoma visoka kaucija i zbog privremenog vraćanja pasoša Miškoviću, sudija Vučinić bio je izložen tabloidnom toplom zecu i na kraju je napustio sudijsku profesiju i sada je advokat. U ovom slučaju sa Koluvijom, sve je bilo mnogo jednostavnije i lakše po njega. A što se tiče samog intervjua koji je njegov advokat i visokopozicionirani član SNS, predsednik Odbora za pravosuđe, član i Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, sa njim obavio, to je suprotno pre svega etičkom kodeksu advokature. A pritom nijedna društvena institucija, kakvaje advokatska komora, nije ništa preduzela, a znam da je bilo prijava, da se takvo njegovo ponašanje sankcioniše.
Imali smo i situaciju u kojoj predsednik javno brani Koluviju. Kako to komentarišete?
To ne može da se komentariše nikako drugačije nego kao sve ono što on inače radi. On je krenuo u vrlo ranoj fazi sa “rešavanjem” sudskih slučajeva pred najširim auditorijumom. On je prvi rekao da je policija “rešila Jovanjicu”,objavio je “rešenje” ubistva Ćuruvije i to još 2014. godine, a već sedam godina Ćuruvijino ubisto pravosudno nije okončano. “Sudio” je javno preko poligrafa, proglašavajući nevinim one koji su prošli poligraf, pri čemu ništa ne znamo o uslovima pod kojim je to poligrafsko ispitivanje obavljeno, a da ne govorim o tome koliko je pouzdanost podataka dobijenih na poligrafu upitna. Iz izjava poligrafista znamo i da tačnost ovakvog ispitivanja zavisi od dobre pripreme poligrafiste. Vučić je, dakle, jedno vreme imao veliku naklonost prema poligrafu, koji je maksimalno koristio, pa je “presuđivao” pred auditorijumom da je neko nevin ako je izašao na poligraf, a da je automatski kriv ako je poligraf odbio. E onda je jedno vreme počeo da biva prema poligrafu skeptičan, predlažući da se neki policajci i treći put stave na poligraf. To što se on postavlja kao branilac Koluvije i to potpuno otvoreno, omalovažavajući marihuanu kao opojnu drogu koja jeste na listi zabranjenih supstanci, omalovažavajući količinu, to je otvorena odbrana jednog okrivljenog, na koju nijedan predsednik republike nema pravo, a ovaj naš nema ni kvalifikacije.
BONUS VIDEO: Vučić odlikuje inspektora koji je otkrio Jovanjicu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
