1
U skladu sa našim strateškim utemeljenjem za pristupanje Evropskoj uniji, Srbija treba da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije i Rusiji uvede sankcije, kaže u intervjuu za list Nova predstavnik pokreta Ne davimo Beograd i koalicije “Moramo” Dobrica Veselinović.
Govori i o rušenju u Savamali, ali i o rušenju opozicije nakon sastanka predsednika SNS Aleksandra Vučića i lidera SSP Dragana Đilasa, a otkriva i šta će se desiti sa koalicijom “Moramo”.
Prošla je još jedna godišnjica rušenja u Savamali. Dokle se došlo sa rešavanjem tog slučaja i ko je zakazao?
Nema dileme da su nezavisne institucije u našoj zemlji zarobljene i pod direktnim uticajem Srpske napredne stranke, pa nažalost kroz primere kakav je rušenje u Savamali možemo videti da ne štite interese građana, već služe zaštiti kriminalaca i tajkuna bliskim režimu. No, ono što je važno je da i posle nekoliko godina ne samo pitanje Savamale, već i brojnih drugih afera kao što je Krušik, Jovanjica, pad helikoptera ostaju u žiži javnosti i ja sam siguran da će odgovorni biti privedeni pravdi i da će odgovarati za kriminalizaciju i siromašenje našeg društva.
Šta znamo danas što tada nismo znali?
Znamo da je u organizovanje rušenja u Savamali bio uključen vrh tadašnje gradske vlasti, tj. Siniša Mali, a cela operacija izvedena sa blagoslovom vrha Srpske napredne stranke, pa i Aleksandra Vučića. No kao i tada, i sada je jasno da epiloga neće biti dokle god su ti sami nalogodavci na vlasti. Na nama je da prikupljamo podatke i čuvamo sećanje, a istina će na kraju pronaći svoj put.
Vođa kriminalnog klana Veljko Belivuk rekao je da su njegovi ljudi učestvovali u rušenju u Savamali, zajedno sa ljudima Zvonka Veselinovića. Policajac Goran Stamenković, koji je jedini osuđen za rušenje u Savamali, kaže da je trpeo pritiske iz vrha policije i vlasti da preuzme krivicu. Verujete li njihovim svedočenjima koja su se pojavila u medijima i očekujete li da se institucije “pozabave” ovim navodima?
Poslednja svedočenja Belivuka koji je govorio o umešanosti kriminalnih klanova, ali i ljudi Zvonka Veselinovića u rušenje u Savamali, kao i policajca koji je bio dežuran u smeni kada se rušenje dešavalo govore nam da je operacija bila jako ozbiljno isplanirana i izvedena uz koordinaciju brojnih državnih organa, službi i pojedinaca, i pored toga učešće kriminalnih klanova. Verujem da ima istine u njihovim navodima, i očekujem da se institucije time pozabave čim se režim Srpske napredne stranke bude pao.
Postizborna dešavanja u Srbiji bila su vrlo turbulentna. Sastanak Đilas – Vučić u velikoj meri doprineo je još većoj podeljenosti opozicije. Kako vi na to gledate?
Smatram da ne mogu bilo koja dva čoveka krojiti sudbinu Beograđana na sastancima iza zatvorenih vrata, a pogotovu ne mogu njihovi privatni dogovori biti zamena za izborni proces i institucije. Novi izbori se raspisuju tek onda kada niko ne može da obezbedi većinu za formiranje nove gradske vlasti, na osnovu razgovora i procedure, ne na osnovu procene pojedinačnih aktera.
Da li mislite da sa Vučićem opozicija treba da priča i može da se dogovori?
Što se nas tiče, sa Vučićem se može razgovarati u kapacitetu institucije koju on predstavlja – a to je predsednik republike Srbiju, u okviru nadležnosti koje on kao predsednik ima. A to svakako nisu lokalni izbori u lokalnoj samoupravi grada Beograda.
Čime je rezultirao ovaj sastanak, gledano iz vaše perspektive?
Meni se čini da je sastanak produbio podele u našem društvu, a nije doneo ni povećanju poverenja u institucije, a svakako je unizio već nisko dostojanstvo izbornog procesa. Takođe ovaj sastanak je napravio raskol u izbornoj koaliciji „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ i napuštanje ove koalicije od strane nekoliko organizacija, ali i odustajanje od strane njihovih kandidata za gradonačelnika i predsednika Srbije. Mislim da je to jako loše i smatram da nam ne treba još više podela, već više saradnje, konsenzusa i na kraju dana drugačija politička kultura – kako dolazimo do dogovora, kako pokazujemo više uvažavanja za naše partnere, kako više slušamo građane.
Biljana Stojković je svetla tačka u političkoj istoriji
Da li planirate da nastavite saradnju sa profesorkom Biljanom Stojković i na koji način?
Sa profesorkom Biljanom Stojković smo sve ove godine sarađivali i viđali se na brojnim blokadama, protestima i svuda gde se kršio javni interes i to će se u budućnosti nastaviti. Za mene je njena kandidatura za predsednicu Srbija svetla tačka u našoj političkoj istoriji jer smo imali kandidatkinju koja je jasno i dosledno govorila o zeleno – levim vrednostima i temama koje su mnogi zanemarivali, i posle dužeg vremena imali smo priliku da glasamo ZA, a ne samo protiv politike Aleksandra Vučića.
Kako će ubuduće funkcionisati koalicija “Moramo”?
Kao i do sada naša koalicija će nastupati sinhronizovano i u međusobnoj saradnji organizacija koje je čine. U ovim vremenima stalnih podela i fragmentacije organizacija, stava smo da je jako važno da se pokaže da vrednosno i ideološki bliske organizacije mogu da sarađuju, rade zajedno i rastu.
Šta po vama predstavlja povratak opozicije u gradski i republički parlament?
Povratak opozicije, ali i nova zeleno-leva opozicija koju pokret Ne davimo Beograd i koalicija Moramo predstavljaju unutar insititucija biće jedan novi politički pejzaž i daće novu energiju u raspravama, ali i u životu unutar institucija. Radujemo se otvaranju novog fronta u borbi za javni interes, što mislim da će uz naš stalni angažman na terenu biti pravo osveženje.
Kolika je moć opozicije da utiče na odluke koje će se tek donositi?
Ono što smo mi videli svih ovih godina borbe na terenu je da postoji velika snaga u građanima, njihovom organizovanju i pritisku koje to organizovanje može da učini. Videli smo odustajanje i odlaganje velikih i problematičnih projekata u gradu koje je gradska vlast naumila da uradi, videli smo nadu i optimizam da je moguće voditi drugačiju vrstu politike i u tome biti uspešan. I ta drugačija politička kultura i drugačije, životne teme su novina koju mi unosimo u institucije. Što se tiče pokreta Ne davimo Beograd i koalicije Moramo mi jedva čekamo ne samo da utičemo da se spreči donošenje i implementacija odluka štetnih po javni interes, već i da namećemo teme koje su građanima važne i predlažemo odluke zakone koji mogu učiniti da kvalitet života i očuvanje životne sredine u našoj zemlji budu što veći.
U svetlu dešavanja u Ukrajini kakav je vaš stav po pitanju uvođenja sankcija Rusiji, da ili ne?
Da.
Zašto?
Svakako da je pitanje sankcija Rusiji jedno teško i polarizujuće pitanje, ali ovom pitanju se mora pristupiti racionalno i bez emocija. Prvo nužno je reći da se radi o agresiji na suverenu zemlju, agresiji u kojoj su milioni ljudi napustili svoje domove, o agresiji koja je proizvela hiljade poginulih i štetu koja je nemerljiva. Za mene je pitanje osude rata, moralno i etičko pitanje oko kojeg nema nejasnoće. Sa druge strane, što se nas tiče mi već duže vreme govorimo da je pitanje otklona od zavisnosti od fosilnih goriva pitanje nacionalne bezbednosti naše zemlje, te u skladu sa tim moramo hitno i bez odlaganja da krenemo da diverzifikujemo naše izvore energije i da počnemo veliku energetsku tranziciju kroz ulaganje u održive vidove energije kao što su sunce, geotermalna energija i energija vetra. Pored ovoga, u skladu sa našim strateškim utemeljenjem za pristupanje Evropskoj uniji, Srbija treba da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije i Rusiji uvede sankcije.
BONUS VIDEO: Izbliza – Dobrica Veselinović
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
