1
U intervju za dnevni list “Nova” istoričar i bivši diplomata Milan St. Protić rekao je da veruje da kandidat dela opozicije za gradonačelnika Beograda, Vladeta Janković, može da “oporavi” prestonicu i da ne bi mogao da ga odbije ukoliko bi ga pozvao da bude deo njegovog tima.
U razgovoru za naše novine, Protić je govorio i o tome šta najviše zamera aktuelnoj gradskoj vlasti, kako vidi ostale kandidate za gradonačelnika prestonice, ko je po njegovom mišljenju najbolji predsednički kandidat, kao i zbog čega smatra da je bio u pravu kad je rekao da će ovu vlast “skinuti kuka i motika”.
Kome je Srbija danas bliža, Evropskoj uniji ili Rusiji?
To je teško reći u ovom trenutku. Odluka da se ipak glasa za rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija mi govori o tome da je vlast u Srbiji ipak podlegla pritiscima Zapada. Bilo bi suviše čak i za njih da su ostali na istoj strani sa Belorusijom i Severnom Korejom. Mislim da će sve veoma zavisiti od stepena ozbiljnosti i čvrstine proklamovanih sankcija prema Rusiji… Ukoliko one ostanu čvrste, onda će se Srbija neminovno naći pod udarom, ali ne zato što neko hoće da je kazni, već zato što tako postaje nekontrolisan kanal za proboj sankcija. U tome leže rizici koji se kod nas ne pominju, a oni su prilično realni.
Mislite li da su predstojeći izbori razlog zbog čega vlast odbija da se izjasni?
Mislim da bi oni tako postupili i da nisu izbori. Ne bi se oni opredelili, jer je njihova politika takva još od prvog dana. U tom pogledu, oni nisu drugačiji ni od jedne prethodne vlasti, osim što su vulgarniji i primitivniji. Vidimo da i predstavnici opozicije zauzimaju sličan stav. Čak su mnogi od njih i pohvalili stav srpskih vlasti o krizi u Ukrajini. To je politika starog datuma, po mom sudu, i vuče korene iz Titove nesvrstane politike.
Pročitajte još...
Jednom ste rekli da će ovu vlast na kraju skinuti kuka i motika. Je l’ i dalje verujete u to ili mislite da ipak mogu da budu smenjeni na izborima?
Pa njima je već došla kuka i motika, videli ste šta je bilo u Gornjim Nedeljicama, kao i na demonstracijama u Beogradu i drugim gradovima. Dakle, nisam pogrešio, jer je baš kuka i motika izašla na ulice. To je u tim događajima bilo najlepše – izašao običan narod na ulice. Ovi ljudi iz Nedeljica, koji vode taj pokret, me apsolutno oduševljavaju zbog njihove elokvencije, čistote, poštenja i hrabrosti da se bore za ono do čega im je stalo. Vidite da je ta kuka i motika baš nezgodna. Njih neće Protić da nosi, suviše je mator i bolestan, ali ima mladih koji su spremni da se bore i sa kojima nije lako izaći na kraj. Evo, imate tog momka Sava Manojlovića. Ne znam kakav je, ali da je lajav – lajav je.
Da li je dobro što se opozicija podelila u nekoliko ideoloških kolona ili ipak smatrate da je bilo bolje da su nastupili jedinstveno?
Mislim da je trebalo da se okupe oko 5 tačaka. Da pronađu 5 tačaka koje nisu sporne za glavne političke grupacije i da se obavežu da će posle izbora formirati vladu koja će ostvariti tih 5 ključnih stvari, a posle da će svako krenuti svojim putem. Iskustvo govori o tome kad se okupljamo protiv nekoga ili samo da bi se okupili, da to može da dovede do pobede na izborima, ali uvek se postavlja pitanje šta ćemo sutra. To je i iskustvo DOS-a. Mi smo oborili Miloševića, ali sutradan nismo znali šta da radimo. Slična se stvar dogodila i sad u Crnoj Gori.
A šta bi bile te tačke okupljanja?
Naravno, prva tačka koja nam pada na pamet je zabrana iskopavanja litijuma. Čini mi se da se oko toga slažu svi. Onda bi mogli da razgovaraju i o drugim pitanjima – da li je to lustracija ili nešto treće, to je na njima da dogovore. Verujem da ima dovoljno tema, a da se pitanje Kosova, Srebrenice i Ratka Mladića ostavi za posle.
O protestima protiv Rio Tinta
“Mislim da je dobro kad se pojavljuju mladi ljudi sa energijom u političkom životu. Koliko će dugo izdržati, pitanje je, jer nije lako. Ono što je meni u svemu tome nedostajalo i što mi je od početka bilo problematično jeste što je sve bilo fokusirano na Rio Tinto. Kopanje litijuma u Srbiji je zagađenje u najavi i biće da je zaustavljeno ovim akcijama koje su sprovedene. Međutim, postoje oni koji uveliko zagađuju Srbiju, godinama unazad, a na njih se svi ti pokrete i demonstracije nisu koncentrisale. U Boru, Smederevu i brojnim mestima u Srbiji postoje oni koji najstrašnije truju našu zemlju. Čini mi se da je lakše reći “Rio Tinto, marš iz Srbije”, nego “Ziđin, marš iz Srbije” ili “Linglong, marš Srbije”. To vidim kao slabost, koja mi se, priznajem, ne dopada. Ako se borimo za čistu Srbiju, onda se borimo za svakoga ko je prlja, bio taj neko Srbin, Kinez, Australijanac… Svako od njih šteti ovoj zemlji i potpuno je svejedno odakle dolazi. Ne vidim ideju za promenu ukupne paradigme Srbije – ova država vapi za svojom ukupnom redefinicijom. Kopanje litijuma nije primarno ekološki problem, to je primarno problem našeg viđenja budućnosti. Ako mi mislimo da naši potomci treba da rade u rudnicima i da je to šansa za razvoj Srbije, onda smo, bojim se, na veoma pogrešnom putu.
A kako vidite odluku dela opozicije da predsednički kandidat bude Zdravko Ponoš?
Razumem koja je tu bila ideja – da se nađe neki novi Koštunica, čovek koji može da privuče glasače i sa one suprotne strane, neko ko je vojnik, ko ima taj patriotski pedigre… Pokazao se kao pristojan, skroman i prihvatljiv čovek. To je, čini mi se, bila ideja opozicije kad su odlučivali o tome kakvog kandidata da suprostave aktuelnom predsedniku Srbije. Neki drugi kandidat, koji bi bio obojen jarkijim bojama nego što je Ponoš, po njihovoj proceni, kao što je to bila procena i 2000. godine, imao bi manje šanse.
Mislite li da Ponoš može da ugrozi Vučića?
Ne znam, to ćemo da vidimo. Ja sam protivnik direktnog izbora predsednika, jer smatram da to ne vodi ničemu i da je to put ka stvaranju kulta ličnosti.
Kako vam deluju ostali kandidati, profesorka Biljana Stojković, Miloš Jovanović iz DSS, Boško Obradović…?
Svi su oni različiti međusobno i niko od njih nema šanse da napravi neki rezultat. Oni izlaze na izbore samo da se malo prikažu biračkom telu, a neki od njih su tu kako bi pokupili novac koji je predviđen za predsedničke kandidate. Ne treba ni to potceniti kao motiv. Dakle, jedini ozbiljan predsednički kandidat, po mom mišljenju, je general Ponoš.
Među potencijalnim kandidatima pominje se i vaš prijatelj Boris Tadić. Kako ocenjujete njegove šanse ukoliko se odluči da uđe u izbornu trku?
Mislim da bi mu to bila ogromna greška. Mislim da je njegova greška što se uopšte bavi politikom na direktan način. On je dva puta biran za predsednika Srbije. Nije trebalo da se kandiduje treći put, trebalo je posle drugog mandata da se povuče i da ode kao nepobeđeni predsednik i dostojanstveno. Kandidovao se treći put i to je bila greška. Posle toga je odlučio da nastavi da se bavi politikom kao da nije bio predsednik Srbije i ja mislim da to njemu može samo štetu da nanese, a ne korist. To sam mu rekao više puta. Rekao sam to 100 puta i ponoviću još jednom – on je bolji čovek nego što je političar.
Kao Beograđanin, šta najviše zamerate prestoničkoj vlasti?
Sve im zameram. Najviše im zameram to što oni ovaj grad niti razumeju, niti poštuju. Zameram im to što su ga bacili pod svoje nedostojanstvene noge i što misle da su oni veći od Beograda. Niko nije veći od Beograda, kao što niko nije veći od Srbije. Onaj ko pomisli da je veći i da će on svoj pečat da ostavi na Beograd ili Srbiju, taj mora biti sprečen u tome. Oni kvare onaj Beograd koji ja volim. Možda sam staromodan, možda me je pregazilo vreme, ali meni sve to užasno smeta. Zato se radujem kandidaturi Vladete Jankovića, jer sam siguran da je to čovek koji razume ovaj grad, koji ga voli i koji ume, bez greške, da prepozna šta je pravo, a šta je lažno. Ako on bude pobedio i bude izabran za gradonačelnika Beograda, mislim da će Beograd barem po duhu biti drugačiji. Ono što je naruženo naravno da ne može lako da se popravi i niko nije sišao s uma da sad ruši ono što su ovi sagradili. Ipak, ima načina da se nešto od toga ispravi i da se Beogradu vrati delimično taj njegov duh koji ga je pretvorio u evropsku metropolu svojevremeno.
Šta mislite o ideji da se vrati Glavna železnička stanica na mesto gde je bila?
Odavno sam bio protiv toga da se pravi stanica Prokop, jer sam smatrao da nova železnička stanaca treba da bude podzemna, ispod one stare, kao što je to u mnogim evropskim gradovima. Ta stara stanica je simbol trajanja jednog grada i njegove istorije. Sve stare železničke stanice u svetu i Evropi se čuvaju, niko to ne ruši. To je ono čemu ja govorim – Vladeta ima nepogrešiv osećaj za to šta je Beograd, prepoznaje ono što je na njegovu štetu, razume ono što je njegovo trajanje, njegova lepota i njegova vrednost.
A kako tumačite optužbe da on želi da unišiti spomenik Stefanu Nemanji?
To je zlonamerno. Neko će Vladetu Jankovića da uči ko je Stefan Nemanja? Nemojte molim vas. Može samo on njima svima da drži predavanje, a oni da slušaju poluotvorenih usta. Mi možemo politički i ideološki da se slažemo ili ne sa njegovim stavovima, ali da je on čovek posebnog senzibiliteta, posebnog znanja, posebne otmenosti, posebnog korena, to ne može niko da mu ospori. Ni njegovi najveći politički protivnici ne mogu to da mu ospore. To je pravi gospodin u najčistijem smislu te reči i Beograd zaslužuje da ima takvog čoveka na svom čelu.
Pročitajte još...
Uz Jankovića, u trci za gradonačelnika učestvuje i Dobrica Veselinović. Kako vam deluje mogućnost da on bude prvi čovek Beograda?
Tu ima neke energije. U pitanju je mlad čovek. Nisam dovoljno pratio, moguće da grešim, pa se u startu ograđujem, ali mi se čini da nisam video mnogo vizije kod njega. Video sam mnogo dobre volje i energije, ali viziju nisam video. Voleo bih da se Veselinović razvije u čoveka sa vizijom Beograda. Dobra volja da se grad očisti, da se sačuvaju parkovi, da se spreči rušenje nečega – to je za svaku pohvalu. To je karakteristično za mlade ljude, ali sa zrelošću dolazi i vizija.
Favoriti SNS za gradonačelnika je Aleksandar Šapić. Mislite li da bi on doneo nešto novo u odnosu na ovo što smo do sada imali u Beogradu?
On se uklapa u “dostignuća” te stranke kojoj je pristupio i njegov doživljaj Beograda je veoma ograničen. Najzanimljivije će biti gledati to rivalstvo između ovog što je do sad vodio Beograd i njega, a ko god od njih dvojice pobedi, za ovaj grad će biti loše rešenje.
Govorili ste da je u prošlosti postojao konflikt između vas i Jankovića i zamolili ste ga javno da prihvati vaše izvinjenje. O čemu se radilo?
U pitanju je događaj od pre 30 godina, ja sam u nekom trenutku tražio njegovu ostavku u stranci. Ali mi smo svoje odnose odavno popravili. U vreme kad sam smenjivan kao ambasador u Vašingtonu, kad sam bio kao kužan i kad niko nije hteo na ulici da mi se javi, a kamoli da mi pomogne, Vladeta se našao. Kad sam se vraćao sa porodicom iz Vašingtona, morali smo da prenoćimo u Londonu. Vladeta je tad bio ambasador u tom gradu i on nas je primio u rezidenciju. Bio je predusetljiv i ljubazan, bez obzira na to kakvi su moji odnosi tada bili sa Koštunicom i drugima. Mi smo to veče proveli kod njega i to mu nikad neću zaboraviti, jer je u pitanju jedan prijateljski, gospodski i velikodušan gest. Ovo oko sukoba sam spomenuo, jer sam čuo da i drugi to pominju i to u jednoj lažnoj varijanti – kako sam ja napadao njegovog oca. Nikad njegovog oca nisam pominjao, njegov otac je bio moj profesor i iz njegovih udžbenika sam učio na Pravnom fakultetu. Znam mnogo o njegovom ocu i nikad nijednu ružnu reč nisam rekao o njemu. Nisam ni za Vladetu.
Vladeta Janković je rekao da će, ukoliko postane gradonačelnik, pozvati ljude iz različitih oblasti da mu pomognu u vođenju grada. Da li biste vi prihvatili da mu pomognete, ukoliko bi vas pozvao?
Moje zdravstveno stanje i porodične obaveze bi me sprečavale da tu budem stalno. Mogao bih povremeno da budem tu, da mu na nešto obratim pažnju, više “da mu držim leđa” što bi se reklo. Ima ljudi koji Beograd mnogo bolje poznaju od mene i koji su mnogo pozvaniji da odlučuju o njegovom izgledu, ja samo mnogo volim Beograd.
Dakle, ne biste ga odbili?
Naravno da ne bih, ali ne bih mogao ni da preuzmem neku važniju funkciju, koja bi podrazumevala svakodnevnu obavezu. Ali da pomognem na svaki način, u pojedinim trenucima, ako to neko proceni da mu treba – uvek sam tu. Uvek sam na strani takvih ljudi, a Vladetu veoma dugo poznajem, kao i on mene. U suštinskom smislu, posle 30 godina se razumemo bolje nego što se nekad razumeju rođena braća, zato što smo kroz ista iskušenja prolazili. Moralo bi nešto drastično da se desi kako bih ja razvio neke sumnje prema njemu ili generalu Ponošu.
Državu nam vodi nedostrastao čovek
Kako opisujete ponašanje predsednika Vučića uoči izbora? Obećao je 100 evra mladima ukoliko pobedi, 1000 evra prosečnu platu, govori o istorijskom rastu…
Ta osoba od prvog dana nije bila dorasla ni nekoj nižoj poziciji, a kamoli predsedniku države. To se dokazuje iz jednog koraka u drugi. Svaka epizoda je priča za sebe i govori o iskompleksiranosti, nedoraslosti i jeftinoći koja izbija iz svakog njegovog nastupa. Takva smo zemlja da ovde i nedorasli mogu da dođu na vrh države.
A koliko to može da bude opasno? Videli smo da su ljudi nakon poslednjeg obraćanja predsednika počeli iz straha da prave zalihe.
Njega interesuju samo rejtinzi i popularnost. Samo ga interesuje pobeda izborima, jer on ne dobaciju preko toga. Nije tu pitanje volje, već sposobnosti i objektivnih ograničenja i neznanja. Mi smo inače zemlja koja ophrvana ogromnim neznanjem, a takav je i čovek na čelu ove države. U toj strukturi vlasti nema nikoga ko je elementarno potkovan za posao i dužnost koju preuzima. Ali takvi smo mi, kod nas može da bude direktor EPS-a polupismen čovek, kod nas mogu ministri da budu polupismeni, kod nas su lekari antivakseri… Kod nas sve može, pa tako može i da nam predsednik bude čovek kod koga je sve drama, što bi klinci rekli “drama queen”. Kod njega je drama i da li je spavao, da li je jeo, da li se sa nekim grlio, koliko puta se sa nekim rukovao, koja vina voli, sve su to njegove teme. On nije predsednik koji razume šta se u ovom svetu događa i gde je mesto Srbije i kako bi ona trebalo da izgleda.
BONUS VIDEO Protić: Odavno je trebalo da se odredimo, kojoj civilizaciji pripadamo
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
