4
Rodoljub Šabić, advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja, u intervjuu za “Novu” kaže da će ukoliko bude usvojen zakon koji je u pripremi policija bez sudskog nalog moći da uđe u privatni stan i pretresti ga “ako je to neophodno za uspešno izvršenje policijskog zadatka”. On za naš list govori i o biometrijskoj identifikaciji, odnosu prema nezavisnim institucijama, ali i o skoro celodnevnom zadržavanju Rade Trajković na administrativnom prelazu Merdare.
Ukoliko bude usvojen Nacrt zakona o policiji, policija će i bez sudskog naloga moći da uđe u privatni posed. Predlagači nas uveravaju da je to moguće i po postojećim zakonskim rešenjima. U čemu je razlika?
Predlagači ne govore istinu. Ustav ulazak u stan i pretresanje, bez odluke suda, dopušta u samo ako je neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu. Nacrt zakona tretira to zaista kao i ZKP. Ali autori prećutkuju da je u posebnom, stavu nacrta, slobodno rečeno perfidno dodato: „otklanjanje neposredne i ozbiljne opasnosti uključuje i postojanje osnova sumnje da se priprema, vrši ili je izvršeno krivično delo“.
Sa stanovišta i pravne i elementarne logike apsurdno je izjednačavati neposrednu i ozbiljnu opasnost sa nečim što je jedva nešto više od pretpostavke da se vrši, čak samo priprema nekakvo krivično delo. Tako i najslabiji od 4 stepena pouzdanosti koje zna ZKP (osnov sumnje, osnovana sumnja, opravdana sumnja i izvesnost) postaje dovoljan razlog da policija anulira ustavnu garanciju, daje joj se mogućnost da to čini kad god poželi.
I još se, povrh svega, predviđa da bi policija mogla, bez naloga suda, kad držalac nije prisutan „upotrebom sredstava za ulazak“ ući u stan i na osnovu krajnje nepreciznog, fluidnog razloga – „ako je neophodno za uspešno izvršenje policijskog zadatka“ – pretresati stan i bez prisustva svedoka.
Naveli ste da taj nacrt predviđa zabranu objavljivanja podataka o identitetu ovlašćenog službenog lica, a za medije koji tu odredbu prekrše predviđena je novčana kazna od 1,5 miliona dinara. Ukoliko to bude usvojeno, da li će mediji moći da objave na primer snimak nasilja policije nad građanima na protestima, što smo mogli da vidimo prilikom demonstracija 2020? Ili kasnije na protestima koji su se održavali zbog projekta Rio Tinta?
To je rešenje bilo u prvobitnoj verziji nacrta zakona od koga se na sreću odustalo. Valjda su i autori shvatili da je apsurdno. I građani širom sveta prave i dele vesti, slike i video zapise o događajima u kojima su akteri policajci. Nikom, bar u demokratskom delu sveta, ne pada na pamet da njima a pogotovo da medijima zabranjuje da to rade.
Koliko je problematično uvođenje biometrijske identifikacije i koliki je prostor za zloupotrebe ne samo te odredbe, već i prethodno pomenutih?
I s tim u vezi autori nacrta se koriste poluistinama. Jeste tačno je da je“inteligentni” video nadzor u upotrebi u mnogim zemljama. Ali samo u jasno precizirane svrhe i pod tačno utvrđenim uslovima a naš nacrt zakona najavljuje najširi, stalni i neselektivni nadzor na javnim površinama, bez mogućnosti kontrole. A to je odavno prepoznato kao problem,kao ekstremno zadiranje u privatnost uz rizik teških zloupotreba. I visoki komesar UN za ljudska prava založio se za moratorijum na ovakvu primenu veštačke inteligencije, a slični zahtevi artikulisani su i u parlamentu EU što autori nacrta i ne pominju.
U toku je izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije, a da javnost adekvatno nije obaveštena da je konkurs raspisan. Sa druge strane, Skupština Srbije još nije raspisala javni poziv za novog zaštitnika građana, kome je u julu istekao mandat. Šta vam to govori?
Izbor direktora Agencije jeste neshvatljivo diskretan. Neshvatljivo je i da postupak za izbor Zaštitnika građana iako je po zakonu morao biti pokrenut pre 11 meseci još nije pokrenut i ne zna se kad će biti. Ali u zemlji koja ni direktora policije nema već duže od godinu i u kojoj jedva četvrtina državnih preduzeća ima direktore izabrane po zakonu, a polovina ih za 10 godina važenja zakona nije imala ni jedan jedini dan to je na nekakav paradoksalan način logično. A sve zajedno ilustruje rastakanje sistema, gotovo haos.
Rada Trajković je nešto manje od 24 sata bila zadržana na Merdaru bez ikakvog obrazloženja. Prema njenim rečima, njena ćerka, koja je britanski državljanin, takođe je bila zadržana na aerodromu. Kako to komentarišete? Koje institucije su u ovom slučaju trebale da reaguju, a nisu?
Obrazloženje za takav postupak je izostalo jer prihvatljivog očito i nema, a bez toga jedini mogući komentar je da se radi o šikaniranju i kršenju Ustavom zajačenog prava. Bilo bi lepo čuti komentar Zaštitnika građana.
BONUS VIDEO Prelević i Nestorović: Novi zakon o policiji opasan i po građane i po nepodobne policajce
