Ideja da se u u razgovoru s Albancima Kosovo vrati pod okrilje Srbije je plemenit cilj, ali sam podozriv prema izgledima da se može ostvariti na navedeni način, kaže u intervjuu za Nova.rs Zdravko Ponoš, lider pokreta Srbija centar. On tumači i najnoviji klinč srpskih vlasti s Hrvatima, kao i priču o čuvenom non-pejperu od koga je Vučića "zabolela glava".
„Bes“ zbog zabrane uvoza ruske nafte u Srbiju, predstavnici vlasti, poput Brnabić i Vulina, ustremili su na Hrvatsku, nazivajući ih ustašama. Zašto Srbija dodatno zaoštrava odnose sa Hrvatskom?
„Ne zaoštrava Srbija. Nisu oni Srbija. Njima samo treba neki neprijatelj koji služi kao pokrivalica za odvlačanje pažnje od pljačke i nesposobnosti. Svi sa kojim smo bili u ratu devedestih su dobri kandidati za neprijatelja na koga treba prebaciti fokus. Ne ide baš da se neprijateljem nazovu Nemačka ili Francuska. S njima se samo ne slažemo oko Kosova, kako Vučić reče.
Od Srbije se traži da reši problem Kosova, a Dveri, Zavetnici, NS, POKS i Novi DSS rešenje vide u reintegraciji Kosova u ustavno – pravni okvir Srbije i to tako što bi se mirnim putem postigao dogovor sa Albancima. Mislite li da je takvo rešenje moguće u praksi?
„To je plemenit cilj, ali sam podozriv prema izgledima da se ostvari na navedeni način. Čuje se taj pristup relativno redovno od manje više iste grupe ljudi u vidu peticija, deklaracija, proglasa. Sve malo podseća na film „Dan mrmota“, a on je klasifikovan kao ljubavna komedija sa elementima fantastike.
Gde može da se pravi kompromis sa Albancima oko Kosova?
„Ustav nije nešto što može kompromisno da se primenjuje. Ono gde treba razgovarati i pregovarati u dobroj veri su pitanja koja se tiču kvaliteta života ljudi koji žive na KiM, ali i onih koji su tamo živeli i imaju problem sa ostvarenjem svojih prava. Važna su pitanja imovine i to ne samo privatne, zatim stečena i sva druga prava koja treba da garantuju i pruže ne samo prištinske vlasti nego i institucije države Srbije. Mislim npr. na razna socijalna i penziona prava. Tu je naravno i status crkvi i manastira. Nisu statusna pitanja Kosova prepreka za saradnju u mnogim oblastima koja se tiču života ljudi. Očigledno je da učešće Srpske liste kao filijale SNS na KiM u Kurtijevoj vladi nije od neke vajde Srbima na KiM, osim nekima koji su u tom aranžmanu. Kao što ni fokus iste te vlade na ulazak Kosova u međunarodne organizacije nije ni malo popravio život Albanaca na KiM.
Prema onome što smo čuli, Francuska i Nemačka nude Srbiji ubrzan ulazak u EU i određenu finansijsku pomoć pod uslovom da ne blokira ulazak Kosova u UN. Kako vam deluje ovaj predlog?
„Kad je prvobitno izašla priča o tom papiru, Vučić nas je obavestio da ga je samo pogledao, odbio da ga uzme, ali da ga je i od pogleda zabolela glava. Papir o kojem je reč je vrlo „non-pejper“. Sa dosta nedorečenoti i nelogičnosti. Takav je bio neprihvatljiv. Ovakvi non-pejperi se lansiraju kako bi se testirale reakcije.
Možda je naknadno Vučiću serviran neki drugi, bolji papir koji je uzeo i o kojem je razgovarao sa Šolcom i Makronom. U svakom slučaju, ne žali se da i dalje ima glavobolju. U onom papiru koji se bio pojavio, rok koji je naveden za ubrzan ulazak Srbije je 2033. godina. Kakav li je tek ovaj redovan, Vučićev, neubrzan… Uveren sam da je svim relevantnim Vučićevim sagovornicima na zapadu odavno jasno da ulazak Srbije u EU nije njegov cilj, pa tako je besmislena ideja da ga motivišu da nešto uradi nudeći mu ubrzan ulazak Srbije u EU, koliko god to ubrzanje bilo vickasto.
Očekujete li da se ovo pitanje nađe pred građanima na referendumu?
„Ne ovako i ne još. Referendum bi sada mogao da posluži samo za odbijanje. Vučić do sada nije brutalno odbijao predloge koji dolaze spolja. Setimo se Vašingtonskog sporazuma. Ulogu lošeg momka prepuštao je Prištini. Kurtiju to ide od ruke. Ne isključujem da je Vučić imao neki sadržajniji razgovor sa Šolcom i Makronom na ovu temu. S obzirom da je odbio da govori o tim razgovorima na konferenciji za medije, izgleda da je za građane Srbije tajna samo to šta je on njima rekao.
Govoreći o sankcijama Rusiji, Vučić je rekao da će Srbija izdržati sve dok ne bude mogla da podnese štetu koja joj se nanosi. Kakva to šteta može da natera aktuelnu vlast da promene ono što su do sada nazivali „moralnim i principijelnim“ stavom?
„Šteta se odavno pravi i napravljena je. Ali šteta za građane Srbije nije ta računica koju Vučić vodi. Jedina računica koju vodi je ona koja se tiče podrške njegovim odlukama i potezima od strane njegovog biračkog tela. Tu mu brojke loše stoje na ovu temu. U međuvremenu je porastao pritisak iz evropskih prestonica gde se vlasti suočavaju sa posledicama ukrajinskog rata i nemaju previše empatije za Vučićeva prenemaganja i dvoličnost. Priča o moralu oko uvođenja sankcija je nemoralna. Gde mu je bio moral kad je Belorusiji uvodio sankcije, a Belorusija nas kroz istoriju nije zadužila na taj način.
Očekujete li da Vlada Srbije na kraju donese tu odluku i da u taj proces odlučivanja bude uključena i Skupština?
„Doneće. To joj je inače i funkcija – formalno donošenje nepopularnih odluka i preuzimanje odgovornosti od onoga ko te odluke suštinski donosi. Odlaganje te nepopularne odluke je bio jedan od razloga za odlaganje formiranja Vlade do krajnjeg roka. Ne isključujem da se u podelu rada, odnosno odgovornosti uključi i skupštinska manjina.
Da li su kritike upućene Rusiji i izjave da nije izdržala ni dan da nam ne uvede sankcije, za razliku od nas koji se držimo već 230 dana, uvod u tu promenu odnosa?
„Da. Menjaće se ton jutarnjih i večernjih terapija na Pinku i Hepiju, u tabloidima. Uz učestalo merenje temperature od strane istraživača javnog mnenja. Biće interesantno da se posmatra i evolucija Vučićevih vikend propovedi. Režim će raditi na anesteziranju svog glasačkog tela kako bi progutalo gorku pilulu uvođenja sankcija Rusima. Zajedno sa povećanjem penzija će lakše da se proguta.
Da li ste od službe unutrašnje kontrole MUP-a dobili objašnjenje zašto ste u avgustu bili zadržani na granici, prilikom ulaska u Srbiju?
„Dobio sam odgovor u zakonskom roku od načenika Odeljenja za bezbednosne provere i operativnu-informatičku podršku SUK. Zanimljiv naziv ovog odeljenja, mada ga nema u organizacijskoj šemi SUK na sajtu MUP. Možda je samo neažuran sajt. Policija odavno nema direktora, a Vulin ne postizava da se bavi policijom jer rešava odnose u regionu. U tom odgovoru piše da su prosledili moje obraćanje na dalju nadležnost Osnovnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici i Upravi granične policije. Od tada je prošlo više od dva meseca. Verovatno se računa da je dovoljno da šutnu loptu preko crkve. Moraće ipak oni da odu po nju.
Hoće li vaš pokret biti spreman za beogradske izbore u aprilu sledeće godine, ako ih bude?
„Biće ako ih i ne bude. Pokret Srbija Centar je oformljen nakon prošlih izbora, pa zato u odnosu na ostale opozicione stranke i pokrete imamo manje medijskog prostora. Izbori su prilika da se to promeni.
U kritikama EU, opozicija najčešće ističe da Brisel zanemaruje probleme sa vladavinom prava u našoj zemlji, probleme sa slobodom medija i da žmuri na afere aktuelne vlasti. Da li dalje stoji ta teza ili je pak istekao „grejs period“ koji je Brisel dao Vučiću?
„Ako Brisel sada i pokazuje neku nervozu, to nema previše veze sa onim što u Vučićevom načinu vladanja najviše šteti građanima Srbije. Pomenuli ste neke od važnih oblasti. Mislim da su se malo više namrštili na njega zbog brljotina oko Evroprajda, ali ne toliko zbog narušenih prava građana Srbije, pa i LGBT osoba, nego zbog pritiska koji su tim povodom na svoje vlade ispoljile uticajne organizacije koje se bave pravima LGBT populacije u zemljama EU. Vučić njima smeta samo onoliko koliko im šteti kod njihovih glasača. To se odnosi i na neuvođenje sankcija Rusiji.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare