5
"Ne vidim nikakve nesuglasice između Đilasa i mene", objašnjava lider Dveri u razgovoru za Nova.rs i dodaje da je "veoma raspoložen" za razgovor o zajedničkom kandidatu opozicije na izborima, a svoju izjavu o tome da je on, zapravo, "najbolji kandidat opozicije" ovako argumentuje: "nisam bio u vlasti, čovek sam iz naroda, dolazim iz unutrašnjosti a beogradski sam student".
Rekli ste da ste najbolji kandidat opozicije. Obrazložite, ali da jedini razlog ne bude to što do sada niste bili u vlasti.
Budimo veoma precizni, jer je pitanje izuzetno osetljivo: nikada nisam rekao niti to mislim da sam najbolji kandidat opozicije za predsednika Srbije, jer smatram da ima mnogo boljih nestranačkih kandidata koji bi mogli da dobiju znatno širu podršku građana Srbije od mene. Međutim, rekao sam da sam od postojećih opozicionih lidera najbolji kandidat, i to ne samo zato što nikada nisam bio na vlasti, ali i zato. Moje prednosti su i da sam čovek iz naroda, neko ko dolazi iz unutrašnjosti, ali i da sam beogradski student koji nije kupio diplomu, zalažem se za tradicionalne vrednosti koje podržava većina građana Srbije, stavljam porodicu, domaću privredu i poljoprivredu na prvo mesto, ekološki sam patriota, nemam nikakve veze sa kriminalom i korupcijom, već sam otkrio najveći broj kriminalnih radnji aktuelne vlasti, da sam prihvatljiv i za Istok i za Zapad, da imam podršku Crkve i dijaspore, i da sam ubedljivo pobeđivao naprednjake u direktnim skupštinskim duelima.
Važan je kontekst u kome sam to izgovorio: Vučića na predsedničkim izborima ne može da pobedi niko ko je bio deo bivšeg režima već samo novo lice koje do sada nije bilo na vlasti, a nesumnjivi je patriota. To nije uvreda za bilo koga, već istina koje se držao i Zoran Đinđić kada nije gurao sebe već Vojislava Koštunicu protiv Slobodana Miloševića.
Da li je poruka ove vaše izjave da neće biti zajedničkog nastupa opozicije na izborima?
Upravo suprotno: ja sam veoma raspoložen za razgovor o zajedničkom kandidatu opozicije i spreman da se povučem u stranu za račun takvog kandidata. Cilj ni meni lično ni Srpskom pokretu Dveri nije lična promocija i stranački interes već smena ove vlasti. Ali, jasno smo rekli da Vučića ne može da pobedi neko ko dolazi iz beogradskog „kruga dvojke”, zalaže se za priznanje lažne države Kosovo ili je spreman da sopstveni narod optuži za genocid u Srebrenici. Treba nam nadstranačka ugledna javna ličnost sa uspešnom karijerom bez mrlje, koja se zalaže za očuvanje KiM u sastavu Srbije, porodičan čovek, koji bi mogao da uzme i deo glasova birača SNS i SPS jer jedino na taj način možemo da pobedimo.
Glavna tema prethodnih dana su „nesuglasice“ između vas i Dragana Đilasa. Povod – Marinika Tepić i da li je ona u kampanji ili ne. Pa da li je u kampanji i za koji nivo izbora?
Ne vidim nikakve nesuglasice između Dragana Đilasa i mene. Ja sam postavio pitanje da li je Marinika Tepić njegov predlog za zajedničkog kandidata opozicije za predsednika Srbije, jer je to za nas neprihvatljivo – on je odgovorio da nije i ta je priča završena.
A zašto ste doneli odluku da je ne podržite, kad je reč o aferi Palma, s obzirom da je to jedna vrlo osetljiva tema?
Već sam više puta rekao i ponoviću: osuđujemo svako nasilje nad ženama, a posebno seksualno iskorišćavanje maloletnih lica. To je nažalost čest slučaj u Srbiji ne samo kada su u pitanju političari na vlasti i lokalni funkcioneri, već i poslodavci i drugi koji koriste svoje pozicije za ucenjivanje devojaka i žena. Podržavamo svakog kolegu iz opozicije koji se bori protiv ovakvih stvari i aktuelne vlasti uopšte, a posebno one koji se – poput nas iz Dveri – nalaze na udaru režima zbog afera koje otkrivaju, kao što su Marinika Tepić, Miroslav Aleksić, Milan Dumanović, Dragana Rakić, kolege iz NDBG… Po tome se upravo može razlikovati prava od lažne opozicije: lažne opozicione stranke nikada javno ne kritikuju Aleksandra Vučića niti smeju reč da kažu o nagomilanim aferama kriminala i korupcije u vrhu aktuelne vlasti.
Jeste li ikada do sada čuli o Palminim žurkama?
Kao svi drugi obični ljudi u Srbiji o Palmi sam čuo svašta, pa i o tim žurkama, ali ne znam nikakve detalje. Ne pripadam tom svetu. Nikada se sa njima nisam družio niti bio u bilo kakvim poslovnim ili političkim odnosima. Zanimljivo je da je Arkanovac Palma koalicioni partner svih vlasti poslednjih 20 godina i da nikome od njih te žurke u Jagodini do sada nisu smetale, a većina njih su na njima verovatno i bili.
Da li mora da odgovara i na koji način? Očekujete li da ga vlast pusti niz vodu?
Dragan Marković Palma je klasičan udbaški politički proizvod kao i većina višedecenijskih lidera sa srpske političke scene poput Vijislava Šešelja, Vuka Draškovića, Nenada Čanka…, i u tome se krije tajna njihove dugovečnosti i zaštite. Služba državne bezbednosti već više od tri decenije kreira naše političko pozorište i dodeljuje uloge koje treba da igraju njihovi spavači u svim strankama. Palma mora da odgovara za mnoge protivzakonite stvari u koje je umešan od trgovine ugljem iz Kolubare do raspolaganja budžetom grada Jagodine kao da je njegova privatna svojina. Ali, Palma nikada ne bi postao to što jeste da ga takvim nisu napravili njegovi koalicioni partneri iz bivše i sadašnje vlasti. Niko ne pominje njihovu odgovornost za projekat „Palma” i svi bi sada da se to zaboravi. On lično svakako mora da odgovara i politički i pravno, ali ne bih voleo da se izvuku oni koji su ga napravili a čija je odgovornost mnogo veća.
Rekli ste i da jeste za saradnju sa ljudima iz bivše vlasti, ali da oni moraju da budu svesni da ovog puta promena vlasti znači promenu celokupnog korumpiranog sistema u kojem su i oni učestvovali i rekli ste da se to apsolutno odnosi i na Đilasa. Šta mu najviše zamerate?
Ništa lično, sem što je u vreme Tadićeve vlasti brinuo samo o Beogradu i dozvolio da Srbija propada pod vlašću stranke čiji je bio zamenik predsednika. Visoki funkcioneri bivše vlasti su bili deo jednog lošeg režima koji je doveo do vlasti SNS. Građani su 2012. godine više glasali protiv Tadića nego za Nikolića. Sistem je bio loš i u njihovo vreme, a pod ovom vlašću je samo metastazirao i taj sistemski rak je zahvatio čitav državni organizam. Oni su izgubili izbore i mirno predali vlast, i apsolutno imaju pravo da izvuku pouke i da se ponovo kandiduju. Moja poruka kolegama iz bivše vlasti je da moramo da sarađujemo jer niko od nas samostalno ne može da sruši ovu vlast, ali da nema povratka na bivši režim. Koliko sam ogorčeni protivnik sadašnje vlasti – toliko sam i protiv povratka na staro. Ovde više nije dovoljna samo smena vlasti već nam je potrebna promena kompletnog korumpiranog sistema koji ovde vlada više od 30 godina.
Zbog čega nije bilo moguće jedinstvo opozicije u dijalogu o izbornim uslovima? Sujeta ili nešto drugo?
To nije pitanje za mene jer sam ja apsolutno bio za jedinstvenu platformu i zajednički pregovarački tim kompletne opozicije, a pre svega nas iz bojkotaškog bloka. Isto kao što sam na poslednjem sastanku osnivača Saveza za Srbiju pitao sve prisutne da li je logično da je bojkot izbora uspeo kao što svi tvrde, a da je Savez za Srbiju – kao glavni nosilac bojkota – neuspešan? Sada kada ne mojom krivicom nema SzS nisam dužan nikome ništa, niti Dverima bilo ko može da komanduje. Nije mi šef ni Vučić ni Đilas, nisu me stvorili ni tajkuni ni UDBA – mi smo Dveri, treći put na srpskoj političkoj sceni, nezavisni i od bivše i od sadašnje vlasti, svoji i orginalni. Znam da me ne vole u beogradskom „krugu dvojke”, ali svi znaju na čemu su sa Dverima jer se mi ne menjamo i ne prodajemo. Mi smo hrišćanske demokrate i moderni konzervativci koji podjednako drže do građanskog i nacionalnog, demokratije i suvereniteta, ekonomskog i ekološkog patriotizma, ali svakako na prvo mesto stavljaju porodicu, a to je tema oko koje svi možemo da se ujedinimo bez obzira na verske, nacionalne i političke razlike.
Zašto postoji takav strah u opoziciji od objavljivanja imena koja bi se mogla naći u izbornoj trci ukoliko uopšte donesete odluku da na izborima učestvujete? Stiče se utisak da opozicija nema ni kandidate ni strategiju, te da zato ćuti.
Razlog je prilično jednostavan: svaki prerano javno eksponirani kandidat, pa bio on i svetitelj reda veličine Patrijarha Pavla, bio bi automatski provučen kroz režimsku crnu negativnu propagandu. Ne treba javno licitirati imenima dok se sve zajednički ne dogovori i dok kandidat ne da pristanak. Sve koji pitaju za naš program podsećam da pogledaju „30 tačaka” Saveza za Srbiju, „Sporazum sa narodom” ili novi program Dveri koji smo predstavili u poslednjih pola godine i videće da smo jasno definisali kako treba da izgleda Srbija posle Vučićevog pada. Samo što nema medija koji bi nas pozvali da predstavim ovaj program, već se obično bave samo incidentima, sukobima i rijaliti temama.
Kako reagujete na to što vas na društvenim vezama stavljaju u kontekst „Vučićevog čoveka“?
To je teška uvreda za mene. Barem su Dveri za sve ove godine u praksi dokazale da su najprincipijalnija i najhrabrija opozicija ovoj vlasti. Zbog toga smo medijski satanizovani, finansijski opljačkani, protiv 20 naših članova se vode prekršajni postupci, a protiv nas četvoro i krivični postupak sa zaprećenom zatvorskom kaznom. Voleo bih da vidim opozicionu biografiju tih kritičara i šta su oni uradili u borbi protiv ove vlasti. Jasno mi je da to dolazi iz redova opozicione konkurencije koja nema šta da zameri Dverima, pa se koriste takvim optužbama da bi zavarali ili zbunili lakoverne. Znam da je vreme najbolji sudije i da će se pokazati ko je ko pa im ništa ne zameram.
Šta mislite o ideji predizbora, koju zastupa Nebojša Zelenović?
Predizborna kampanja je već održana u smislu svih naših opozicionih aktivnosti u poslednjih nekoliko godina. Spreman sam uvek sa ponosom da izađem na pošteno glasanje na kome bismo proverili kako građani ocenjuju to što smo radili. Srpski pokret Dveri je dao svoj maksimum i u okviru parlamentarnog rada i u vanparlamentarnoj borbi. Nemam ništa protiv da izađemo i na predizbore u opoziciji jer mislim da imamo šta da ponudimo i u smislu programa i u pogledu novih i stručnih kandidata za poslanike i odbornike koji nisu preletači već nova lica u srpskoj politici, ali nisam siguran da je to najvažnija i najpametnija stvar kojom sada treba da se bavimo.
Treba prvo da se izborimo za slobodne i poštene izbore, kao i da izađemo na teren iz beogradskih salona i tvitera kako bismo stupili u direktnu komunikaciju sa građanima i predstavili im naš program. Ako nam je vlast zabranila velike medije, ne mogu nam zabraniti da idemo od grada do grada, od sela do sela ili – kako to kaže slogan naše nove predizborne kampanje – od porodice do porodice.
Šta mislite, ko bi mogao da stane na crtu Šapiću u Beogradu?
Važno je da to bude neko iza koga ćemo svi zajednički stati, kandidat prihvatljiv za sve opoziciono orijentisane Beograđane. Ako ne možemo da se dogovorimo oko jednog imena i zajedničke izborne liste, a otvoren sam za dogovor po tom pitanju, imamo i crnogorski model od prošle godine, koji bi mogao da se primeni i na gradskim izborima u Beogradu i na vanrednim parlamentarnim izborima. To su dve ili više opozicionih kolona koje se međusobno neće napadati već sarađivati, posebno u sferi obuke čuvara kutija i borbe protiv izborne krađe, pritisaka na birače i zloupotrebe biračkih spiskova. Najvažnija je zajednička kampanja za podizanje izlaznosti na izbore i da nijedna od tih kolona ne ostane ispod cenzusa. Na taj način svi zajedno, u jednoj ili više kolona, možemo da se nadamo pobedi u Beogradu, veoma dobrom rezultatu na republičkom nivou i ulasku našeg zajedničkog kandidata u drugi krug predsedničkih izbora, a onda je sve moguće.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
