1
“Beograd je siroče. Trenutno se niko ne bavi njim, niko ne govori o velikim projektima i idejama, poput toplodalekovoda, luke, završetka interceptora, novih mostova, bulevara, tramvajskih koridora… Deo javnosti bavi se Brankom Kockicom kao najvećim problemom. Ne znam da li da se smejem ili plačem”, kaže u intervjuu za novine “Nova” direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović.
Kaže i da je ubeđen da je gradonalelnik Beograda Aleksandar Šapić Srpskoj naprednoj stranci kao teg oko vrata, ali i da je ovo poslednji put da su Ivica Dačić i SPS u Vladi Srbije.
Aleksandar Vučić odlučio je da poveri Ani Brnabić i treći premijerski mandat, ali na ograničen rok do 2024. godine. Dogovorom sa Draganom Đilasom da se beogradski izbori ponove u martu, praktično je ograničio i gradonačelnički mandat Aleksandra Šapića. Zašto to Vučić radi i šta time postiže?
Ove dve situacije nisu uporedive. Mislim da gospodin Vučić ima apsolutno poverenje u Anu Brnabić, ali da smatra da se vremenom njen politički kapital kruni, a da će to biti ubrzano u naredne dve godine zbog situacije u svetu i nekih sistemskih slabosti naše države. Rekonstrukcija vlade bi u tom kontekstu služila da se stvori utisak da on ubacuje “svežu krv“ u izvršnu vlast, kažnjava neke loše ministre i zapravo pravi novu priču. Gospodin Vučić je vrlo vešt u stvaranju utiska da je on taj koji donosi promene i da nam za promene uopšte ne treba opozicija. Situacija za gospodinom Šapićem je drugačija. Mislim da u vrhu SNS-a postoje određene sumnje u njegove kapacitete da vodi Beograd u ovakvim okolnostima, kao i da završi neke velike projekte. On je bio predviđen kao gradonačelnik u nekim redovnim prilikama, ali sada im može biti teg oko vrata. Sad se vidi da je Beograd u mnogo većoj dubiozi i paralizi neko što se pretpostavljalo. U tom kontekstu, novi izbori bi stvorili mogućnost ne samo za opoziciju, već i za SNS da izađe sa još nekim alternativama.
Čime je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević zaslužio da bude jedan od kandidata za premijera, što će verovatno i postati 2024. godine?
Mislim da je svima jasno da se gospodin Vučević neće mnogo pitati ni sada ni 2024. godine, kao što se ni Ana Brnabić mnogo ne pita. Jasno je svima gde živimo, kakav je sistem uveden i glupo da trošim vaš papir na sad već opšta mesta. Paradoksalno, Novi Sad je u proteklim godinama bolje funkcionisao od Beograda. Isti autobus, turski zglobni na gas, Beograd je platio za trećinu više nego Novi Sad. Ne verujem da je ovaj kriterijum bio presudan za Vučevića, više je to lojalnost prvom čoveku i kakav takav ugled u poslovnim i međunarodnim krugovima, ali kao Beograđanin sam ozlojeđen što smo i ovde bili slabiji. Ono što ne mogu da zaboravim, to su scene kada privatno obezbeđenje maltretira građane uoči sednice grada. To se više nikad i nigde ne sme ponoviti.
Vučić je najavio povratak Ivice Dačića u vladu, biće prvi potpredsednik i vodiće jedno ministarstvo. Spekuliše se da će SPS pored toga dobiti još tri resora. Da li ste to očekivali?
Da. U momentu kada je postalo jasno da nema gradske vlade SNS-a bez SPS-a, jasno je bilo da će to biti kombinacija i za republičku vlast. SPS u vladi je takođe bitan kako bi se podelila politička odgovornost za neke teške odluke i situacije koje se očekuju. Mada mislim da je ovo poslednji put da gledamo SPS u vladi.
Kako je, prema vašem mišljenju, Srbija odigrala poslednju utakmicu s Prištinom, u vezi ličnih karata i ulazno izlaznih dokumenata?
Smatram da Srbija ima puno političko, pravno i moralno pravo da traži da Priština implementira Zajednicu srpskih opština pre bilo kakvog daljeg pregovaranja. Takva vrsta povezivanja lokalnih samouprava je evropska tekovina i pružila bi našem narodu na KiM dodatnu sigurnost i osećaj da u ovom procesu ima i za njih konkretnih poboljšanja. U daljim pregovorima treba insistirati i na očuvanju veze našeg naroda sa svojom državom Srbijom, u smislu da mogu koristiti naša dokumenta i statusno neutralne registarske tablice.
Bili ste član Narodne stranke, kako danas gledate na konstantne trzavice između NS i Stranke slobode i pravde?
Vrlo sam nesrećan kad se opozicija bavi sama sobom i kada troši energiju na međusobna prepucavanja. Ta prepucavanja su i bila razlog što sam izašao 2020. godine iz Narodne stranke, jer nisam želeo da rasformiram zajednički opozicioni odbornički klub u Skupštini grada Beograda, što je od mene traženo. Zadovoljan sam što je Centar za lokalnu samoupravu postao bitna adresa za Beograđane, ali sistemskih promena nema bez politike. Bez jake opozicije nema demokratije i slobode.
Aleksandar Šapić je otvoreno rekao da ne odustaje od izmeštanja Starog savskog mosta, niti od gondole na Kalemegdanu ukoliko sud odluči da ne narušava kulturno-istorijsku baštinu Kalemegdana. Da li će SNS uspeti da sprovede ova dva projekta?
Mislim da od gondole nema ništa, a da će biti proširenja postojećeg ili novog mosta na Savi. Beogradu trebaju novi kapaciteti za prelazak dveju reka, ali je šteta što nismo uradili novi most pored Starog savskog, dok je još za to bilo mesta.
Mladenović se bavio ambrozijom, a sad metroom
Za direktora preduzeća „Beogradski voz i metro“ postavljen je Andrija Mladenović. Šta očekujete od njega?
Ništa. Andrija Mladenović je relativno pristojan čovek i nemam ništa lično protiv njega, ali on se bavio ambrozijom dok sam ja bio odbornik. Kako neko od ambrozije dođe to metroa, to su misterije srpske politike koje će se jednom izučavati u školi. Inače, fantomsko JKP „Beogradski voz i metro“ ove godine siše 400 miliona dinara naših para, i to uglavnom za plate i kancelarijski pribor.
Rekli ste da se već kasne radovi na metrou. Šta to govori?
Govori da je Beograd siroče. Trenutno se niko ne bavi njim, niko ne govori o velikim projektima i idejama, poput toplodalekovoda, luke, završetka interceptora, novih mostova, bulevara, tramvajskih koridora. Vlast je isključivo zabavljena smenom bivših i dovođenjem svojih kadrova, branimo se od poplava i klimatskih promena saobraćajnim znakovima, dok se deo javnosti bavi Brankom Kockicom kao najvećim problemom. Ne znam da li da se smejem ili plačem.
Saobraćaj u Beogradu je jedan od glavnih problema za njegove građane. Da li gradska vlast uopšte ima strategiju za njegovo rešavanje i šta je vaš predlog?
To je glavni problem, a vlast nema nikakvu ideju kako da ga reši. Građanima se može ograničiti ulazak privatnim kolima u centar grada, tek kad budemo imali metro i sređen javni prevoz. Nema rešenja saobraćaja u Beogradu bez ozbiljnih radova: probijanja novih bulevara, proširenja tramvajske mreže, uvođenja složenih softvera. Ko misli da se ovako veliki problemi mogu rešiti žutim trakama, taj je ili naivan ili populista. Ono što relativno brzo može da se reši, to je unapređenje javnog prevoza. Za šest meseci GSP može da se očisti od korupcije, nabave kvalitetna vozila, uvede nadzor nad privatnim prevoznicima i napravi reorganizacija linija i polazaka. Šest meseci – ako imate plan.
Da li razmišljate o kandidaturi za gradonačelnika u martu?
Nemam individualne ambicije. Ne postoji pojedinac koji može sam da izvuče Beograd iz paralize. Potreban je tim, ali isto tako i vizija za našu prestonicu u 21. veku. Ne možete motivisati ljudi da izađu na izbore ako ste samo korektiv vlasti, morate ponuditi nešto potpuno drugačije i novo.
BONUS VIDEO: Šapić o izboru direktora javnih preduzeća
Pratite nas i na društvenim mrežama:
