Mihailo Brkić/ Foto: Newsmax Adria

Mihailo Brkić, bivši ambasador i član pokreta SRCE, u intervjuu za “Novu” kaže da je prijem Kosova u Ujedinjene nacije na dugom štapu i da su takva delikatna pitanja koja utiču na međunarodno pravo uvek bila stvar dogovora najvećih sila. Brkić za naš list govori o izbornoj skupštini pokreta Srce, učešću na izborima, ali i o okolnostima u kojima se održava Svetsko prvenstvu u fudbalu u Kataru.

Stišala se još jedna kriza na KiM kompromisom Beograda i Prištine oko registarskih tablica. Čija je pobeda ovaj dogovor?

Teško da tu ima pobednika. Situacija na KiM se kreće od krize do krize, danas su to tablice sutra nešto drugo. Uvek postoji mogućnost većih izazova, naša pregovaračka strana bi zato morala da neke korake povuče i belim figurama, da ide u susret nekim od problema i to onima koje je moguće ranije sagledati, a koji su lakše rešivi. Naravno nisu svi takvi, ali valjda se svi slažemo oko toga da u osnovnom interesu naših sunarodnika na KiM jeste smirivanje tenzija. Zato u pregovorima moramo da pokažemo inicijativu, da ponudimo kreativnija rešenja za svakodnevne životne probleme Srba i ne samo njih, i ne samo u severnoj Mitrovici i okolnim opštinama nego i na celom KiM, uz to da svakako izbegavamo nepotrebna verbalna zaoštravanja u režimskim tabloidima.

Da li posle ovoga na dnevni red dolazi predlog Nemačke i Francuske o konačnom sporazumu?

Taj predlog verovatno nema ambiciju da bude konačni sporazum, naravno uz ogradu da govorimo o dokumentu koji zvanično nije objavljen. Međutim, prema onome što je medijski bilo dostupno iz njegovog navodnog sadržaja, predlog Nemačke i Francuske sigurno vraća ili bolje reć udahnjuje novu snagu ulozi EU kao posredniku u pregovorima o KiM. On je sigurno pažljivo iščitavan i u zemljama članicama EU koje nisu priznale državnost samoproglašenog Kosova. Upravo tu leži najveći izazov za našu pregovaračku poziciju i zato elemente tog predloga treba imati u vidu dugoročnije, a posebno u vezi sa našim pretpristupnim pregovorima sa EU.

Srbija je odbila ovaj predlog i uputila svoj non -pejper, međutim predsednik Srbije je u nekoliko navrata istakao da je nemoguće izbeći prijem Kosova u UN. Šta vi mislite o tome?

Nisam siguran da je to rekao. Kosovski problem, kao npr. i kiparski slučaj, jeste intergeneracijski nastao, a tako će se i rešavati. Prijem Kosova u UN je na dugom štapu. I da u vezi sa tim nemamo nekih iluzija o sopstvenoj velikoj moći, takva delikatna pitanja koja utiču na međunarodno pravo, jer predstavljaju presedan, uvek su bila stvar dogovora najvećih sila.

U poslednjem izveštaju NATO-a o Zapadnom Balkanu praktično se navodi da će se vlasti u Srbiji naći u potpunoj izolaciji ukoliko nastavimo da narušavamo evropski konsenzus o sankcijama Rusiji i da se u još veću opasnost dovodi evropski put naše zemlje. Mislite li da ćemo morati konačno da se opredelimo?

Sa tim u vezi više brine mogućnost da administraciji u Prištini u perspektivi bude ponuđena mogućnost pristupanja NATO, koji je multilateralna organizacija, a gde bi za razliku od UN postojao konsenzus o prijemu, naravno ukoliko bi na osnovu pomenutog predloga Francuske i Nemačke ili nekog drugog predloga došlo do priznavanja kosovske državnosti od strane pet članica EU, koje to do sada nisu učinile.

Na koji način ćete biti angažovani u pokretu Zdravka Ponoša?

Za nedelju dana biće prva izbornu skupštinu pokreta Srbija centar – SRCE, pa ćemo do tada sačekati odgovor na vaše pitanje, a to što poznajem prilike u Vojvodini imaće verovatno i uticaja na moj angažman.

Zdravko Ponoš Foto:Goran Srdanov/Nova.rs

Verujete li da posle nekih budućih izbora pokret SRCE može da uđe u parlament?

Siguran sam u to.

S obzirom na to da ste poznavalac prilika, zašto mislite da je za održavanje Svetskog prvenstva u fudbalu izabran baš Katar?

Arapski svet veoma voli fudbal, a posle nastupa reprezentacije Saudijske Arabije reklo bi se I da zna da ga dobro igra, tako da je odluka FIFE 2010 godine bila opravdana. Katar se prvi ponudio, a reč je o zemlji za koju su svi i tada i sada znali da neće imati nikakav finansijski problem da uspešno organizuje tako veliku i zahtevnu manifestaciju.

Kako komentarišete sudar civilizacija u Kataru? (s obzirom na to da je zabranjena konzumacija alkohola, isticanje gej simbola, zabrana kapitenima da nose trake sa znakom podrške LGBT populaciji). Deluje da publika, posebno ona sa Zapada, nije zadovoljna gostoprimstvom.

Znate kako, publika je došla Kataru i njegovim stanovnicima u goste, a gost mora da poštuje pravila domaćinove kuće. Imajući u vidu bogatstvo te zemlje, onaj klasični potrošački pristup o tome da je kupac uvek u pravu prosto u Kataru ne važi. Navijači i sportisti koji dolaze sa Zapada moraju da prihvate da je savremeni svet jedna velika lepa šopska salata, u kojoj se prepoznaje i sir i paradajz i paprika i krastavac. Ne bi trebalo da žele da sve to ubace u blender, jer onda to više ne bi bilo tako lepo ni ukusno.

Da li je finansijska moć Katara sprečila da se povede ozbiljnija istraga i da se informiše svetska javnost o tome koliko je ljudi poginulo za vreme izgradnje stadiona za Svetsko prvenstvo?

Pomenuta finasijska moć može svuda a ne samo u slučaju Katara da relativizuje neke odgovornosti. Infomacije o broju poginulih stranih radnika sigurno kod svakoga izazivaju osećaj tuge i sažaljenja, uz ogradu da uvek postoji mogućnost da su brojke preuveličane. Međutim, moramo imati u vidu da su društveni i pravni standardi o ljudskim pravima i životu pojedinca u tom delu sveta različiti u odnosu na Evropu, što je posledica potpuno drugačijeg istorijskog razvoja. Katar se ubrzano, kao u ostalom i druge zemlje Zaliva, razvija i to ne samo materijalno negoiI kulturološki. Verujem da će biti u stanju da se suoči sa problemom ljudskih i radnih prava stranih radnika i da počne da ga rešava na drugačiji i bolji način.

BONUS VIDEO: Ko vodi Kosovski proces: SAD ili EU?

Komentari

Svi komentari (0)