1
Nadam da stvari neće eskalirati, jer ako se to desi Evropska unija i međunarodna zajednica će u tom slučaju definitivno morati da se angažuju, kaže u intervjuu za novine “Nova” šef posmatračke misije Evropskog parlamenta na izborima u Srbiji Klemen Grošelj, govoreći o izbornoj i postizbornoj situaciji u Srbiji, protestima i štrajku glađu nosilaca liste “Srbija protiv nasilja” Mariniki Tepić i Miroslava Aleksića.
Govori i o tome kako se desilo da međunarodna zajednica tek sad počne da primećuje sve ono što se godinama unazad dešava na izborima u Srbiji, ali i o mogućim posledicama.
Bili ste šef posmatračke misije EP na izborima u Srbiji. Kako vam je izgledalo sve ono što ste mogli da vidite i čujete tog dana, informacije koje su vam stizale i sa biračkih mesta, ali i ispred njih?
Ja nisam video one nedostatke i neregularnosti koje su bile pomenute u izveštajima, ali video sam prisustvo trećih osoba, neobične gužve i koordinaciju glasanjem. Recimo, imate jednu lokaciju gde imate šest ili sedam glasačkih mesta i onda imate na jednom glasačkom mestu velike gužve, iako izlaznost nije bila fenomenalna. Onda se gužva seli na drugo glasačko mesto. Nije to bio jedan uobičajen model kako se glasa, da ljudi dolaze i odlaze. To izaziva sumnju da se to koordinira.
Mislite da su se te gužve veštački pravile?
Da, meni je to bila dosta neobično. Još nisam video da su na biračkim mestima takve gužve i tako vremenski raspoređene.
Pretpostavljam da ste tokom izbornog dana videli snimke koje svedoče o izbornim neregularnostima, a koji su se pojavljivali u jednom delu medija?
To smo videli, ali i primere poziva za glasanje ljudima koji nisu živeli u tom regionu gde bi trebalo da glasaju.
Mislite na ono što se dešavalo u beogradskoj Štark Areni. Kako vam je to izgledalo?
O dešavanjima u Areni smo videli u medijima. To smo već pomenuli u našem izveštaju, reč je o premeštanju ljudi iz Republike Srpske, ali i iz opština i gradova u Srbiji u kojima nisu bili lokalni izbori, tako da su ti ljudi dolazili i glasali u Beogradu. To je nešto što niko od posmatrača nije očekivao i utoliko nas je više iznenadilo.
Ipak, Vladimir Bilčik kaže da je bilo nekih nereagularnosti, ali da su prema njegovom mišljenju “izbori u Srbiji protekli glatko”. Da li je on video isto što i vi?
Šta je video ili nije video, ne znam, ali ova izjava koju sam ja dao za medije, to je izjava naše cele delegacije. Znači, to što sam govorio na konferenciji za medije to je bilo usklađeno na nivou cele naše posmatračke misaje EP. Svako ima pravo na svoje mišljenje.
Da li ste bili iznenađeni tom njegovom izjavom?
Jesam, ali gledajte to je stvar pojedinca. Svako odlučuje sam kakve izjave daje. Ja svoje izjave dajem na osnovu izveštaja četiri organizacije koje su se pod taj izveštaj potpisale. Ja ne spekulišem, već izjave dajem na osnovu izveštaja OEBS i ODIHR koji su posmatrali izbore u Srbiji. Oni su videli ove neregularnosti o kojima smo mi pričali za medije i koje se nalaze u samom izveštaju.
PROČITAJTE JOŠ...
1
47
0
1
Jedan od posmatrača, Andreas Šider, rekao je da je posmatrao mnogo izbora, ali da nigde nije video nešto slično onom što se dešavalo u Srbiji 17. decembra i pozvao je na istragu i ponavljanje izbora. Da li se slažete s njim?
Ponavljanje izbora nije na nama kao posmatračima da zahtevamo. To je stvar Srbije i srpskih vlasti. Mislim da su tu dosta jaki i snažni argumenti koji upućuju na to da bi državni organi trebalo da reaguju i to za sobom vuče neke konsekvence. Da li će to učiniti ili ne, to je sada na njima. Mi možemo da pravimo pritisak, ali to je pre svega medijski i politički pritisak. Ja bih rekao samo da ovi izbori nisu bili izbori koji bi bili u skladu sa standardima i kopenhagenskim kriterijumima za članstvo neke zemlje u EU. Na kraju, to je pitanje na koje treba da odgovore srpsko društvo i srpska politika.
Ima li međunarodna zajednica načina da utiče, konkretno na ovu situaciju u Srbiji?
Neposrednih mehanizama nema. Ali zna se, ima dosta mehanizama koji se vide u tome ko je čestitao na izbornoj pobedi, a ko nije. Ova ćutnja nešto govori. Imali smo i zvanične stavove ministarstava spoljnih poslova koji su prilično očigledni i jasni. Međutim, stvar je u tome da li će to neko u Srbiji da prihvati. Pitanje izbora je jedno od najfundamentalnijih pitanja u procesu pregovora za članstvo u EU. Tako da je to dosta jasno. Neće biti zatvaranja pregovora, dok ti standardi ne budu dosegnuti.
I na izborima prethodnih godina u Srbiji su se događale iste ove stvari. Međutim, nikad nismo imali ovakve reakcije međunarodne zajednice. Šta se u međuvremenu promenilo?
Rekao bih da u prošlosti posmatrači nisu videli ovakve stvari kakve su videli na ovim izborima. Generalno, atmosfera izbora je bila drugačija čak i u odnosu na prošlu godinu. Ovih primera koje sam naveo, oko ubacivanja glasačkih listića u kutije, bustiranja glasača i svega ostalog što se događalo, nije bilo. Sad je sve to bilo toliko otvoreno. Posmatrači su to sad videli. Znate, ako neki stranac to primeti, a neki bili prvi put u Srbiji, to znači da je sve to bilo dosta otvoreno, neskriveno. I to je ono što razlikuje ove izbore od izbora ranijih godina. Ne kažem da su u prošlosti stvari bile bolje, ali su bile sofisticiranije. Sad je to bilo otvoreno, brutalno.
Imate li neki predlog kako bi se moglo doći do poboljšanja izbornih uslova u Srbiji, ali zaista, ne samo na papiru?
To vam je političko pitanje i stvar je političke volje. Ako neko u zemlji želi da ima poštene i otvorene izbore, zakonodavni okvir je tu. Ako se Zakon u punom obimu primenjuje, svega ovoga o čemu mi sad razgovaramo, ne može biti. Ali, ako neko ide u izbore s planom da će raditi sve ovo, da će dovoditi ljude, izigravati pravila… Tada nema mehanizma koji to može da spreči.
Hoćete da kažete da nema pomoći?
Ima pomoći. Jedna mogućnost je dosta jaka i snažna međunarodna posmatračka misija, koja bi onda nadzirala te izbore u dosta velikom opsegu. Bitno većem nego što je sad. Da imate doslovno na svakom biračkom mestu posmatrače koji nisu iz Srbije.
Mislite li da postoji volja međunarodne zajednice da na taj način učestvuje na izborima u Srbiji?
Bojim se da ne. Biću sasvim otvoren, jer takva misija bi bila moguća jedino ako bismo imali neki jak politički dogovor u Srbiji, između opozicije i vladajućih stranaka. A mislim da u ovom trenutku takve političke volje u Srbiji nema.
Nosioci liste “Srbija protiv nasilja” na republičim izborima Marinika Tepić i Miroslav Aleksić zahtevaju ponavljanje izbora i stupili su štrajk glađu. Oni su uputili i otvoreno pismo EU. Da li mislite da mogu očekivati nekakav odgovor?
Mislim da će reakcija svakako biti, a kakva će to reakcija biti videćemo u sledećim danima. Dosta mi je teško to da predvidim, jer Komisija u poslednje vreme ima reakcije koje su dosta neobične. Pre svega se nadam da stvari neće eskalirati, jer ako se to desi Evropska unija i međunarodna zajednica će u tom slučaju definitivno morati da se angažuje. Nadam se da će se naći političko rešenje da se ova kriza prevaziđe.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare