0
Biti žena opozicionar u Nišu znači da se borite za osnovno, a to je sloboda izražavanja, a ne da vam neko piše prijave, jer ste se pobunili protiv nepravde. To znači da ćete dobiti tužbu ako ukažete na nepotizam i korupciju gradske vlasti. Ali to znači i ponos jer ste u najtežim vremenima bili na pravoj strani, kaže u intervjuu za list Nova predsednica niškog odbora Stranke slobode i pravde i buduća poslanica u Skupštini Srbije.
Ulazite u parlament. Kakav „doček“ očekujete od poslanika vlasti, kakav od ostatka opozicije, a šta građani Srbije mogu očekivati od vas?
Građani Srbije mogu da očekuju od nas da ćemo insistirati na novom zakonu o radu koji će štititi radnike, a ne samo poslodavce, tražićemo vraćanje otetih penzija. Da ćemo se boriti da se usvoje neoohodni zakoni da se Srbija oslobodi korupcije i kriminala, kroz naš Zakon o specijalnom antikorupcijskom tužiocu i uvođenjem posebne tužilačke policije koja je njemu podređena. Tražićemo uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja, uvođenje Alimentacionog fonda, zakona roditelj-negovatelj, podsticaje poljoprivrednika i ceo naš program ekonomskog patriotizma, rečju da ljudima zaista bude bolje, a ne samo na televiziji. Naša najveća poslanička opoziciona grupa biće prepoznata i po tome što će je predvoditi Marinika Tepić, koju su stotine hiljada građana prepoznali kao najhrabriju političarku u Srbiji, ali i naši saborci iz Pokreta slobodnih građana, sindikata Sloga, Pokreta za preokret, kao i ugledni pojedinci i heroji poput Marije Lukić. Biće to prava Srbija u malom. Naravno, meni će prioritet biti Niš i južna Srbija, trudiću se da što više razgovaram s građanima, da obilazim jug zemlje i da njihove probleme iznosim u parlament. To, između ostalog, i jeste posao narodnog poslanika.
S kim ćete najradije „diskutovati“ kad su poslanici vlasti u pitanju?
Nadamo se da ćemo, što je najvažnije, imati priliku da pokrećemo teme i pitanja institucionalno, da će na primer prvi tužilac Srbije Zagorka Dolovac sada morati da podnese račun i za nečinjenje ili ćutanje, kao i ministri i cela Vlada. Želimo da verujemo da će parlament biti konačno bez mržnje, uvreda, huškanja, jer na svima nama je odgovornost da se tenzije u Srbiji smire.
Uvrede, pretnje, ucene, tužbe…
Jeste li imali nekih neprijatnosti zbog toga što ste u opoziciji?
Uh, bilo je svega zaista u ovih godinu i po koliko sam na čelu niškog odbora SSP. Bilo je uvreda, pretnji, ucena, tužbi, prijava, pritisaka na bliske ljude, raznih pokušaja “kupovine”. Bilo je svega, ali se vremenom naviknete i takve stvari samo dodatno motivišu jer znate da postupate ispravno.
Kako to izgleda biti žena opozicionar u Nišu?
To znači da se borite za osnovno, a to je sloboda izražavanja, a ne da vam neko piše prijave, jer ste se pobunili protiv nepravde. To znači da ćete dobiti tužbu ako ukažete na nepotizam i korupciju gradske vlasti. Ali to znači i ponos jer ste u najtežim vremenima bili na pravoj strani. Kao građanki, pravnici, žao mi je što svi slobodnomisleći ljudi, a ne samo ja, trpe posledice zbog svog mišljenja i delovanja.
Često kritikujete gradonačelnicu Niša Draganu Sotirovski. Koje su najveće afere po kojima će se njen mandat pamtiti?
Gradonačelnica Niša je uspela da po aferama dospe u sam vrh liste najbahatijih i najkorumpiranijih funkcionera SNS. Od trga i svetlećeg mosta, preko poskupljenja najskupljeg gradskog prevoza, do zapošljavanja članova porodice. Ipak, izdvojila bih aferu “socijalni stan”, za koju je čula cela Srbija, kada je svom zetu omogućila da dođe do stana po privilegovanim cenama. Biće upamćena kao gradonačelnica koja je otimala od siromašnih kako bi svojoj porodici “udelila” još jedan stan, ta sramota će je večno pratiti.
Kako danas izgleda život prosečnog Nišlije?
Prosečan Nišlija živi kao i većina ljudi na jugu Srbije. Uglavnom radi u nekoj od fabrika za platu od 350 evra, kupuje na rate sve što može, plaća račune i dovija se da “rastegne” platu na ceo mesec. Većina ima kredit za knjige, letovanje, neke veće kupovine. Prosečna plata u Nišu je nešto preko 500 evra, ali prosečan Nišlija uglavnom nema prosečnu platu. Vozi se u preskupom i lošem gradskom prevozu ili vozi prosečan auto koji servisira češće od građana Novog Sada, na primer, jer su ulice u Nišu pune rupa, raskopane, katastrofalne. Prosečan Nišlija živi skromno i “na rate”.
S obzirom na dešavanja u koaliciji Ujedinjena Srbija nakon izbora, da li su se te trzavice osetile i između SSP i Narodne stranke na lokalu. Da li je moguća saradnja ove dve stranke i u Nišu, ali i sutra u parlamentu?
Po koalicionom sporazumu, ta koalicija je bila predizborna, što znači da se po završetku izbora svaka stranka vratila svom samostalnom delovanju. Podsetila bih da SSP nije vodio kampanju protiv Narodne stranke, niti bilo koje druge opozicione stranke, već obrnuto. Postoje ogromne razlike i na nacionalnom nivou, jer se Narodna stranka protivi sankcijama Rusiji, dok mi smatramo da što pre treba da se uskladimo sa Evropom kojoj pripadamo. Što se tiče lokalne saradnje, tokom predizborne kampanje saradnja je bila na visokom nivou, a turbulencije nakon izbora nisu uticale na saradnju. Lokalni problemi su uvek lokalni i tiču se ljudi sa lokala, to je drugačije nego na republičkom nivou i lakše je naći model saradnje. U borbi za iste ciljeve mogu nam se pridružiti sve organizacije, pojedinci, svi koji žele promene, spremni smo za saradnju sa svima za koje verujemo da su iskreno protiv ovog režima.
BONUS VIDEO: Napad na aktiviste SSP u Boleču
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
