1
“Ne padam u zamku izjašnjavanja o saradnji sa SNS. Jedini tačan odgovor koji mogu da dam na to pitanje je da se to meni čini nemogućim, zato što su naši prigovori, naše kritike prema vlasti takve da ne mogu da vidim da to mogu da izmene, niti da to žele… Mislim da ne bi bilo loše da dođe do promena u Beogradu i u potpunosti sam otvoren da o tome razgovoramo sa svim drugim trenutno opozicionim akterima”, kaže u intervju za list “Nova” Miloš Jovanović.
Šta će se promeniti ukoliko vi dođete na vlast?
Promeniće se to što ćemo konačno da se izborimo sa partijskom državom, jer je ova vlast pretvorila zemlju u partijsku prćiju. Dobićemo vlast koja je podjednako nacionalna, rodoljubiva, zna šta su nacionalne vrednosti i nacionalni interesi, a istovremeno svesna značaja pravne države, poštovanja zakona, kulture dijaloga, demokratskiih procedura. Ono što u Srba neretko nikada nije išlo zajedno i što mislim da delimično čini da smo u ovakvoj situaciji u kakvoj smo danas. Demokratija i nacija moraju ići zajedno.
Izjavili ste da nije nemoguć vaš ulazak u drugi krug predsedničkih izbora, a istraživanja pokazuju da ste ispod cenzusa. Imate li vi neka druga istraživanja?
Ne znam koja vi istraživanja imate. Sva koja dolaze do nas pokazuju bolje rezultate. Predsednička sam nešto manje imao na rukama, a i ona nisu loša. Potpuno sam svestan da će biti jako teško ući u drugi krug, ali sam isto svestan da nije nemoguće, tim pre što će ovaj kandidat koji je izlazeći predsednik, mislim na Aleksandra Vučića, očigledno veliki postotak imati već u prvom krugu. To znači da će za ulazak u drugi krug biti potrebno znatno manje.
Tu su onda karte otvorene. Uz dužno poštovanje prema drugim kandidatima, a mnogi mi se ne čine preterano ozbiljnim kad pogledate biografije, politički put, životni put, profesionalno iskustvo, neku vrstu ozbiljnosti i doslednosti… U takvom kontekstu imamo još desetak dana do izbora, a na kraju će biti na građanima da odluče ko će biti taj drugi. Tu razlike nisu prevelike.
Kakav je vaš i rejting vaše koalicije po tim istraživanjima koje ste videli?
Bilo je raznih istraživanja. Rejting se kreće između tri i osam, u zavisnosti od toga da li je reč o Beogradu, Republici i predsedničkim izborima. Istraživanjima mnogo ne verujem, jer se njima mnogo manipuliše. Jedna od naših mera u budućnosti će biti za ozdravljenje srpske demokratije je da se ne mogu objavljivati istraživanja o rejtingu stranaka i kandidata u vreme kampanje.
Ako krenemo svi mi koji smo akteri na političkoj sceni da dajemo istraživanja koja će mediji objavljivati, tu nema kraja. Svako će sebe staviti mnogo lepšim i boljim i jačim nego što zaista jeste. U startu nije verodostojno.
Ukoliko vi ne prođete u drugi krug, koga ćete podržati?
O tome ćemo pričati ako se to desi 3. aprila ili nakon toga. Ja se borim da budem taj svakako.
Da li biste posle izbora sarađivali sa SNS? Možete li u potpunosti da isključite tu mogućnost?
Ne mogu u politici ništa u potpunosti da isključim. Ne padam u zamku tog izjašnjavanja. Razumem ostrašćenost velikog dela opozicije, ali taj deo opozicije misli sve suprotno od mene i po pitanju KiM i evropskih integracija i NATO pakta i o Srebrenici… Na to vaše pitanje jedini tačan odgovor koji mogu da dam je da se to meni čini nemogućim, zato što su naši prigovori, naše kritike vlasti takve da ne mogu da vidim da to mogu da izmene, niti da to žele – odsustvo demokratije, batinaši, pritisci na birače, da ne pričam o lopovluku i korupciji… Više se tiče tehnologije vladanja, nego ideja za koje se makar deklarativno zalažu.
Mi nismo s razlogom deo vlasti. Mislim da će ti razlozi opstati i nakon 3. aprila.
Verujete li da može doći do promene vlasti u Beogradu i da li se vidite u nekoj postizbornoj koaliciji sa opozicijom?
Verujem da se sva ova pitanja koja nas duboko dele sa ostatkom pozicije dobrim delom brišu, jer je Beograd – Beograd. Tu se ne rešava pitanje spoljno političke orjentacije zemlje, identiteta… Ne mislim da je sve crno urađeno ni na nivou Republike, ni u Beogradu, ali neka pitanja sa kojim se bavim kao aktivista sa svojim udruženjima su uzela tolikog maha… Mislim na investitorski urbanizam, na činjenicu da se urbanizam ovog grada oblikuje u potpunosti kroz privatni inetres i da je u potpunosti u šakama raznih privatnih preduzimača i firmi i na činjenicu da ova vlast sa tim ili ne može ili ne želi da se izbori.
Mislim da ne bi bilo loše da dođe do promena u Beogradu i u potpunosti sam otvoren da razgovoramo sa svim drugim trenutno opozicionim akterima.
Pomenuli u Utisku nedelje aferu Savamala kao jednu od najvećih afera vlasti. Da li ste primetili još neke?
Ima mnogo većih afera. Na primer Krušik ili to što je MUP bio penetriran ljudima iz kriminogene sredine, od Dijane Hrkalović preko celog tog klana Veljka Belivuka. Imate i niz drugih afera. Najtragičnije je da policija u slučaja Savamala, koja je zvana od strane građana, nije htela da reaguje. I tu onda vidite svu propast sistema. Država koja nije pravna država ne može biti ni država. Ni kafana na Pančićevom vrhu neće promeniti sudbinu Srbije, ali i ona je pokazala da je ova vlast državu pretvorila u divlji zapad.
U srpskoj javnosti se doživljavate kao simpatizer Vladimira Putina, Rusije…
Nisam uopšte. Mene su pre nekih godinu dana kritiovali u rođenoj stranci što nisam dovoljno rusofil, što ja inače ne razumem kao kritiku, jer ja sam Srbin, koji se bori za svoju zemlju, narod, grad, kraj… Ne treba da budem ni evrofil, ni rusofil, ni mađarofil… Nikad nisam razumeo Srbe koji u telefonu imaju Putinovu sliku ili im zvoni sa ruskom himnom, a kamoli nekom drugom himnom ili državnikom.
Postoje kulturne veze sa Rusijom, činjenica je da nas nikad nisu bombardovali za razliku od Zapada, ali nije to ono što je odlučujeće. Nije samo odgovornost i krivica Rusije za ono što se događa u Ukrajini. Veći deo je na Zapadu. Ako Rusija poklekne, naš položaj na Balkanu, sa svim našim interesima – očuvanje Republike Srpske prema izvornom Dejtonu, srpskog naroda u Crnoj Gori, teritorijalne celovitosti… sve će to doživeti ozbiljan udar. Ovo je rat između Zapada i Rusije, on se samo vodi preko Ukrajine kao alatke.
Ali više miliona Ukrajinaca je moralo da napusti svoje domove, na hiljade ih je poginulo, zemlja je potpuno uništena. U kojoj meri vi osuđujete agresiju Rusije na Ukrajinu?
Nismo deca. Da me pitate, a da se ne bavim politikom, rekao bih vam – u najvećoj mogućoj meri. Niko ne može da ostane neosetljiv na patnju bol i smrt. To svaki rat predstavlja. Ali mi se bavimo državnim poslovima, imamo neku odgovornost i tu nisu bitne emocije. Prvo, odgovornost je u najmanju ruku podeljena, a zapravo je najvećim delom na Zapadu. Ta priča je nešto komplikovanija i traje par decenija. O opkoljavanju Rusije i u suštini neprijateljskim namerama Zapada i NATO-a prema toj istoj državi. Ona je imala vrlo legitimne bezbednosne brige na koje niko nije našao shodno da dogovri.
Voleo bih da prestanu patnja, bol i smrt što pre, sa što manje civiljnih i vojnih žrtava.
BONUS VIDEO Može li opozicija bez međusobnih napada – gosti Miloš Jovanović i Radomir Lazović
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
