125
"Nije tajna da su nas Sergejevi ispadi koštali rejtinga, ali je njegovim dolaskom PSG i dobio na popularnosti. Nekoliko puta je na sastancima opozicije odbijen naš predlog da on govori na protestima. Čuo sam spekulacije da Đilas radi sa Vučićem, ali i da mi šurujemo sa SNS i da smo uzeli laki keš. Sergejeva izjava se vrti sedam dana na TV Pink, svi znamo da nam posle tog može samo pasti rejting. Rezultat prethodne vlade je da smo u pet puta gorem položaju nego pre četiri godine", kaže u intervjuu za Nova.rs Pavle Grbović, zamenik predsednika Pokreta slobodnih građana.
Grbović za naš portal priča kako danas gleda na odluku o izlasku na izbore, koliko su izjave i gafovi predsednika PSG Sergeja Trifunovića uticali na loš izborni rezultat, sukobima u opoziciji, navodima da je Đilas srušio proteste i da radi za Vučića, prebijanju građana na demonstracijama…
Izbori su održani pre mesec dana. Kako vi sada ocenjujete učešće PSG na njima?
Isto kao i te večeri kada su stigli rezultati – neuspešno. Opet se vraćamo na to da li je izlazak na izbore bila dobra odluka ili ne. Mnogo je lakše reći da nije bila dobra odluka onda kada na izborima, kako bi se reklo, puknete, a mi stvarno jesmo pukli. Mislim da je odluka bila korektna, ali da način na koji smo je sproveli očigledno nije valjao, da smo se na neki način loše predstavili biračima, da smo, ne samo tada, nego i u nekom prethodnom periodu donekle izgubili svoj identitet i stopili smo se u sveopšte sivilo političke scene. Postali smo ono što nismo smeli da postanemo, što ime Pokret slobodnih građana ne dopušta, a to je da postanemo isti kao drugi. Kad smo postali isti, onda su birači rekli da nema neke naročito potrebe da baš mi postojimo na političkoj sceni kada smo isti kao drugi, a drugih ima i previše.
Pre izbora i tokom kampanje su vam davali mnogo veće šanse za ulazak u parlament. Po nekim istraživanjima, u jednom trentku rejting PSG je bio iznad pet odsto, ali pred same izbore istraživači su govorili da ne mogu da garantuju da ćete preći cenzus. Šta se dogodilo? Da li verujete da ste imali rejting iznad pet odsto?
U nekom trenutku sasvim sigurno jesmo. Dve nedelje pre izbora sam imao uvid u jedno veoma relevantno istraživanje i video sam šta je naš potencijalni problem. Postoji jedan parametar koji je bitniji od tih procenata i brojeva, a to je parametar lojalnosti. Recimo, neke stranke imaju daleko niži prag do koga mogu da dosegnu. Recimo imaju tri i po odsto, ukoliko apsolutno svi njihovi birači izađu i sve bude savršeno u eksperimentalnim uslovima. PSG ima mnogo veći taj prag, ali 80 do 85 odsto naših birača nisu bili sigurni da će tog dana izaći da glasaju baš za nas. To su ljudi koji razmišljaju, posmatraju, koji vagaju do poslednjeg trenutka, imaju kriterijume… Nekada te kriterijume mi ne ispunimo, nekada ih nekim gafovima pogodimo u nešto što je njihova slaba tačka. Veliki deo tih ljudi je rešio da ne izađe da glasa za nas – bojkotovao je izbore ili nije želo da glasa za nas ili ih je pogodila pesma iz kafane ili naš sukob sa opozicijom ili zbog lošeg vremena, korone…. Možda je naša krivica i u komunikaciji sa biračima. Mi smo bili sigurni da ćemo ući u Skupštinu i mnogi ljudi su bili sigurni da ćemo ući u Skupštinu, pa su rekli šta oni da glasaju, kad sigurno prolazimo.
Istraživači javnog mnjenja su govorili da vaš rejting dosta zavisi od ponašanja Sergeja Trifunovića. Zbog njega može da skoči, ali i da padne. Šta vi mislite? Imao je nekoliko ispada.
To je apsolutno tačno. Nije tajna da su Sergejevi ispadi nas koštali rejtinga. To zna i on. Ali, najlakše je sada za naš rezultat i naš neuspeh sve svaliti na njega i reći za sve su krivi njegovi gafovi. Kada je Sergej došao u PSG, bili smo pokret bez predsednika i bez sjajne perspektive, bez vidljivosti… Sergej je svojim dolaskom nama itekako dao na popularnosti i vidljivosti, otvorio prostor za mnoge ljude, kao i za mene. Mi smo dugo igrali na kartu njegove prepoznatljivosti, slave, što ga ljudi vole, pa čak i kad prave takve gluposti. Na kraju smo na tu kartu izgubili, jer je napravio gafove, a mi kao organizacija nismo tako ojačali da možemo sve te gafove apsolutno da amortizujemo i da napravimo naše biračko telo koje će glasati za nas zbog onoga za što se mi zalažemo i što bismo radili, nevezano za to na koji način se to prezentuje javnosti od strane predsednika.
„Zašto bi PSG nosio hipoteku Dveri, a Dveri PSG-a“
„Zašto bi PSG kroz neko čvršće objedinjavanje nosio hipoteku stvavova Dveri, sa jedne strane, što je za naše birače neprihvatljivo. Sa druge strane, zašto bi te Dveri morale svojim biračima objašnjavale zašto su u kolaciji sa nekim koji misle da država treba da bude sekularna ili da istopolni partneri imaju pravo da zaključuju brak ili neku durgu trajniju zajednicu života“, kaže Grbović.
Zbog učešća na izborima došlo je do podele i među opozicijom, pa i do međusobnog napadanja i pre i posle glasanja. Koliko je važno jedinstvo opozicije, ako uzmemo u obzir da je gotovo svima cilja rušenje vlasti Aleksandra Vučića?
Podele su čista glupost. Neću da imenujem, ali gledao sam kako nakon izbora određeni ljudi ili lideri, kako bi dokazali svoju opozicionu pravovernost, govore kako za PSG nema mesta u tom nekom korpusu opozicije, jer su učestvovali na lažnim izborima, ovakvim ili onakvim. Sergej kao neko ko je nov u politici ne može da veruje da taj čovek može da izađe i to da priča, a da ga je pre mesec dana zvao da izađu zajedno na izbore i to više puta. I onda taj čovek sebe postavlja kao moralnu vertikalu u odnosu na njega i PSG. Neki ljudi su taj naš pad i loš rezultat na izborima predstavili kao pobedu bojkota. Kao kada bi smo mi, da smo mi ušli u Skupštinu sa 3,5 odsto, rekli da je bojkot propao. To su sve neka unutaropolitička nadgurnjavanja koja su često plod čiste sujete. Jedinstvo je, u onom obliku u kojem se zagovara u poslednje vreme, prilično veštaki konstrukt. I potencijalno vrlo štetno. Jedinstvo da, ali jedinstvo u dobrom, ne jedinstvo u destruktivnom.
Znači, vi ne vidite PSG kao deo neke ujedinjene opozicije čije je formiranje u toku?
Mislim da to sada nije tema. Niti oni nas zovu, niti se mi za to nudimo, niti ima neke preke potrebe da se to radi. Možemo da razgvoaramo da pronađem zajednički jezik oko nekih tema, možemo da u nekim akcijama učestvujemo zajedno i pored svih tih neprijatnosti i sukoba sa jedne i druge strane.
Sergej Trifunović je nedavno izneo niz uvrede na račun ljudi iz SzS, a rekao je i da je Dragan Đulas srušio proteste. Da li vi delite njegovo mišljenje?
Menjao sam često mišljenja i bio dugo ubeđen da SzS ima kontrolu nad protestima. Možda je u nekom trenutku i imao, a onda se desio taj raskid sa studentima iz Jedan od pet miliona i onda se to moje verovanje se negde poljulja. Činjenica je da su imali jako velikog uticaja na organizaciju protesta, naročito po unutrašnjost. Činjenica da je na mnogim mestima za PSG bilo bilo zatvoreno da učestvuje u tim protestima.
Kako je bilo zatvoreno?
Nisu nas pozivali ili nisu želeli da ljudi iz PSG govore. Na tim sastancima opozicije ja sam nekoliko puta predložio da govori Sergej Trifunović i to je bilo odbijeno. Nakon što dugo nije bio govornik, prošlog leta to jeste predloženo, ali ja sam tada bio protiv. Eto, kad protesti malo propadnu, treba malo da se podignu, hajde da govori Sergej. A Sergej je zaista na tim protestima bio jedan od najboljih govornika. On možda nije idealan da vodi politiku, da bude premijer… ali zna da podigne masu i on je to radio sjajno. Neki ljudi su bili protiv da ima veće učešće. Da li su se plašili za svoje političke poene, ne znam. Ne verujem da je Đilas sedeo lično i sad rekao da na primer u Kragujevcu ne može da govori ovaj ili onaj. To bi Vučić radio.
Sergej je rekao da je čuo da Đilas sedi i dogovara se sa Vučićem. Da li vi verujete u to? Jeste vi čuli?
Ne. Kao informaciju da neko sedi i dogovara se sa Vučićem, ne. Kao spekulacije da neko radi u dogovoru sa njim, da. Sve to je i dalje na nivou nagađanja. Čuo sam i da mi isto šurujemo sa SNS. I to sam čuo. Čuo sam da se vrte neke velike pare, da smo uzeli laki keš da izađemo na izbore, pa evo sada se krpimo kako da našim ljudima po Srbiji pomognemo da plate neke troškove kampanje, kako da vratimo neke dugove. Da li neko radi sa Vučićem? Pa, ne znam. Možda. Uvek polazim od sledeće pretpostavke – koliko bi se ogrešio da nekog optužim za takvu stvar, a da to ne bude tačno.
O lekarima i njihovom zahtevu za smenu kriznog štaba
„Lekari samo vape za istinom, jer vide da nešto ne funkcioniše. U normalnoj zemlji ako hiljadu i nešto ljudi koji vas leče i imaju integritet kažu da nekoj oblasti nešto ne funkcioniše kako treba, svaka vlast bi se zapitala zašto ti ljudi nisu zadovoljni. Ovde izađe ministar zdravlja i kaže da su oni politički eksponenti, oni iz Kriznog štaba kažu da nisu kompetentni i što je gore, da nemaju informacije. Čovek koji je na čelu štaba, koji daje informacije, nipodaštava svoje kolege i njihove zahteve zato što nemaju informacije. Pa to je njegova krivica, nije njihova. Oni traže istinu, a mi za nju ne znamo“, kaže Grbović.
Izborna skupština PSG je zakazana za 5. septembar. Sergej je rekao da će ponuditi ostavku. Da li ćete se vi kandidovati za predsednika?
Trenutno sam član Predsedništva i zamenik predsednika. To što do sada nisam bio predsednik, apsolutno me nije ograničavalo. Mislim da u tom smislu zaista nije ni važno da li ću ostati na tom mestu, da li ću se kandidovati za predsednika ili neću, jer šta u ovom trenutku tačno znači funkcija predsedniak PSG. To je jedan stečajni upravnik koji treba da preduzeće izvuče iz stečaja da ono nastavi da funkcioniše, da se suoči sa gomilom probmela, unutaršnjih nezadovoljstava, poljuljanog rejtinga, ugleda, loših odnosa sa drugim organizacijama… Nije to funkcija prema kojoj će svi trčati. Meni je važnije da se sačuva tim ljudi koji čini pokret. Ako nismo tim, onda nismo ništa, kao i da se strateški dogovorimo šta pravimo.
Prema najavama nova vlada će biti formirana krajem avgusta. Kako vi ocenjujete rad prethodne?
Bitno je biti objektivan i svaki put odvojiti dobre stvari od loših. Dobre stvari koje je vlast uradila su kozmetičke u odnosu na one što je loše. Da, lepo je što je sagrađen autoput “Miloš Veliki”. Mnogo znači kada od Beograda do Čačka dođete za sat. Ali na taj autoput je potrošeno mnogo više novca nego što je bilo potrebno. Taj autoput i renoviranje neke bolnice je toj garnituri služilo kao opravdanje za sistematsko urušavanje društva, finansijsko, socijalno, moralno i intelektualno urušavanje društva. Ono je, ne paralisano, nego razvaljeno na svim nivoima. Uspostavlja se jedna rijaliti kulture u svemu – u skupštini, u školama, … Dakle, to je postao nacionalni projekat. Meni to sistematsko zaglupljivanje ljudi liči na fašizaciju društva. Rezultati rada ove vlasti su da smo mi u pet puta gorem položaju nego što smo bili pre četiri godine.
U Beogradu su nedavno i u drugim većim gradovima, održani protesti. Bilo je mnogo nasilja, a mnogi tvrde da su za to odgovorni ubačeni elementi vlasti. Da li su to sami ubačeni elementi vlasti ili je tu bilo i besnih mladih ljudi koji su nasilno reagovali? Zašto su protesti trajali samo 10 dana, a činilo se da je bilo mnogo energije, više nego ikad u poslednjih 20 godina?
Prve večeri sam video da je nešto čudno, a drugo veče mi je već bilo jasno. Ljudi su izašli na ulice kad je Vučić najavio da će nas zatvoriti na 72 sata i kada je ponovo pokušao tu sramotnu zamenu teza prebacivanja odgovornosti sa onih koji zaista jesu odgovorni na građane koji se veoma odgovorno ponašaju. Ljudi su izašli sa tim ciljem, ali su sa sobom na ulice poneli neka svoja nezadovoljstva stanjem u državi. Tu se video spontani protest, s tim što se prve večeri, a pogotovo druge, videlo da neka organizacija postoji. Neka organizovana grupa, koja je bila najagresivnija i najmilitantnija. Druge večeri se to jasno videlo. Stajao sam sa strane kod Pošte i video sam taj razmak od policije do prvog reda i video ko koga napada i da je to bilo maltene uigrano. Oni napdaju policiju, atakuju pola sata, a ovi se brane i onda reaguju tako što bace suzavce na sve strane i rasteraju ljude koji su se udaljili u odnosu na ove koje su pravili incidente. Tako da tu neka vrsta organizacije ubačenih elemenata ili nekih drugih jeste postojala i to je bilo evidentno. To se videlo i po napadimaa na Sergeja Trifunovića i na Vuka Jeremića. Sa druge strane, zaista postoji neka grupa malidih ljudi koja ima bes u sebi i koja autentični protest izražava na taj način, pogotovo kada dođe do reakcije policije, kad policija tuče neselektivno, nego redom. Odjednom im opcija nasilnog protesta postaje apsolutno prihvatljiva.
Videli smo strašne scene prebijanja ljudi od strane policije, a nemamo informaciju da je iko odgovarao za to. Videli smo da udara bespomoćne ljude koji leže na podu, momke koji su sedeli na klupici, kolege novinari osetili su udarce pendrecima, iako su pokazali legitimacije…
Vladimir Rebić, direktor policije, je rekao da očekuje da niko neće odgovarati zbog toga. Oni su uspostavili taj neki mafijaški sistem koji funkcioniše po onom gestu – svoje se meso ne jede. Dakle, šta god urade naši ljudi, tome se mora naći opravdanje i oni moraju da budu zaštićeni. Mi smo u prethodnih 10 godina imali instituciju koja je radila – zaštitnik građana. I onda vidimo koliki je gubitak po ovo društvo, ne samo zato što Saša Janković nije zaštitnik građana, on to ne bi mogao da bude, nego što ta institucija, na čije je čelo očigledno došao poslušnik režima, više nije institucija. Baš taj primer najbrutalnijeg prebijanja, koji se sada prikazuje po Americi i koji je postao globalni hit, kako 19 ljudi tuče čoveka na zemlji, toj sceni su prisustvovala dva pripadnika kancelarije Zaštitnika građana koji su sprovodili civilnu kontrolu postupanja pripadnika MUP-a. Nakon toga imamo zaštitnika građana koji kaže da nije bilo sistemske represije, da je bilo par pojedinačnih slučajeva, ništa strašno. Da li neko veruje da je Saša Janković na tom mestu da ta dva pripadnika ne bi napisali izveštaj zbog kojeg bi taj slučaj morao biti rasvetljen ili ako bi prećutali da ne bi trpeli konsekvence u okviru same institucije?
Da li je to zastrašivanje? Da li je to poruka države?
Naravno. Kada su prošle godine bili veliki protesti i upadi u RTS i ispred Predsendištva, u čemu su učestvovali i opozicioni lideri, onda je strategija vlasti bila da uhapsi klince, a da ne dira lidere opozicije. Sada smo isto imali prebijanja, hapsila se deca. Neki roditelji će da kažu: “Pa čekaj što moje dete da ide da se buni, neko će ga prebiti, uhapsitii neće imati ko da ga zaštiti”. Reći će: “Eto decu hapse, oni su u nekom dilu, dogovoru”.
Da li je to namerno tako urađeno?
Naravno da je namerno. Bez namere da sad pravdam bilo koga od nas, evo sad TV Pink sedam dana vrti tu Sergejevu izjavu, što su radili i ranije. Mi znamo kada nekog Pink i informer pohvale, njemu u opozicionom biračkom telo pada rejting.
Da li se Sergej pokajao zbog te izjave?
Pitanje je da li se pokajao zbog sadržine, da li je to mislio ili nije. Kada smo posle toga razgovarali, nije bio zadovoljan. Rekao je da je bio loše raspoložen i misli da nije bio na nivou na kom je trebalo.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
