INTERVJU Florijan Biber, čovek kojim je opsednut Marko Đurić

Politika 27. feb. 202110:44 > 11:48
Podeli:
Foto:Screenshot/Youtube/Bayerischer Rundfunk/Goran Srdanov/Nova.rs

Glavni Vučićev cilj je da ostane na vlasti sa što je manje ograničenja moguće i uz pomoć bilo kog sredstva. On je izgradio piramidu ljudi koji podržavaju taj sistem, jer od njega imaju koristi. Ovo je ono što se zove "otetom državom", međutim, i autokrate često prave greške. Milošević nije morao da raspiše izbore 2000, preračunao se, pa bi i Vučić takođe mogao da se preračuna. Ipak, ne očekujem da pristane na slobodne i poštene izbore, kaže u intervjuu za Nova.rs profesor Univerziteta u Gracu i koordinator Savetodavne grupe za evropsku politiku na Balkanu Florijan Biber, predviđajući sudbinu nastupajućeg dijaloga vlasti i opozicije.

U razgovoru za naš portal Biber je govorio i o konfliktu sa srpskim ambasadorom u Vašingtonu Markom Đurićem, koji se mesecima unazad vodi na društvenim mrežama, a završen je pre nekoliko dana – blokadom.

Već dugo postoji konflikt između vas i Marka Đurića na društvenim mrežama. Da li biste uopšte mogli da objasnite razloge zbog kojih vas konstantno pozicionira kao metu? Ili je on možda vaša?

Počeo je da me napada prošle godine, nakon što sam postovao sliku proslave pobede SNS nakon izbora, na kojoj je bio i on i ostali i igru rečima „Aco viruse“, aludirajući na njegov legendarni telefonski razgovor sa Vučićem nakon kosovskih izbora 2017. Bio je to komentar na to kako vladajuća partija neoprezno ignoriše pandemiju da bi organizovala izbore, ugrozivši narod najbržim ukidanjem ograničenja zbog koronavirusa u Evropi. Pretpostavljam da je to izazvalo napade. Osim toga, Vučić me je kontinuirano napadao u emisijama nešto više od godinu dana. Od tada, Đurić je više puta osetio potrebu da komentariše moje tvitove ili intervjue srpskim medijima, na Tviteru ili kroz saopštenja SNS, koja su se posle širila kroz prorežimske tabloide.

Kako je uopšte došlo do sukoba? Da li ste se ikada upoznali?

Nikada ga nisam upoznao i lično nisam zainteresovan za to. Njegovi napadi su deo šeme po kojoj se srpska vlast, kao i druge autoritarne ili polu-autoritarne vlasti, suočava sa kritikom. Konkretno, ovi napadi se uvek baziraju na polu-istinama, insinuacijama i ličnim atacima. Ako pratite komunikaciju vlasti u demokratijama, one će ili ignorisati kritike ili odgovoriti na sadržaj, a neće se upustiti u lične napade.

Foto: Twitter/Марко Ђурић

Šta mislite o njegovom političkom delovanju, naposletku i njegovom izboru za srpskog ambasadora u Vašingtonu? Da li je imalo smisla postaviti ga na to mesto?

On sigurno nije diplomata po ponašanju i dao je neke veoma problematične izjave, kao što je podržavanje kineske politike prema manjinama u Sinkjangu, koja prema svim izveštajima, uključuje velika kršenja ljudskih prava. Mislim da je poslat u Vašington da bude Vučićev ambasador za Trampa. Dobro bi se uklopio u to okruženje. Sumnjam da će biti sposoban da predstavlja Srbiju dobro u Bajdenovoj Americi.

Poslednja optužba usledila je zbog vašeg komentara o filmu „Dara iz Jasenovca“, nakon čega vas je označio kao nekog ko negira holokaust. Rekli ste da je ovoga puta otišao predaleko i blokirali ga na Tviteru. Šta je u filmu, po vašem mišljenju, propaganda?

Film je, sam po sebi, istorijski uglavnom tačan, kao što je više istoričara primetilo. Kako je istakao moj kolega Erik Gordi, film je veoma dvodimenzionalan u pogledu toga kako ilustruje nasilje i lićnosti. Slike nasija su često jeftine i ne doprinose priči. Ono što je čini propagandom je kontekst. Prikazana je kao konačno saopštavanje istine Srbima i svetu o Jasenovcu, kao da je to bila tajna. Istorija koncentracionog logora i genocida dobro je dokumentovana, bilo je više filmova o ustaškim zločinima u JUgoslaviji. To nije nešto novo. Nivo uplitanja Vlade – od tvrdnje predsednika Vučića da je on inicirao film, do kampanje u državnim novinama i medijima – promoviše naročitu vrstu narativa prošlosti, koji Jelena Subotić opisuje veoma dobro u svojoj skorašnjoj knjizi „Žuta zvezda, crvena zvezda“, a koji se koristi da se promoviše sopstvena žrtva. Ovo je naročito problematično jer režiser sam potcenjuje logore koje su formirale snage bosanskih Srba tokom ratova devedesetih. Jasenovac tako postaje politički argument, pre nego istorijski događaj. Konačno, moj komentar je bio namerno pogrešno intrpretiran od strane Đurića i tabloida poput „Alo-a“ i „Informera“ da bi se sugerisalo da podržavam negiranje holokausta ili čak da sam na strani Ustaša. Ovo je, naravno, laž i jeftin način da se ućutkaju kritike. Nema sumnje da se dogodio genocid nad Srbima, Romima i Jevrejima u NDH i to je jasno. Postoji, takođe, konsenzus među ozbiljnim istoričarima oko broja žrtava u Jasenovcu i tokom vlasti NDH i ove fakte uzimam kao nesumnjive (s obzirom da nisam istoričar koji se bavi Drugim svetskim ratom). Moja kritika se odnosi na upotrebu, odnosno zloupotrebu, događaja u trenutne političke svrhe.

Pominjao vas je u negativnom kontekstu i predsednik Vučić. Šta mislite o njegovom radu?

Zabrinut sam i godinama komentarišem autoritarnu prirodu srpske vlasti od kada je Vučić najpre postao „PPV“, onda premijer i na kraju predsednik. Moje istraživanje se prethodnih 25 godina fokusiralo na pitanje nacionalizma i demokratije na post-jugoslovenskom prostoru i posmatrao sam i istraživao širu krizu demokratije u regionu i u Srbiji naročito. Kao istraživač, mislim da je prirodno da otvoreno o tome govorim i ukazujem na probleme. U tom smislu, koncentracija moći u rukama jedne osobe je formalno i neformalno zabrinjavajuća. Nivo demokratije i građanskih sloboda je u oštrom padu u Srbiji pod Vučićevom vlašću. Kako bi ovo postigao, on je namerno podrivao podršku EU integracijama u zemlji, podržava neumorni beskompromisni govor mržnje u medijima koji su mu lojalni i protiv političkih oponenanta i protiv drugih nacija i grupa. Time je uzrokovao veliku štetu državi i regionu. Retorika koju čitam u srpskim tabloidima podseća me na onu koju sam čitao kada sam učio o nacionalizmu pod Miloševićem kasnih osamdesetih i ranih devedesetih. Da li mislim loše o svemu što radi, naravno da ne. Ključ je da kao istraživač primećujem strukturalnu i dugoročnu štetu koju njegova vladavina čini i to me brine i kada su u pitanju ova država i njeni susedi.

Aleksandar Vučić Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Dijalog vlasti i opozicije počinje u martu. Očekujete li da će Vučić popustiti kad je reč o izbornim uslovima i zašto?

Po mom mišljenju, glavni Vučićev cilj je da ostane na vlasti sa što je manje ograničenja moguće i uz pomoć bilo kog sredstva. Kao što je očekivano u takvoj vrsti polu-autoritarnog režima, on je izgradio piramidu ljudi koji podržavaju taj sistem jer od njega imaju koristi. Ovo je ono što se zove „otetom državom“. Ako je ovo shvatanje tačno, on će praviti ustupke samo tako gde ga oni ne mogu oslabiti. Naravno, autokrate često prave greške. Milošević nije morao da raspiše izbore 2000, preračunao se, pa bi i Vučić takođe mogao da se preračuna. Ipak, ne očekujem da pristane na slobodne i poštene izbore.

U susret izborima 2022. portal Nova.rs pravi anketu među uglednim ličnostima, koje predlažu svog predsedničkog kandidata. Koga biste vi predložili?

Ne želim da ulazim u srpsku politiku. Imam dve opservacije, kao posmatrač spolja. Prva: Vučićev uspeh počiva takođe i na nedostatku ubedljive alternative i u ovom trenutku ne mogu da zamislim nijednog opozicionog lidera koji bi mogao da uhvati momentum koji bi ga odveo do pobede. Druga: alternativa bi mogla biti neko ko je veoma drugačiji od Vučića, ne samo po tome što je u opoziciji, nego i po tome što bi ponudio drugačije viđenje toga šta je uloga predsednika. Povratak Ustavu i predsednik koji je reprezentativniji, iznad političkih partija. Dodao bih da ako bi se pogledali slični sistemi koji su pod uticajem dominantnih lidera, poput Erdogana ili Orbana, opozicija je prvo uspela da pobedi vladajuću partiju u mestima gde se snažni lider nije kandidovao, na lokalnom nivou. Način na koji Vučić postaje centralna figura na svim izborima ispred SNS otkriva slabost sistema, pre svega oslanjanje na Vučića. Da li bi SNS dobio izbore bez njega?

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar