Poslanik “Zajedno” Đorđe Miketić rekao je u intervju za dnevni list “Nova” da je vlast prešla u novu fazu zastrašivanja i političkih suđenja i premlaćivanja aktivista, te da su svi ministri u prethodnim vladama bili “poslušnici kartela”.
U razgovoru za naš dnevni list, Miketić je, govoreći o spoljnopolitičkim izazovima koji su pred Srbijom, nagalsio da se svet užurbano prestrojava i da je naša zemlja pred jasnim izborom – da li ćemo izbrati priključak sa razvijenim i slobodnim društvima ili ćemo u specijalni savez sa Putinom i Lukašenkom, gde opozicioni lideri, kritični građani i nezavisni novinari – ili mrtvi ili na višedecenijskoj robiji.
Posle više od šest meseci dobili smo novu Vladu. Da li je za vas iznenađenje što predsednik već u napred oročio njeno trajanje. Zbog čega smo čekali sve ovo vreme da bismo čuli da će Vlada biti kraća nego što je njen regularan mandat?
Ispravka, tek nakon 9 meseci smo dobili vladu. Jer su izbori raspisani 1. februara i tad je stara vlada iste premijerke otišla u tehnički mandat. Pritome, čitave godine, izazovi i problemi samo naviru: invazija Rusije na Ukrajinu i rat u Evropi koji se rasplamsava, energetska kriza drma svet, svakodnevne nestašice i enormna poskupljenja hrane, poljoprvirednici u očaju zbog dugova države i cene đubriva, cena goriva 20% skuplja nego bile gde u regionu, razoren EPS uvozi struju umesto da je proizvodi, strane rudarske kompanije otimaju imanja građanima, FIAT ugasio fabriku i raspustio radnke, nezapamćena letnja suša bez ikakvog odgovora, zagađenje vazduha i vode je katastrofalnih razmera podaci se kriju, Evropska unija treću godinu za redom daje negativan izveštaj o Srbiji, prvi smo u Evropi po stopi smrtnosti i siromaštvu, a popis će pokazati da nas ima 3,5 miliona manje nego pre 30 godina. Ceo kontinent se snalazi u snažom uraganu neizvesnosti i izazova, neke vlade padaju, neke druge vlade promišljaju rešenja i strategije za krizu – jedno kod nas tajac. Nema politike jer nema ni hrabrosti da se donesu teške ali nužne odluke. Gotovo je sa politikom “vrdanja”, kako ju je tačno nazvao predsednik. Svet se užurbano prestrojava, a mi smo se ponovo našli pred jasnim izborom, ili ćemo izabrati priključak sa slobodnim i razivijenim svetom, ili ćemo u specijalni savez sa Putinom i Lukašenkom, gde su opozicioni lideri, kritični građani i nezavisni novinari – ili mrtvi ili na višedecenijskoj robiji.
Kada smo prošli put načinili takvu grešku, početkom 90tih, i izabrali Miloševićevu politiku etno-nacionalizma, bilo nas je 9 miliona. Sada nas ima 6 miliona. Sve su prognoze da novu grešku nećemo preživeti, ni kao društvo, ni kao Srbi, ako želite. Danas vodimo borbu za opstanak. Baš zato su se mnogi novi ljudi i uključili u zelenu stranku Zajedno, i po prvi put motivisali da uđu u politiku.
Videli smo da neka nova lica u Vladi, ali i „seču knezova“, budući da mnogi ministri nisu ušli u novi mandat. Ko je za vas najveće iznanađenje u novoj Vladi, a ko najveće iznenađenje što nije u njoj? Zbog čega?
Nit je to bila seča, nit su to knezovi. Svi su i dalje tu, kruže poput mračnih satelita oko crne zvezde koja nas sve usisava. A sada, ako neko od njih lično, možda poseduje malo veći manevarski prostor, pa glumata «kritizera» ili «proruskog fanatika», to je sve deo predstave i ponekih ličnih agendi. Što se tiče ministara, Tanja Miščević je možda najveće iznenađenje, ali bilo je već tih finti i ranije (Gordana Čomić) pa se neslavno završilo. Videćemo da li će gđa Miščeivć uspeti nešto da uradi, a, iskreno, želeo bih me razuveri. U svim «Vučićevim» vladama do sada, na mestu ministara smo imali mahom potlačene ljude, poslušnike kartela na vlasti i puke izvršitelje politike jednog čoveka. I to je tužno.
Iskreno bih voleo da nisam u pravu i da će ova Vlada uraditi nešto i u interesu građana, i ja bih takve pokušaje javno pohvalio i podržao.
Šta mislite da će biti politička sudbina Zorane Mihajlović i Nebojše Stefanovića – opozicija, novo uhlebljenje ili uloga svedoka saradnika, kako je to navela potpredsednica SSP Marinika Tepić?
Mislim da sam odgovorio na ovo pitanje u prethodnom odgovru. Oni su «generali» unutar istog paradržavnog kartela i tako očekujem i da se ponašaju. Neko nekad iskoči, neko nekada zglajzne, ali drže se, jer mnogo svi o svima znaju. Ključ je da oslobodimo tužilaštvo, da hrabri tužioci i policajci poput Milenkovića dobiju podršku a ne progon i zastrašivanje.
Da li ste iznenađeni što je za novu ministarku rudarstva i energetike izabrana Dubravke Đedović Negre. Mislite li da je ona tu kako bi konačno rešila priču oko Rio Tinta?
I Zorana je imala zadatak da reši priču oko Rio Tinta, ali joj nismo dozvolili jer su građani svojom hrabrošću i rešenošću odbili prvi napad. O gospođi Đedović Negre ne znam mnogo, ali čitajući biografiju, očekujem da nastavi brutalnu korporativnu politiku na uštrb javnog interesa, tačnije da zajednička javna dobra, naša bogatstva i resurse rasprodaje po ubrzanoj i tajnoj proceduri, kako je to bilo i do sada. Moram da vas podsetim, da trenutno u Srbiji imamo istražne bušotine na preko 200 lokacija po čitavoj teritoriji, jer se planira novih 40 rudnika i to sve po nevažećem Prostornom planu Republike Srbije, planskom dokumentu koji predviđa da Srbija postane zemlja privatnih rudnika i rudara, a ne zemlja zdrave hrane i pitke vode. Ako se ovaj plan sprovede, Srbija bi postala rudarska kolonija 19tog veka, a građani i priroda bi bili osuđeni na vekove zatrovanosti i prerane smrti.
U svakom slučaju očekuje nas nastavak iste politike: jedna je uništila EPS, a druga će da ga privatizuje. Jel neko misli da je to slučajno?
Šta mislite, da li će ipak biti rudnika u dolini Jadra, uprkos svoj borbi građana širom zemlje?
Neće. Voda i hrana su naša budućost, a ne litijum! Trenutna litijumska groznica u svetu neće trajati više od 10 godina, jer već postoje baterije novih tehnologija koje ne zahtevaju litijum. Potrebno je izdržati još jedan napad koji se sprema. Porast potražnje za litijumom nije ništa spram krize prenaseljenosti planete i ogromnom potrebom za hranom i vodom, koja će nas zadesiti kao planetu. I ponudili smo rešenje: ispod Jadra i Mačve, ima dovoljno pijaće vode najvišeg kvaliteta, da se napoji i Zrenjanin, koji je 18 godina žedan, ali i čitava Vojvodina, u kojoj 70% domaćinstava nema ispravnu vodu – znači treba izgraditi regionalni vodovod.
Naša poslanica i docentkinja na poljoprivrednom fakultetu, Jelena Kalajdžić, spremila je precizan agrarni plan, kako da se hitno uloži u poljoprivredu, snažnim subvencijama, jeftinim đubrivom i gorivom, povećanjem procenta navodnjavanja i obezbedi stručna pomoć. Srbija bi za 3 godine mogla postati super sila u proizvodnji hrane.
Zato se politika zelene stranke Zajedno suštinski razlikuje od vladajuće jer gde oni planiraju kancerogena jalovišta – mi vidimo regione zdrave hrane, gde planiraju koncentrovanu kiselinu i zatrovane bunare – mi vidimo izvore pijaće vode, gde se vrši proterivanje ljudi – mi vidimo bogate porodice i pune škole đaka.
Između njihove i naše budućnosti – ogromna je razlika. Tačnije, razlika je sam život. A baš za to se mi borimo. Za zdrav i dostojanstven život svih nas na ovim prostorima – i za to smo spremili jasan plan.
Kada smo već kod borbe, aktivisti se borbe na mnogim lokacijama – Jadar, Šodroš, Starica i manje-više svugde se dešava represija policije. Mislite li da je država rešila da okrene stranicu i da na aktivizam „udari“ nasiljem?
Da, prešli su u novu fazu zastrašivanja, političkih suđenja, premlaćivanja aktivista i iznude priznanja. Po svim dosadašnjim praksama, to je uvek poslednja faza autoritarnog režima. I Ekološki ustanak i Zajedno su na svakom mestu gde se krši javni interes, gde se sprovodi nepravda, gde se truju građani i uništava priroda. Danas smo u Pančevu jer se građani i studenti pljačkaju preko monopola jednog autobuskog prevoznika. Kao što smo i obećali, jednom nogom na ulici, drugom u institucijama. Naravno da bismo voleli da je više institucionalne borbe, jer imamo spremna i održiva rešenja, protiv zagađenja, za brzu energetsku tranziciju, ali nemamo sa kim o tome da pričamo. Snažno zagovaramo da glas struke i građana odzvanja našim institucijama, međutim vlast to sabotira. Tera nas na ulicu, ali ok, i tu borbu znamo vrlo dobro. Moram ovde napomenuti, da mi nismo nit protiv razvoja nit protiv investicija, naprotiv, samo mora da se zna po koju cenu. Moramo o tome povesti dijalog na odgovoran i argumentovan način. Verujem da smo dovoljno zreli i mudri kao društvo, da možemo upravljati sopstvenom sudbinom i sami kreirati sopstvenu budućnost, samo se građanima mora sve predočiti, moramo biti dobro informisani i upućeni u činjenice putem nezavisnih medija. A to nemamo. Zato je borba za slobodne i kritičke medije, kao i za razvoj kritičkog mišljenja društva možda i presudna.
U aktuelnom sazivu ste poslanik u Narodnoj skupštini. Kako vam deluje saradnja opozicije, ima li prostora za napredak i neku širu političko delovanje?
Ne znam kako je saradnja izgledala ranije, ali mi u Zajedno gajimo dobru saradnju i razvijamo fer odnose sa svima, pre svega iz ovog evropskog opozicionog bloka. Naravno da ima prostora za napredak i mi to snažno zagovaramo. Verujem da će vrlo brzo doći do značajne kooperacije i zajedničkih poduhvata, samo ovaj put transparentno i uz učešće građana, tako je uostalom i nastala naša, rekao bih, jedinstvena politička organizacija sa tri kopredsednika. Saradljivošću, razumevanjem i dobrim namerama.
U javnosti se spekuliše da će doći do izvesne saradnje između Demokratske stranke i Ne davimo Beograd, dok u isto vreme „provejava“ utisak da je došlo do podela u okviru koalicije „Moramo“. Kakav je trenutni odnos stranke Zajedno i Ne davimo Beograd? Ima li trzavica i nerazumevanja? Hoćete li ponovo zajedno ne izbore i da li postoji ta „jabuka razdora“?
Naši koalicioni partneri iz «Ne davimo Beograd» su želeli da imaju samostalni poslanički klub zbog veće vidljivost, i to je sve uredu i ispoštovano je bez trzavica. U beogradskom parlamentu smo i dalje jedan klub jer mi zaista verujemo u saborstvo i zajedništvo, uostalom, zato se naša zelena stranka i zove ZAJEDNO. Ja lično mislim, da je Srbija u ogromnom deficitu sa kvalitetnim, poštenim i posvećenim ljudima koji još uvek imaju snagu da se bore za javni interes i opšte dobro. Užasno je malo takvih, jer ili su napolju ili se gase pod teretom besmisla, i zato ću uvek raditi da združivanju snaga i pravljenju širokog fronta, kako među strankama tako i među aktivistima i u civilnom sektoru. To je ključ, a verujem da će uskoro krenuti i jednom sasvim drugačiji poduhvat saradnje za beogradske izbore.
Ponoviću, mi se danas borimo za opstanak, a ovo je možda poslednja šansa, zato svi moramo učiniti sve da ova borba uspe. I pozivam građane da se uključe, ne nužno u stranke i političke organizacije, ako nemaju stomak za to, već da se bune svakog dana, da prijavljuju korupciju, mobing na poslu, nasilje u komšiluku… Samo tako uporni i osvešćeni možemo prekinuti ovu spiralu razaranja i stvoriti uspešno i solidarno društvo po meri radnog i dostojanstvenog čoveka.
BONUS VIDEO: Đorđe Miketić o dešavanjima na Šodrošu i privođenju aktivista