0
Dijana Vukomanović, članica pokreta Srbija Centar (SRCE) govorila je intervjuu za Nova.rs o kosovskom problemu, sednicama Narodne skupštine, ali i tome kakav je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Kako tvrdi, Dačić je zadužen da "puni Vućićevu fioku povučenim priznanjima Kosova". Pored toga, Vukomanović je uporedila Aleksandra Vučića i Zdravka Ponoša i navela koja je ključna razlika.
Kriza na Kosovu ponovo je aktuelna, ali ovog puta situacija je tenzičnija nego ranije. Kako komentarišete radikalni potez predstavnika Srpske liste i svih zaposlenih u institucijama da ih napuste i tako praktično vrate stanje na period pre potpisivanja Briselskog sporazuma?
Isuviše se međusobno dobro poznajemo i znamo da se ovakve odluke donose na zatvorenim sastancima u kabinetu jednog čoveka u Beogradu, a ne spontano pred kamerama u Zvečanu. Nova je vest da i Srbi južno od Ibra, konkretno potpredsednik Srpske liste i gradonačelnik Štrpca, Dalibor Jevtić sada najavljuje da bi i oni trebalo da izađu iz prištinskih institucija.
Toliko puta najavljivan ovaj radikalni potez je povučen i ima potencijal da dalje eskalira, u nepredvidivim ili teško kontrolisanim pravcima. Vreme će da pokaže da li je ovo bio ishitreni blef i koliko je imao ucenjivački potencijal da bi se od albanske strane izdejstvovali ustupci. Veća je verovatnoća da će doći do odlaganja preregistracije automobila, nego do konačnog formiranja Zajednice srpskih opština.
Hoće li građani na severu Kosova sada živeti bolje ili lošije? Da li je ovo početak neke dublje krize ili će Beograd i Srbija sada dobiti bolje pozicije za pregovaranje na Kosovu?
Za običnog čoveka je prestanak odlaska na posao egzistencijalni šok, a pogotovo za Srbe na Kosovu. Prema našim informacijama, iz kosovskih institucija na severu su izašli ne samo gradonačelnici, odbornici, poslanici, policajci i sudije, tužioci, već i administrativni službenici, portiri i kafe kuvarice srpske nacionalnosti. Vlasti u Beogradu bi trebalo da budu fer i da im sada obezbede novčanu pomoć ili alternativne poslove – izvore prihoda.
Drugo – otvoreno je pitanje bezbednosti Srba na severu Kosova – dobrovoljnim razduživanjem policajaca srpske nacionalnosti nastao je bezbednosni vakuum i otvorilo se pitanje ko će da garantuje održavanje javnog reda i mira. Treće – šta ako eskalira nasilje nad Srbima južno od Ibra, ako se ponovi nasilje ili incidenti slični onima iz 2004. kao svojevrsna osveta Albanaca? Četvrto – sve su oči sada uprte u Kfor i Euleks, i njima se pripisuje odgovornost za bezbednost i Srba i Albanaca, a pitanje je da li oni imaju dovoljno kapaciteta i adekvatnu obuku da održe bezbednost i mir na Kosovu. Predstavnici Srpske liste i predsednik Vučić bi trebalo da imaju konkretne odgovore na ova četiri problema, i da javno preuzmu odgovornost za moguće loše ishode po Srbe svoje politike sračunatog rizika.
Uporedo s krizom na Kosovu, održavaju se sednice Skupštine Srbije. Kako vam izgleda novi saziv? Da li opozicija uspeva da se izbori sa većinom koja je u rukama SNS?
Pohvalno je da je opozicija veoma ofanzivna u nastupima u ovom sazivu Skupštine, dok poslanici SNS-a koriste stare metode opstrukcije i zloupotrebe poslovnika, uz neprimeren, primitivan rečnik prepun ličnih uvreda i degradacije svih političkih protivnika. Novina je što više nije pitanje da li će opozicija izdržati ove salve uvreda i pretnji, hoće i mora – to joj je u opisu opozicionog „radnog mesta“, jer bojkot je politički puno koštao opoziciju i više nije realna opcija. Novina je to da je očigledno da SNS i vladajuća većina ne mogu dugo da izdrže ovu argumentovanu, ofanzivnu kritiku opozicije i da će ovaj i ovakav sastav Skupštine koji je na svakoj sednici na ivici čak i fizičkog incidenta dovesti do prevremenih, vanrednih parlamentarnih izbora, najverovatnije 2024. godine.
Verujete li da opozicija može da pronađe način kako bi delovala jedinstvenije u novom sazivu? Gde sve vidite mogućnosti za saradnju?
Bila sam poslanica, i videla sam da se vladajuća koalicija najviše plaši jedinstvenog nastupa opozicije u Skupštini. Za sada svaka opoziciona poslanička grupa uglavnom aplaudira svojim koleginicama i kolegama poslanicima, dok deluju neutralno ili nezainteresovano kada sjajne govore drže i poslanici iz drugih opozicionih grupa. Opozicija bi trebalo da postigne veći stepen međusobne solidarnosti i koordiniranog nastupa unutar sale Skpštine, kao i na sednicama odbora, jer slika koja se šalje iz Skupštine je da svaka poslanička grupa drži odvojene konferencije za novinare u holu Skupštine. To je slika razjedinjene opozicije. Prilika za koncipiranje jedinstvenijeg nastupa opozicije bi mogla da se testira već prilikom skorašnjeg razmatranja predloga Zakona o budžetu za sledeću godinu.
Na sednici gde se raspravljalo o rebalansu budžeta čuli smo nekoliko seksističkih komentara – jedan od potpredsednice Skupštine Sandre Božić, drugi od poslanika SNS Šćekića. Kako su Vama, kao pripadnici manje zastupljenog pola izgledali ovi komentari? Da li je ovo samo ješ jedan tužan nastavak epizode sa Bratislavom Gašićem i novinarkom? Znači li to da nismo napredovali ni za jotu?
Žene jesu manje zastupljen pol u Skupštini ili u politici, ali uvek ističem da su žene većinsko stanovništvo u Srbiji, i bitno je da ne budemo tiha većina, da ne ćutimo na ovakve mizogine ili seksističke ispade. Podsećam da u Skupštini postoji i Ženska parlamentarna mreža, koju čine i poslanice vlasti i opozicije, i da smo mi, poslanice i vlasti i opozicije 2015. godine zajedno javno prozvale i osudile Bratislava Gašića, tadašnjeg ministra odbrane zbog njegovog omalovažavajućeg komentara prema novinarkama, i tada smo naglasile da je to uvreda za sve žene u Srbiji.
Evo nas u 2022. godini, Bratislav Gašić je danas ponovo ministar policije, i još k tome i član Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Ako Ženska parlamentarna mreža na sve ovo što se sada dešava ćuti, onda je bolje da se samoukine i raspusti, inače će žene poslanice biti samo dekor Vučićevom režimu.
Da li smatrate da nas očekuju izbori na proleće u Beogradu. Ukoliko ih bude, ima li opozicija šansu da pobedi u prestonici?
Mi u Pokretu SRCE procenjujemo da je sve manje šansi da će biti beogradskih ili bilo kojih drugih vanrednih izbora na proleće, ili u narednih godinu dana, budući da je 2024. godina termin redovnih lokalnih i vojvođanskih, a moguće i vanrednih parlamentarnih izbora. Ponoš je već istakao da se Vučićev režim suočava sa dve izuzetno ozbiljne krize, koje je sam izazvao: energetskom i ovom novom, oko Kosova. Verujemo da će tokom ove teške zime strah od inflacije i velikih računa „lediti krv u žilama“ mnogih građana i njihovih porodica, i da će nivo podrške Vučićevom režimu opadati, u svim gradovima, ne samo u Beogradu. To svakako nije dovoljno za pobedu opozicije u narednom izbornom ciklusu, opozicija mora još mnogo toga da uradi da poboljša svoj terenski rad, svoju unutrašnju organizaciju i komunikaciju sa građanima.
Ivica Dačić se vratio u Ministarstvo spoljnih poslova. Kako vam deluje ovo rešenje? Da li je to još jedan promašaj u našoj spoljnoj politici ili najbolje rešenje u trenutnim okolnostima?
U pravu ste, povratak Dačića na čelo Ministarstva spoljnih poslova je ispravno čitati kao indikativno rešenje u trenutnim međunarodnim okolnostima. Njegov ključni zadatak i u ovom mandatu može da bude da puni Vučićevu fioku sa povučenim priznanjima Kosova kao nezavisne države, ali to će mu bio mnogo teži zadatak sada, nego pre. Indikativno je da se Dačić identifikuje kao pro-ruski srpski političar. Još 2016. godine Dačić i Palma su u kampanji za izbore postavili i slikali se sa voštanom figurom Vladimira Putina u muzeju u Jagodini.
Pritom su napravili gaf i pozvali tadašnjeg ruskog ambasadora Aleksandra Čepurina na ovu svečanost, koji im je odgovorio da se u ruskoj tradiciji postavljanje voštane figure tumači drugačije, kao odavanje počasti ne za života znamenite ličnosti, već posle smrti. Ova anegdota ima karakteristike crnog humora, I tada, a pogotovo sada, usled katastrofalnog Putinovog rata u Ukrajini. Ne verujem da ćemo na ovoj staro-novoj poziciji ministra videti nekog novog Dačića, ma koliko da je vešt političar na domaćoj političkoj sceni, za razliku od Vučića, Dačić nema potencijal da svoju političku karijeru završi kao geopolitički konvertit.
Letos je osnovan novi politički pokret “Srbija centar” – SRCE. Koliko je do sada osnovano odbora širom Srbije i kako građani vide ovu novu političku opciju?
Pokret SRCE je osnovao Zdravko Ponoš u julu, u toku je proces osnivanja inicijativnih odbora Pokreta u većim gradovima u Srbiji, a već sada nam ankete iz različitih izvora signaliziraju da bi u slučaju održavanja izbora naš Pokret prešao cenzus od 3%, pa i onaj donedavni od 5%, što je vrlo dobar start za novoosnovanu političku organizaciju. Pokret SRCE se primio na političkom polju Srbije, što je svakako posledica izuzetno dobrog rezultata koje je Ponoš postigao na predsedničkim izborima – podrške oko 700 hiljada građana.
U fazi smo mobilizacije, organizujemo štandove od severa do juga Srbije, i to je prilika da pričamo sa građanima. Mnogo je razočaranih i u vlast i u opoziciju, vlada veliko zasićenje političkim partijama, ali sem pristalica SNS-a na nas većina reaguje pozitivno, ili izražava respekt prema nastupu Ponoša u predsedničkoj kampanji, a podršku nam svojim potpisom daju i građani koji ranije nisu bili članovi političkih partija. Sve je to dobar znak.
Da li možemo da očekujemo izbore u pokretu u narednim mesecima? Hoćete li se kandidovati za najviše funkcije?
Intenzivno pripremamo i održaćemo krajem ove godine izbornu Skupštinu Pokreta Srbija Centar – SRCE na kojoj će biti izabrani organi Pokreta. Uvek su u svakoj partiji najlepši počeci, velika je motivacija, prilaze nam ljudi različitih profila, otkrivamo koliko širom Srbije ima obrazovanih, sposobnih ljudi, voljnih da se politički angažuju. Nisam opterećena partijskim funkcijama, odrekla sam se onih koje sam imala u vladajućoj partiji, bitno mi je da sam član tima ozbiljnih i sposobnih ljudi, a takve Ponoš okuplja.
Za kraj, verujete li da bi Srbija danas bolje “plivala u buri” međunarodnih odnosa da je general Zdravko Ponoš postao predsednik Srbije, a ne Aleksandar Vučić?
U uslovima ratnog sukoba na tlu Evrope, zdrava logika nam govori da bi Ponoš sa iskustvom rukovođenja Generalštabom vojske, i međunarodnim iskustvom stečenim u Ujedinjenim nacijama umeo da kormilari u ovom burnom vremenu iskusnije i sa mnogo manje rizika po Srbiju nego aktuelni predsednik. Ponoš i Vučić su po mnogo čemu antipodi: Ponoš je demokrata, Vučić autokrata, Ponoš razume ideju i strukturu države, sistema, Vučić ne, on je i vođa i navijač svoje partije.
Ponoš je treniran da prevenira i minimizira štetne posledice kriznih udara, Vučić se održava na vlasti tako što non-stop generiše krize. Ustav Srbije nam govori da je Vučiću ovo poslednji mandat na mestu predsednika – niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika, a i sam Vučić daje učestale naznake da neće biti u stanju da izdrži do kraja ovaj petogodišnji mandat. Pred Srbijom je vreme turbulentnih promena koje nezaustavljivo dolaze, mi u SRCU ne čekamo te promene sa strahom, predviđamo ih, organizujemo se i idemo im u susret.
Bonus video: Vučić odgovorio Ponošu o obaranju drona
