0
Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Bojan Pajtić, rekao je u intervjuu za dnevni list “Nova” da je uveren kako predsednik Srbije Aleksandar Vučić neće potpisati francusko-nemački predlog o Kosovu, već da će to učiniti neko drugi umesto njega. Upitan ko bi to mogao da bude, Pajtić kaže da će to najverovatnije biti premijerka Ana Brnabić.
U razgovoru za “Novu”, Pajtić navodi da nema nema nikakve dileme da je Vučić dao garancije da će predlog o Kosovu biti usvojen, ali da će, s obzirom da je reč o osetljivoj temi, učiniti sve da amortizuje reakciju javnosti.
“On uvek kad se nađe pred problemom pribegava teatarskoj taktici, dramatizaciji situacije i ja se iskreno plašim za fundus Udbe, jer je očito da će uskoro ostati bez naoružanja ako nastave da nam plasiraju ove priče o atentatima. Ovi iz Ginisove knjige rekorda su se definitivno ogrešili kad su oglasili da svetski rekord drži Fidel Kastro, kad je reč o pokušajima atentata na njega, sa 638 atentata. Očigledno su namerno prevideli našeg vođu”, kaže Pajtić.
Uprkos tome što strani posrednici u dijalogu ističu da je dogovor oko Kosova na dohvat ruke, Vučić i Kurti nastavljaju sa politikom “ja u klin, ti u ploču”. Kome možemo da verujemo?
Mislim da obojica “kuvaju žabu”. Oni polako pripremaju svoje biračko telo na situaciju u kojoj će biti potpuno jasno i nedvosmisleno da su prihvatili francusko-nemački sporazum. Ne bi slučajno Bajden čestitao Vučiću prihvatanje evropskog predloga da ga ovaj (Vučić prim. aut) nije zaista prihvatio. Ovdašnji funkcioneri vlasti jesu neozbiljni i sebi mogu da dozvole da pričaju gluposti, ali to predsednik Amerike sebi ne može da dopusti. Stoga, nema nikakve dileme da je Vučić dao garancije da će taj predlog biti usvojen. Za njega je ovo politički osetljiva tema i on će, naravno, učiniti sve da je amortizuje, da osmisli neki novi atentat na njega, da osmisli neku novu opasnost, da zakuka pred biračkim telom ne bi li nekako zabašurio činjenicu da je problem statusa Kosova praktično manje-više rešen.
Mislite li da će Vučić potpisati francusko-nemački sporazum o Kosovu ili će neko to učiniti umesto njega?
Izvesno je da on to neće učiniti i da će poturiti nekom drugom da to uradi. To će verovatno biti Ana Brnabić. Ne verujem da bi Ivica Dačić, kao ministar spoljnih poslova, to učinio nakon što je potpisao Briselski sporazum i nakon što je bio optuživan u Vučićevim medijima zbog potpisivanja tog sporazuma. Verujem da će to ovog puta učiniti Ana Brnabić. Potpis Aleksandra Vučića se neće nikada videti ni na jednom osetljivom materijalu, iako je jasno da iza svakog nepočinstva u Srbiji u proteklih 10 godina stoji on.
Možda ćemo opet, po potpisivanju sporazuma, saznati da je pronađeno neko nalazište zlata?
Ili će pronaći zlato ili će ponovo smisliti nekakvo “paljenje Rajhstaga” kakvo smo videli pronalskom onog snajpera sa nalepljenom kineskom lampom. Ili kao što je bio slučaj sa kamenjem u Srebrenici i zoljom u Jajincima…. On uvek, kad se nađe pred problemom, pribegava teatarskoj taktici, dramatizaciji situacije i ja se iskreno plašim za fundus Udbe, jer će uskoro ostati bez naoružanja, ako nastave da nam plasiraju ove priče o atentatima. Ovi iz Ginisove knjige rekorda su se definitivno ogrešili kad su oglasili da svetski rekord drži Fidel Kastro, kad je reč o pokušajima atentata na njega, sa 638 atentanta. Očigledno su namerno prevideli našeg vođu.
Pročitajte još...
Plašite li se da vas sad neko optuži da relavitizujete opasnost kojoj je izložen predsednik?
Ja ne relativizujem ništa. Ekstremna desnica je njegovo četvrto čedo, a svi dosadašnji atentati su se pokazali kao atentati pod znacima navoda. Kad vas neko neprestano laže, onda više ne verujete ni ako do realne opasnosti dođe. U svakom slučaju, Vučić i njegove kolege su, što kao radikali, što kao naprednjaci, podržavali taj narativ da “izdajnici treba da vise”, da im “treba presuditi”, da bi “trebalo ubiti 100 muslimana za jednog Srbina”, “da Đelić i Tadić ne smeju da se vrate na aerodrom u Beogradu ako potpišu sporazum sa Evropskom unijom”… To je njihov manir, njihov narativ i veoma malo, možda na prstima jedne ruke, bi se mogli nabrojati ljudi koji su u sredu uveče učestvovali na demonstracijama protiv Vučića, a nisu glasali za Tomislava Nikolića, 2012. godine, odnosno za Vučića u godinama nakon toga.
Kako ste vi doživeli ono što se dogodilo na tom protestu?
Ekstremna desnica i razne organizacije koje njoj pripadaju, uključujući i navijačke grupe, su dugo bili oruđe režima u obračunu sa nevladinim sektorom, EU, SAD, prodemokratskom opozicijom. I dokle god su i jedni i drugi bili na fonu proputinovskog narativa, među njima je postojala idila i delovalo je da su u potpunosti koordinisani. Sasvim je verovatno da je ta koordinacija ovog puta izostala. Ona je, čini se, izostala već prilikom organizacije Evroprajda. Idilu je već tada zamenio konflikt, a taj konflikt se produbio sa francusko-nemačkim sporazumom i namerom Vučića da taj sporazum prihvati. Vidimo da je desnica sedela praktično na dve stolice, s jedne strane na Vučićevoj, s druge strane na Putinovoj, ali im je ipak Kremlj bliži od Andrićevog venca.
A zbog čega im je Kremlj bliži od Andrievog venca?
Njima je, pretpostavljam uvek bio bliži Kremlj. Ali, s obzirom na to da je Vučić dugo vodio izrazito proputinovsku politiku, oni su dosta vremena proveli ‘duvajući u istu tikvu’. Međutim, kad je postalo izvesno da se Vučić dogovorio sa Zapadom da prihvati francusko-nemački predlog, tada se pokazalo da ipak postoje razlike između njih, iako su igrali za isti tim i uprkos tome što je delovalo da se ne razlikuju. Naravno, ne bih potcenio uticaj srpskih službi bezbednosti na pojedine strukture koje danas protestuju protiv Vučića. Mislim da ove strukture, koje su organizovali demonstracije, nisu dovoljno moćne da pokrenu značajniji bunt. To pokazuje i činjenica da organizuju proteste na nedelju dana, a ne svakog dana. Međutim, ako se delovi SPC, koji iz senke podržavaju desničarske organizacije, uključe javno i logistički u organizaciju protesta i ukoliko bi, uslovno rečeno, preneli litije iz Crne Gore u Srbiju, situacija bi mogla postati značajno opasnija za Vučića. U svakom slučaju, on u ovom trenutku gubi birače – jedan deo birača se odliva prema SPS-u, a drugi deo desničarskoj opoziciji. Zbog toga je sada oštrica režima usmerena prema ove dve strukture.
Jesu li desničarske stranke preuzele od Vučića njegovu politiku?
Oni suštini kopiraju model radikala iz devedesetih i dvehiljaditih godina i ponašaju baš onako kako se i Vučić ponašao – optužuju režim za izdaju svaki put kad neko pokuša ili uspe da se dogovori sa Zapadom. Upravo je to bio Vučićev narativ i način kako je on komunicirao sa javnošću. U tom smislu, oni su opasni za njegovo biračko telo. Podsetiću vas da su naprednjaci, odnosno na njihova koalicija, na prethodnim izborima dobili 42 odsto, a sa gubitkom glasova oni padaju ispod 40 odsto. Ako dođe do situacije da SNS padne ispod 35 odsto, onda će atmosfera na političkoj sceni biti potpuno drugačija. Zbog toga se Vučić panično plaši pada popularnosti i zato će ići na to da optuži desničarsku opoziciju za ekstremizam i varvarstvo, dok će, s druge strane, optuživati SPS za korupciju. Videćete to u periodu koji sledi, siguran sam da će to biti strategija koji ću on primenjivati.
Videli smo nakon sednice Skupštine o Kosovu da je predsednik imao niz televizijskih gostovanja gde je govorio o tome kako je praktično pregazio opoziciju, onda su stigla i istraživanja javnog mnjenja i priča kako SNS ima veliku, a Vučić ogromnu podršku. Je li to posledica tog straha?
Ne može se pad popularnost izmeriti u danima kad se dešava pad. Pad popularnosti je nešto duži proces i nema nikakve dileme da će prihvatanje francusko-nemačkog sporazuma značajan broj njegovih birača doživeti kao izdaju. To će obilato koristiti, ne samo desničarske organizacije, već i onaj deo javnosti, mediji, portali, intelektualci, koje su finansijski podržani od strane Kremlja. Ponavljam, ukoliko se delovi Crkve, bar neko od episkopa, uključi u proteste, tada će i ti protesti imati mnogo veću snagu i sa sobom će nositi još veću opasnost po SNS u smislu gubitka glasova. Podsetiću vas da je prošle godine, na parlamentarnim izborima, bilo dovoljno nekoliko proputinovskih poruka Ivice Dačića da on dobije tri ili četiri procenta više nego što se očekivalo po istraživanjima. Vrlo lako može da se dogodi da SNS izgubi nekoliko procenata koji će ih iz pozicije političkog monopoliste dovesti do situacije da postanu nepoželjan politički partner. Zbog toga tolika panika Aleksandra Vučića – strah da će neko procesuirati sav onaj kriminal i sva zlodela koja su činili on i njegovi saučesnici.
Mislite li da Vučić ima nepodeljenu podršku unutar svoje stranke da reši pitanje Kosova i uvede sankcije Rusiji?
On ima nepodeljnu podršku samo do trenutka dok im obezbeđuje da nesmetano pljačkaju i zloupotrebljavjau svoje položaje. Onog momenta kad bi SNS izgubila vlast, videli biste na šta bi se svela ta podrška. U suštini bi se igrala igra da je on jedini krivac za sve loše što je zadesilo SNS. Niko to, od ljudi kojima je on okružen, nije zahvalan više od onoga koliko mu je zahvalna Zorana Mihajlović. Ne treba očekivati da će bilo ko hteti da tone zajedno sa Vučićem. Još jednom moram da ponovim – on kontroliše medije, kupuje glasove, koristi prisilu da natera ljude da glasaju za njega, stoga nije izvesno da bi on pao na novim izborima. Ali nema nikakve dileme da bi njegova lista, da su danas izbori, prokinjižila mnogo lošiji rezultat nego što je to bio slučaj prošle godine.
BONUS VIDEO: Bojan Pajtić o Vučićevom udaru na SPS i novim izborima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
