INTERVJU Bivša ambasadorka u Moskvi: Srbija je mnogo ranije trebala da uvede sankcije Rusiji

Smatra i da Moskvu ne bi mnogo pogodile sankcije Beograda, ali da njihovo rukovodstvo sigurno zbog toga ne bi bilo srećno.“Trudiće se da taj momenat iskoristi, što će se ovde tumačiti kao okretanje Zapadu, raskid sa velikim bratom, ostanak bez energenata i sl…”, navodi Kurjak.Poruke koje smo dobili u poslednjem izveštaju EK, a koji je juče usvojio Evropski parlament, su jasne - uvedite sankcije Rusiji. Mislite li da će se to u nekom trenutku desiti?Sankcije je trebalo uvesti mnogo ranije: mislim još u onom periodu kada je bilo jasno da je Rusija izvršila agresiju na susednu nezavisnu zemlju. Ovde se ne radi o tome da se nužno moraju prilagoditi spoljnopolitički potezi Srbije sa EU i ostalim zemljama sveta, ovde se radi o tome da je na delu beskrupulozni rat i uništavanje ljudi i imovine. Sankcije u tom kontekstu znače određivanje prema jednom civilizacijskom nedelu i načinu kako ne treba da se zemlje ponašaju na međunarodnoj sceni. Zbog toga treba uvesti sankcije.Predsednik Vučić i premijerka Brnabić kažu da za sad ostajemo pri stavu da nećemo uvoditi sankcije Moskvi. Koliko nas to može koštati u političkom, finansijskom i svakom drugom smislu?Srpski politički vrh sve vreme govori da neće biti uvedene sankcije Rusiji i nalazi gomilu kvazi argumenata za to. Mislim da je došao trenutak da smo usamljeni na političkoj sceni Evrope i da partneri iz EU, ali i SAD, nisu više spremni da tolerišu takvo ponašanje. Sankcije će uslediti ovoga puta i smatram da bi bilo neodgovorno dozvoliti da Srbija bude kažnjena. Dodajem, ako želimo da postanemo deo evropske zajednice naroda.

Dosta vremena ste proveli u Moskvi, kakav ste utisak tokom tih godina stekli, da li je odnos Rusa prema Srbiji isti kao naš prema njima?Kod nas se mnogo ne govori o sadržaju odnosa dve zemlje, mislim analitički i argumentovano. Kod nas se govori o kategorijama koje ne predstavljaju kategorijalni aparat politike i interesa. Mi govorimo o voleti ili ne voleti, o tome za koga smo, a za koga nismo. Mi navijamo. U odnosima dveju država nema mesta za emocije u ljubav, interes je iznad svega. Rusija je kroz istoriju imala strateški interes izlaska na topla mora i Srbija je bila na putu ka ostvarivanju tog interesa. S druge strane, srpskim vlastodršcima je odgovarala podrška i prijateljstvo jedne velike sile i ta obostrana veza je uvek postojala. Mi smo, dakle, deo strategije jugoistočne evropske politike Rusije koja se menja, prilagođava, kako se menjaju akteri na međunarodnoj sceni.Koliko je zaista Beograd važan zvaničnoj Moskvi? I do koje mere bi Rusiju pogodile sankcije zvaničnog Beograda?Beograd je postao uporište ruske politike na Balkanu i u ovom delu Evrope. Preko i uz pomoć Srbije Rusija ostvaruje svoje ekonomske, političke i verske interese i u Srbiji, i prema drugim zemljama Zapadnog Balkana. Sankcije neće posebno pogoditi Rusiju ako ih Srbija uvede. Mi sa Rusijom imamo odnose na tržišnim i interesnim osnovama. Svakako da rusko rukovodstvo neće biti srećno zbog toga i trudiće se da taj momenat iskoristi, što će se ovde tumačiti kao okretanje Zapadu, raskid sa velikim bratom, ostanak bez energenata i sl.Kad je reč o Kosovu i Metohiji, mislite li da nakon svega što se dešava u Ukrajini, postoji šansa da se stav Moskve prema KiM promeni?Od otvaranja kosovskog pitanja i problema, Rusija, ako se pažljivo analizira, vodi veoma racionalnu i pragmatičnu politiku. Drugo je pitanje kako se to ovde, pa i u Moskvi, interpretira. Kao što znate, Rusija se relativno kasno uključila u opredeljivanje prema sukobima na prostoru bivše Jugoslavije, i zauzela je stav u odbranu interesa Srbije tek posle bombardovanja 1999. Rusija je među prvima otvorila konzularnu kancelariju na Kosovu. I, najvažnije jeste pravilno tumačiti i interpretirati ruski decidan stav koji kaže: Mi podržavamo samo ono što je interes srpskog naroda i šta on želi. Ne znam kada je srpski narod pitan po pitanju Kosova, ali se zna šta podržava i radi srpska vlast. Ne isključujem da Rusija u nekom momentu može napraviti kompromise i modifikovati poziciju.Rat u Ukrajini postao je globalni problem, šta je prema vašem mišljenju glavni razlog zbog kojeg se dešava sve ovo?Skrećem ponovo pažnju na osvrt unazad. Rusija je napravila do 2014. godine jednu seriju pokušaja da povrati uveliko otišle zemlje bivše republike sovjetske države, a sve u skladu sa izjavom, čitajte, strategijom koju je V.V. Putin izneo na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu 2007. kada je rekao da je najveća tragedija XX veka raspad SSSR. Prvo je 2008. krenuo na Gruziju, pa Pridnjestrovlje, a Belorusiju i Jermeniju je ekonomski potpuno pokrio, pa Krim i Donbas, pokušaj puča u Kazahstanu i ponovo na Ukrajinu, ali sada otvorenim ratom. Šta to govori? Putin je pravio veliki zid na zapadnoj granici, sve do Kaspijskog mora. Za to vreme EU se proširila, NATO se brojčano povećao i Putin je shvatio da su granice kolektivnog Zapada isuviše blizu ruskim granicama. Takođe je računao da će mu u prilog ići nesporazumi unutar EU i NATO i mislio je da će blic krigom uspeti da uleti u Ukrajinu. Kao što se vidi, nisu bile dobre procene.

Da li se sukob mogao izbeći? Da li je za njega kriva isključivo jedna strana?Jedna strana nije sigurno kriva, ima mnogo elemenata za sutrašnje analize. Mislim da se mogao izbeći ovakav scenario da je Rusija pokušala da bude fleksibilnija prema želji Ukrajine da sačuva svoju nezavisnost. Ali, i ukrajinska rukovodstva su želela po svaku cenu da Rusiju gurnu što dalje na Istok i imala su podršku nekih zapadnih zemalja. Ali, moglo se dalje razgovarati, izgleda da niko nije bio spreman.Koliko još dugo ovaj rat može da traje i mislite li da zaista postoji mogućnost da se Putin odluči na upotrebu nuklearnog oružja?Ne mogu prognozirati koliko će rat još trajati. Sudeći po događajima niko ne želi da prvi popusti, što je i razumljivo, ali i nerazumno. Gubici su veliki na obe strane i politički, a da ne govorimo o gubitku ljudi i uništenju ekonomije. Nuklearno oružje je velika pretnja, svima je jasno do čega bi njegova upotreba dovela. Mislim da, ipak, neće biti upotrebljeno jer su rizici viseštruko pogubni i ne bi ni do čega doveli.Mislite li da Putin može politički da "preživi" nakon završetka sukoba, kakav god epilog bio? Da li i dalje ima političku podršku u državi kao ranije?Mislim da Putin treba da pokaže da je u stanju da ovaj rat privede kraju i da nađe mudar izlazak iz situacije. U Rusiji ima mnogo sposobnih ljudi koji mogu pomoći u tome. Ne bih da prognoziram, ali posle svega što se dogodilo teško bi mogao ostati da vodi zemlju. Već gubi prema nekim dostupnim informacijama podršku unižene armije i drugih bezbednosnih snaga. Mislim da treba ostaviti ruskim unutrašnjim snagama da reše to pitanje. Samo treba voditi računa da se ne desi kao iz one ruske izreke: "hteli smo najbolje, a desilo se kao uvek". Politička podrška Putinu je značajno opala još pre rata sa Ukrajinom, a sada je još više. I Rusija dozvoljava svoju dramu, treba se osvrnuti na unutrašnje ekonomsko stanje i strah za sutrašnji dan. Mladi ljudi odlaze.Odlučili ste da se uključite u rad pokreta "SRCE" Zdravka Ponoša. Zbog čega ste izabrali ovu političku opciju?Odgovor bih formulisala ovako: ja sam bila i ostala profesionalac uverena da određenu materiju dobro poznajem i da mogu pomoći u nekom segmentu nekim ljudima ako im je potrebno. Zdravko Ponoš je čovek i političar koji me je pitao da li bih, ako i kada bude potrebno, svojim znanjem i iskustvom pomogla u spoljnopolitičkom delu rada Pokreta. Iza toga i posle toga ne stoji ništa više.BONUS VIDEO: Ambasador Ukrajine u Srbiji Sa svakim našim poginulim vojnik i detetom, teže nam je da razumemo argumente Srbije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ambasadorukrajineusrbijisasvakimnaimpoginulimvojnikidetetomteenamjedarazumemoargumentesrbije-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4230575"]