“U ovakvim okolnostima i da se neki Sveti Petar kandiduje, ne bi mogao da pobedi na izborima u Srbiji. Bez obzira na to, ne odustajem od podrške koju sam dao opoziciji, iako mi se ne sviđaju neke stvari koje sam video nakon izbora”, rekao je u intervjuu za dnevni list “Nova”, legendarni košarkaš Partizana i košarkaški reprezentativac, Miroslav Mića Berić.
U razgovoru za “Novu”, Berić se osvrnuo na svoju ulogu tokom nedavno okončane izborne kampanje, ali je i govorio o tome kako vidi sukobe unutar opozicije koji su naročito eskalirali nakon sastanka Dragana Đilasa i Aleksandra Vučića.
“Isti ti ljudi koji su mu sada zamerili što je otišao, prigovarali bi mu i da to nije učinio”, smatra Berić.
Da li ste odustali od podrške opoziciji nakon ovih izbora?
Naravno da nisam. Nisam čovek koji lako odustaje, a s druge strane – ja se ne bavim politikom, niti je to moj posao. Kad neko stekne moje poverenje i kad nekome dam podršku, ja se toga ne odričem lako. U jednom u intervju me je neko pitao šta ću da radim ako opozicija ne prođe dobro na izborima i tad sam rekao da ću im pružiti još veću podršku. Odluku da podržim te ljude u izbornoj kampanji nisam doneo na prečac i sada ću samo sa još većim žarom i energijom stati iza njih.
Jeste li se razočarali kad ste saznali rezultate izbora?
Svestan sam da je, u ovakvim okolnostima, pobeda na izborima u Srbiji praktično nemoguća misija. Da se pojavi neki Sveti Petar i on bi izgubio na ovakvim izborima. Kad govorimo o Beogradu, priznajem, tu jesam bio optimista. Bio sam ohrabren izlaznošću i verovao sam da će u izbornoj noći “pasti prestonica”.
Rekli ste da će uvreda za vašu inteligenciju biti ako vlast ostane ista u Beogradu?
Svi znamo da oni nisu pobedili i da su ucenjivali ljude da glasaju za njih. Uprkos tome, opet su bili na granici da izgube vlast u Beogradu. Pored svega što su radili, oni opet moraju da prave koaliciju kako bi opstali u gradu. Znamo i da su firme i vlasnici ugostiteljskih objekati morali da potpišu podršku kako ne bi imali probleme sa inspekcijama. Ne želim da bude shvaćen pogrešno, ali razlika između Beograda i ostatka Srbije je u tome što su građani ovde koliko toliko informisani. Meni i dalje vređa inteligenciju činjenica da ovakva vlast opstaje u glavnom gradu Srbije, uprkos brojnim aferama i malverzacijama koje su dokazane.
Kako u tom kontekstu vidite najavu novih izbora? Je li to šansa i problem za opoziciju?
Ne mislim da je to problem. Ja sam uvek optimista. Sad je kristalno jasno ko je opozicija, a ko nije. Tačno se vidi ko su sateliti SNS i drago mi je da ljudi to uviđaju. S druge strane, opozicija mora da bude daleko konkretnija, da se ne prave neprincipijelne koalicije i da se ne spaja nespojivo. Neću da upirem prstom u nekoga pojedinačno, ali sam siguran da ljudi shvataju o čemu govorim.
A ko je za vas opozicija?
Ja sam u sve ovo ušao nakon neformalnog razogovora sa Draganom Đilasom i apsolutno tu vidim Stranku slobode i pravde. Naravno, ima tu i drugih ljudi iz Ujedinjene opozicije. Ono što je, po mom mišljenju, bilo ružno, to je ovo iznošenje “prljavog veša” nakon izbora. Sve je to trebalo raditi iza zatvorenih vrata i unutar koalicije. Nije problem da se rastanu ljudi, ali ne mora javnost svakodnedno da se bombarduje informacijama da ujedinjeni nisu bili baš toliko ujedinjeni. To samo pravi štetu.
Rekli ste da ne sumnjate u opoziciono opredeljenje Dragana Đilasa. A kako ste vi videli sve što je usledilo nakon sastanka sa Vučićem?
Dobar deo priče oko tog sastanka je ispinovan. Đilas je imao dve opcije – da odbije sastanak s Vučićem ili da prihvati. Da li ste sigurni da ne bi bilo reakcija da je rekao da ne želi da ide na razgovor? Ja vam kažem – bile bi još ozbiljnije reakcije i optužbe. Isti ti ljudi koji su mu sada zamerili što je išao, prigovarali bi mu zato što to nije učinio. Da on nije otišao na taj sastanak, verovatno vi i ja danas ne bismo razgovarali o ponovljenim izborima u Beogradu, već o tome kako i s kim naprednjaci dogovaraju novu vlast u prestonici. Meni su smešne te teorije da oni prave koaliciju i uopšte ne želim da ulazim u tu političku kaljugu koja je napravljena s ciljem da se oblati jedan čovek.
Jeste li imali bilo kakve posledice zbog toga što ste se javno izjasnili i rekli da podržavate opoziciju?
Sve što sam uradio, uradio sam svesno, računajući na posledice. Imao sam par, onako “drugarskih” saveta da se pripazim, jer oni ne praštaju. Radije bih govorio o tome koliko me je ljudi podržalo zbog svega što sam rekao, a njih je na hiljade bilo. Pa, meni i dan danas stižu poruke zbog toga. Pre neki dan mi je jedan bivši košarkaš rekao, kad smo se sreli u Košarkaškom savezu Srbije, da su me on i njegova porodica oduvek voleli, ali da sam im još draži od kad sam se javno oglasio i rekao šta mislim. Takve reči čoveku mnogo znače i veoma sam ponosan zbog toga. Mi govorimo o posledicama i lošim stvarima, jer je ovde društvo takvo da se ne prašta čoveku koji ima svoj stav i misli svojom glavom. Ipak, ja samo optimista i verujem da će doći vreme kad će većina otvoriti oči i da će prestati da prodaju glas za litar ulja i kilogram brašna.
Sreta je bio ljudska gromada
Bili ste saigrač sa nedavno preminulim Zoranom Sretenovićem. Po čemu ćete ga vi pamtiti?
Sreta je u svoje vreme bio jedan od najboljih plejmejkera u Evropi. On je u eri Dude Ivkovića bio veoma važan deo reprezentacije. Kad pogledate njegov CV, to je nešto neverovatno. On je na terenu bio “produžena ruka trenera”. Imao sam tu sreću da sam odigrao jednu sezonu s njim u Partizanu i vrlo dobro se sećam njegovih saveta. Učio sam od njega kroz treninge i utakmice i to mi je mnogo značilo. Bio je izuzetan sportista i istovremeno veoma skroman. Baš zbog te njegove skromnosti nije dobio pažnju javnosti kakvu je zaista zaluživao. Bilo je pravo bogatstvo poznavati jednu takvu ljudsku gromadu.
Bonus video: Mića Berić i Danilo Ikodinović o izborima i glasanju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare