INTERVJU Akademik Stevanović: Izgleda da će obećanja o Rio Tintu biti pogažena

Govori i o tome zašto misli da će vlast pogaziti obećanja i odluke kojim aje navodno stavljena tačka na rad kompanije Rio Tinto u Srbiji, nesagledivosti štete od iskopavanja litijuma, ali i o tome da li se SANU dovoljno angažuje u društveno-političkom životu Srbije.Priča o Rio Tintu i iskopavanju litijuma se ponovo zahuktava, najpre raspravom na ovu temu u Skupštini Srbije, a zatim i izjavom predsednika države Aleksandra Vučića da smo “idioti”, jer nismo iskoristili ovu mogućnost. Da li vam to zvuči kao “zagrevanje” za konačnu dozvolu države da Rio Tinto započne sa iskopavanjem litijuma?Kao i mnogi drugi ugovori sa stranim kompanijama obavijeni su velom tajne. Da je država prema Rio Tintu preuzela obaveze ne treba sumnjati. Da nije tako Rio Tinto ne bi ni započeo pripremene radove, izradu projekta i iseljavanje stanovništva, što je u najmanju ruku zabrinjavajuće, jer pokazuje kakav odnos država ima prema lokalnom stanovništvu. Ne samo u jadarskom kraju nego svuda u Srbiji gde se slični pojekti ostvaruju ili se namerava njihova realizacija. S druge strane odnos jednog dela lokalnog stanovništva prema sopstvenom posedu i korenima na kojima je zasnovao svoiju egzistenciju, govori o tome da su vlasnici koji su prodali imanja oberučke prihvatili ponudu Rio Tinta i uzeli velike pare za preplaćena imanja. Ovo me podseća na sudbinu Kosova i Metohije u malom, samo što su ponuđači drugi. Onda se pitamo zašto smo u ovakvoj situaciji kakvoj smo, ako iza nas ne stoji država, već je naprotiv na strani eksploatatora i predatora. Hoću reći da ni jedna država ne počiva na rasprodaji prirodnih dobara. I nisu rude i kamen jedino bogatstvo koje Srbija ima. Najveće prirodno bogatstvo svake države je očuvana priroda, uključujući čiste reke i vazduh. Zar ovogodišnja suša nije opomena.

Šta vam govori to što vlast očigledno ima nameru da pogazi dato obećanje da je priča sa Rio Tintom gotova?Pošto je sve u ovoj državi okrenuto prema jednoj osobi, te njegove izjave ukazuju da će obećanja i usvojene odluke vlade biti pogažene. Sve ide u tom pravcu, a to pokazuju i aktivnosti Rio Tinta kome je dato zeleno svetlo da se razmahne sa realizacijom spornog projekta, a da studije uticaja na životnu sredinu i studije opravdanosti nisu valjano urađene. Iz dokumenata koje je objavio Rio Tinto više je nego jasno da je područje Jadra i Rađevine žrtvovano kao da se radi o mesečevom predelu bez života i sadržaja i da je jedini problem raseliti domicilno stanovništvo. Šume, poljoprivredno zemljište, voćnjaci su u projektu tretirani kao da ne postoje ili se neadekvatno vrednuju. Ponoviću da se vrednost jednog šumskog kompleksa ne može vrednovati isključivo kroz kubike drveta. Takav projekat Rio Tinta je primer kolonijalnog poseda sa kojim mogu da rade šta hoće, a sve uz podršku države koja dobija nadoknadu za rudnu rentu od 4-5 odsto. Slično je i sa severoistočnom Srbijom koju eksploatišu kineske komapanije, ali to je posebna priča koja će imati vrlo tužan kraj. Šta reći osim bravo za stratege našeg neodrživog razvoja filovanog megalomanijom.

Da li verujete da bi se iskopavanje litijuma moglo uraditi na način koji je siguran po građane i prirodu?Onako kako je projektovano dobijanje litijum-karbonata i borata iz jadarita podrazumeva veliki prostor, velike količine vode i koncentrovane sumporne kiseline. Kako možemo govoriti o tome da će tehnološki postupak I sve što ga prati biti bezbedan za stanovništvo i prirodu, kada će dimenzije devastacije biti ogromne, o čemu sam govorio u odgovoru na vaše prethodno pitanje. Na primer, Nemačka će dobijati litijum iz termalnih izvora bez deponija jalovine i kopanja rude. Biće to u pravom smislu čista tehnologija koja se ne može porediti sa ovom koja je planirana u Jadru.

Koliko istinski na srpskoj političkoj sceni ima prostora za ljude iz struke?Naravno da ima, ali je dobar deo struke upregnut u projekte koje sprovodi vlast. Zato su i osnovanr partijske inženjerske firme koje izvode radove prema željama vlasti. Oni koji se kritički odnose prema projektima vlasti nisu u igri. Zbog toga vaše pitanje o ljudima iz struke i da li za njih ima prostora, odgovor je očigledno je da ima. Više su po meni veoma upitni sami projekti i koliko su oni održivi i za društvo celishodni.Da li su oni političarima više smetnja ili istinski žele da čuju vaše mišljenje?Svako drugačije mišljenje i savet struke koja se protivi ovakvim poduhvatima se odbacuje.Uz akademika Simovića i Teodorovića vi ste jedan od retkih koji otvoreno govori o problemima u našem društvu. Da li bi SANU trebalo da bude više uključena u društveno-politički život u Srbiji i gde je sve propustila šansu da javno iskaže svoj stav?U SANU postoje veoma kompetentni ljudi iz različitih oblasti ali, na žalost, njihov veliki potencijal nije iskorišćen. A mogao je biti, kada je u pitanju zaštita životne sredine, energetika, zdravstvo, tehnologija, ekonomija, obrazovanje…Ne može se od SANU očekivati unisoni stav po raznim pitanjima, niti je to poželjno jer SANU nije ustrojena kao politička partija.Akademik Simović je u intervjuu za naš list rekao da nove ljude u politici traži među onima koji brane reke i bore se za životnu sredinu. Gde vi vidite nove ljude? Ima li ih uopšte?Naravo da ih ima, ali su oni marginalizovani i stigmatizovani, ili su se dobrovoljno povukli iz javnog života jer ne mogu, niti žele da budu deo političke kaljuge i iščašenog sistema vrednosti koje je na delu. Država Srbija vapi za ozbiljnim preokretom u svim sferama društva. Isuviše je klatno otišlo u neželjenu stranu. Pošto je ovoj vlasti, kao i prethodnima, briga za životnu sredinu poslednja na spisku prioriteta ako se na njemu uopšte nalazi, razumljivi su brojni i sve masovniji pokreti koji se suprostavljaju očiglednoj nebrizi prema prirodi, zagađenim rekama, nezdravom vazduhu i uopšte sve zagađenijoj životnoj sredini, na koje vlast nema valjani odgovor osim da smo siromašni, pa tek kada budemo bogati vodićemo računa o životnoj sredini. Ili narodnom poslovicom rečeno „lipši magarče do zelene traveˮ. Dotle šta pretekne, i životna sredina i mi kao narod.

BONUS VIDEO: Rio Tinto ponovo u igri

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=riotintoponovouigri-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3490948"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram