0
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za “Novu”, premijer Crne Gore, Dritan Abazović, rekao je da su odnosi sa Srbijom bolji nego što su bili u prethodnom periodu, te da očekuje da Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom uskoro biti potpisan. On je dodao da se ne protivi učešću Crne Gore u “Otvorenom Balkanu”, ali da unutar njegove vlade nisu svi saglasni sa tim da bi zvanična Podgorica trebalo da pristupi toj inicijativi.
Tokom razgovora za naš dnevni list, Abazović se osvrnuo na sastanak koje je nedavno imao sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, a govorio je i prvi put javno o tome šta je bio povod njegove iznenadne posete Beogradu i o čemu je tada razgovarao sa patrijarhom Porfirijem.
Pročitajte još...
Iz Srbije su vam stigle čestitke nakon imenovanja na mesto šefa crnogorske vlade. Očekujete li da uskoro da stigne i Svetozar Marović?
Voleo bih to da se desi. Zahvalan sam na čestitkama. Pokušavam na sve moguće načine da uspostavim što je moguće bolje odnose sa vlastima u Srbiji i mislim da je to veoma značajno zbog ukupne stabilnosti i mira u regionu. Istovremeno, uveren sam da bi najbolja potvrda tih naših resetovanih odnosa bilo to da se, hipotetički govorim, Svetozar Marović pojavi na nekom od graničnih prelaza u Crnoj Gori i da ga mi ovde privedemo pravdi. Verujem da se to može desiti, ako me sad pitate kad, na to nemam odgovor. Mogu samo da kažem da ćemo mi, s naše strane, učiniti sve da se Svetozar Marović, koji je naneo dosta zla našem finansijskom sistemu i budžetu Crne Gore, a samim tim i građanima, privede pravdi i odgovara. Podsećam vas da je on sam priznao da je bio na čelu organizovane kriminalne grupe.
Osećate li bilo kakve pomake ili signale da bi se to moglo dogoditi uskoro?
U ovom trenutku stvarno ne osećam, niti smo mi to pitanje otvarali na našim kratkim susretima koje sam imao sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem. Nadam se da ćemo imati priliku da organizujemo zvanične posete, da ćemo mi doći u Beograd… Naravno, ostaje otvoren poziv za premijerku Srbije, za sve ministre i predsednika da i oni posete Crnu Goru. Verujem da ćemo u kontaktima koje budemo imali tretirati i ovo pitanje.
Kako vi ocenjujete trenutne odnose naših država? Gde napredujemo, a gde bismo mogli biti bolji?
Mnogo smo bolji nego što smo bili. Raduje me što sam sa svim liderima regiona porazgovarao odmah nakon izbora nove vlade, ali to ništa ne znači ako mi ne budemo konkretizovali našu saradnju kroz određene stvari. U svakom slučaju, građani Srbije mogu da računaju na potpunu kooperativnost Vlade Crne Gore, kad je u pitanju promocija dobrosusedskih politika. Nedavno je naš ministar ekonomskog razvoja i turizma boravio u Beogradu, imao je odličnu posetu, i ja očekujem da veliki broj građana Srbije svoje letnje odmore provede u Crnoj Gori. Što se tiče političkih pitanja, mi ćemo nastojati da se ona tretiraju na najbolji mogući način. Nema neprijateljstva od strane Crne Gore i mi ćemo sa svima voditi vrlo principijelnu i poštenu politiku.
Mnogo se govorilo o vašem iznenadnom dolasku u Beograd i sastanku s patrijarhom Porfirijem. O čemu ste tada razgovarali?
U tom trenutku se prezentovao model manjinske vlade u Crnoj Gori. To ne bi imalo nikakve veze sa ljudima u Srbiji da neko nije hteo od toga da pravi političke zloupotrebe. Ovde se odjednom stvorila retorika da, ukoliko dođe do neke nove vlade, da će ta nova vlada da širi neprijateljstva prema crkvi, nekim religijskim grupama, prema nekim nacionalnim zajednicama, da ćemo se vratiti na staro, da će uslediti otimanje imovine… Imao sam samo ljudsku potrebu da u jednom, vrlo otvorenom i prijatnom razgovoru sa patrijarhom, objasnim da lično nemam takve namere. Naprotiv, moje namere su potpuno suprotne. To je bio moj prvi susret ikada sa patrijarhom Porfirijem i vrlo sam zadovoljan. Mislim da je on prilično otvorena ličnost i on vrlo dobro razume kontekst vremena i prostora, a i politički kontekst koji ovde vlada. On brojna pitanja mnogo bolje tretira nego 95 odsto političara u Crnoj Gori, a rekao bih da to važi i u odnosu na dobar deo političara u Srbiji.
Meni je bilo važno samo da naglasim da, ukoliko dođe do nekih promena, Srpska pravoslavna crkva može da računa na potpunu zaštitu svih prava koja garantuju Ustav i zakon, kao i sve druge religijske organizacije. Naglasio sam da je to bio moj stav i ranije, da je to moj stav i sad, a taj stav će ostati nepromenjen u budućnosti, ukoliko budem bio u prilici da štitim nečija prava, bilo kao premijer ili kao građanin. Bio je to jedan veoma fer pristup i u tom razgovoru je bilo vrlo malo politike. Brzo prošli preko tih stvari, a onda smo pričali o nekim filozofskim temama koje su bile veoma zanimljive i edukativne.
A zbog čega je tada izostao sastanak sa državnim zvaničnicima Srbije?
Jednostavan je razlog – nisam bio u zvaničnoj poseti Srbiji. I kad se susrećemo s nekim neformalno u Crnoj Gori, a možda je tako u Srbiji, neko želi od toga da pravi neku aferu i neku dramu. Moje mišljenje je da bi ljudi trebalo često da se viđaju, da razgovaraju, govore o stvarima koje možda izazivaju neku nelagodu i da dijalogu pronalazimo zajednička rešenja. Smatram da to nije nikakva slabost, naprotiv, to govori o jačini i spremnosti da neke stvari rešavamo na dostojanstven, ljudski i demokratski način.
Vi ste se kasnije i u Crnoj Gori susreli sa patrijarhom. Deluje da, iako se tek dva puta videli, da imate veoma dobre odnose?
Moj utisak, nakon dva razgovora sa patrijarhom, je da je on stvarno za primer u svakom mogućem smislu. Možda je to samo moj utisak. Tu su bili i moji saradnici i kad smo kasnije razgovarali, oni su podelili taj utisak sa mnom. Po mom mišljenju, takvu energiju bi trebalo da emituju svi verski lideri, to je energija pomirenja, univerzalnosti, razumevanja, poštovanja svih razlika… Ako nam je to pristup, verujte mi da ćemo sva pitanja, koliko god ona bila složena, tretirati na mnogo ispravniji način. Njegova izjava, nakon našeg zajedničkog sastanka, da je crkva tu da bi poštovala državu i da želi da potpiše dokumente i ugovore u kontekstu pokazivanja poštovanja prema državi, govori da sva pitanja možemo rešiti na obostrano zadovoljstvo. Voleo bih da sačuvamo takav odnos, lično ću pokušati da dam doprinos tome. Svi ljudi dobre volje i dobre energije su više nego dobrodošli u Crnu Goru.
Pomenuli ste dokumente. Jeste li dali garancije SPC da će biti potpisan Temeljni ugovor i kad bi on mogao biti potpisan?
Mi smo samo iskazali spremnost da bude potpisan Temeljni ugovor. On se problematizovao u Crnoj Gori nakon što je okončana priča o Zakonu o veroispovesti. U momentu kad je zakon donet niko ga više nije ni pomenuo. Sad se prešlo na drugu temu oko Temeljnog ugovora. Mi ugovor imamo i sa drugim verskim zajednicama, priča o tome nije nova, nju je aktivirala vlada DPS-a još 2012. godine i meni je žao što se u tom periodu to nije rešilo. Bez želje da nekoga opterećujem rokovima, mislim da bi to trebalo potpisati u nekom razumnom roku i staviti tačku na tu priču u obostranom interesu države i crkve. Ono pravo koje tražite za sebe, dajte i drugima. Ako imamo jedan odnos sa drugim verskim zajednicama, ne vidim razlog da nemamo taj odnos i sa SPC i sa ostalim zajednicama koje će možda u budućem periodu zatražiti isto.
Nedavno ste se sreli sa predsednikom Srbije u Davosu. O čemu ste razgovarali?
U Davosu smo najviše vremena potrošili u razgovoru oko ekonomije, izneli smo neke dileme i projekcije koje za Evropu, usled novonastale krize, nisu toliko optimistične. Pogotovo kad se pominju dva elementa: jedan je inflacija, drugi je energetska kriza. Dobar deo vremena smo potrošili na to, ali smo se, naravno, dotakli i regionalnih odnosa, jer koliko ovde situacija bude stabilnija, toliko ćemo svi lakše prevaziđi ovu krizu. Ako se i ovde bude usložnjavala situacija, to će svima da stvori problem, bez obzira na veličinu države. Iako je to bio prilično kratak sastanak, zadovoljan sam što imamo taj nivo komunikacije.
Hoće li Crna Gora postati deo Otvorenog Balkana?
Crna Gora će učestvovati na samitu “Otvorenog Balkana” u Ohridu 27. i 28. juna. Mi tamo dolazimo kao posmatrači, s obzirom na to da nismo punopravni članovi. Želimo da podelimo sva razmišljanja sa drugim predstavnicima država i voleli bismo da na taj način pokažemo kako inkluzivna politika ima svoju podršku na Zapadnom Balkanu. Lično bih voleo i da drugi premijeri u drugim državama, koji trenutno imaju neki rezervisani odnos, dođu za sto i razgovaraju. To ne znači da neko mora da preuzima neke specijalne obaveze, ali je veoma važno da jačamo međusobno poverenje kroz otvoreni dijalog. Kad je reč o ideji “Otvorenog Balkana”, lično imam afirmativno mišljenje o njoj, ima ljudi u vladi koji ne dele moj stav i ja to poštujem.
Pročitajte još....
Dakle, vi ste za članstvo, ali u vašoj vladi ima ljudi koji se protive toj ideji?
Ima ljudi koji su protiv, a ima i onih koji nemaju stav oko toga. Ima ljudi koji nemaju dovoljno informacija oko te ideje. Nedavno je bilo istraživanje i ja sam se prilično iznenadio kad sam video da 40 odsto građana Crne Gore podržava inicijtivu “Otvorenog Balkana”. To je ogroman procenat. S druge strane, 37 odsto građana nema definisan stav, što je, po mom mišljenju, potpuno očekivano, jer to je nešto prilično novo za njih, a 17 odsto njih ima negativan stav prema ovoj ideji. Ja mislim da unutar sve tri strukture nema dovoljno informacija o ovoj inicijativi.
Jačanje ekonomske saradnje znači smanjenje tenzija
Moj lični stav je da bi trebalo da idemo kao unificiranom tržištu, da bi trebalo da budemo mnogo više otvoreni kao društva i da je neophodno da jačamo saradnju u ekonomiju. Jačanjem ekonomske saradnje vodiće smanjenju političkih tenzija i povećati poverenje i mobilnost naših ljudi i naših biznisa. Istovremeno smatram da bi trebalo olakšati pristup svim zemljama, preko infrastrukturinih projekata, uz liberalizaciju granica, koja bi trebalo da se realizuje postepeno. To su sve vrednosti koje su deo Evropske uniji. Ako se mi budemo ponašali ovako kako sam naveo i ako niko nema nekakve skrivene namere, to će ubrzati naš zajednički put ka EU. Na predstojećem samitu “Otvorenog Balkana”, kao i na prethodnim, biće prisutni predstavnici Evropske unije i SAD. Za Crnu Goru to su dva najznačajnija spoljnopolitička partnera, a mislim da i jedni i drugi snažno podržavaju ovu inicijativu. Ako mi svojim prisustvom možemo još više da podstaknemo tu saradnju, onda ne vidim razloga da naša ruka ne bude pružena.
Da li učešće u “Otvorenom Balkanu” može da utiče na Berlinski proces?
Ne vidim da su te inicijative u koliziji. Svaka reginonalna inicijativa je nastala samo sa jednim ciljem, a to je da imamo funkcionalnu saradnju između zemalja u regionu. Nijedna do sada nije ispunila taj cilj i ne znam da li će “Otvoreni Balkan”. Imate Ceftu, Berlinski proces i “Otvoreni Balkan”, koji i dalje nije okupio sve.
Crna Gora se pridružila sankcijama EU prema Rusiji, a siguran sam da znate da trenutno traje debata u našoj zemlji da li mi treba da to učinimo. Kakva su iskustva vaše zemlje, koje su posledice te odluke?
Mi nemamo nikakve dileme kad su vrednosni aspekti u pitanju, ali nismo ovde da bismo delili lekcije drugima o tome šta bi trebalo da rade. Mi pratimo spoljnu politiku EU i tako će biti ubuduće. Imamo stoprocentnu usklađenost spoljne politike sa Evropskom unijom, naš strateški cilj je članstvo u toj zajednici i na taj način se i ponašamo. Kad su u pitanju ratovi, agresije, humanitarne katastrofe, bombardovanje građana, gubici života, mišljenja sam da nikakve kalkulacije i nikakve dileme ne treba imati. Ovo nije ekonomska, kulturna ili sportska tema, ovo je tema koja se tiče univerzalnih ljudskih prava i mislim da tu treba da budemo jasni. Naravno da ćemo mi imati neke negativne posledice. Mi imamo značajan broj turista koji dolaze iz Rusije, a nismo ni prošle godine imali direktne letove iz te zemlje, iz političkih razloga, a ove godine smo još više “nategli” naše političke odnose: stavili smo brojne građane Rusije na listu sankcija, neki od njih imaju i imovinu u Crnoj Gori, ali mi od ovoga nećemo praviti nikakve kompromise.
Imate li problema sa snabdevanjem energentima?
Nemamo nikakav problem, jer nismo u gasnoj mreži. Trenutno ne osećamo krizu na način kako je osećaju neke zemlje čija privreda značajno zavisi od upotrebe prirodnog gasa. Imamo inflaciju, veliki broj izbeglica iz Ukrajine, negde oko 8.000 ljudi. Kad to poredite sa Srbijom, to ne znači mnogo, ali ja vas podsećam da je to jedan procenat našeg stanovništva. U ovom trenutku imamo određene dileme, u smislu servisiranja tih građana, ali ni tu ne primećujem da smo u nekim većim problemima. Ako se kriza produbi sigurno ćemo tražiti pomoć Evropske unije, ali za sada Crna Gora veoma dobro kontroliše situaciju i mi nećemo praviti nikakve kompromise kad su u pitanju sankcije Rusiji.
Vlasti u Beogradu neretko opostrofiraju da druge zemlje ne razumeju poziciju Srbije. Vi ste nam najbliži, da li vi razumete tu poziciju i razloge zašto Srbija ne uvodi sankcije?
Ja razumem poziciju Srbiju, samo ne razumem neke njihove poteze. Ali, nisam tu da delim lekcije, niti mi to pripada da radim, jer ja vodim drugu državu, istina, najbližu Srbiju.. Mislim da bi građani više pratili neke stvari ukoliko bi se one objašnjavale i ukoliko postojala neka doslednost u sprovođenju politika, govorim to i za Srbiju i za Crnu Goru. Mi ne želimo da upiremo prstom u druge, neka se svako organizuje na način na koji misli da bi trebalo, ali isto tako želim da kažem da je u ovom trenutku, u novoj bezbednosnoj arhitekturi sveta i Evrope, veoma teško da istovremeno pijete i viski i votku.
Kad vas možemo očekivati u zvaničnoj poseti Srbiji?
Prvu zvaničnu posetu sam imao u Briselu, što je potpuno logično. Sad očekujem da inteziviramo regionalne posete. Lično bih voleo da se nađem što pre u zvaničnoj poseti Srbiji. To isto važi i za druge države u regionu. Nadam se da će naša saradnja biti mnogo bolja i mnogo produktivnija, nego što je to bio slučaj ranije, i da ćemo uzvratnim posetama demonstrirati mnogo bolje odnose.
Naši diplomatski izvori navode da vas već do kraja juna možemo očekivati u Beogradu.
Bilo bi mi veliko zadovoljstvo, ako je to tačno. Nekako i pripada da počnemo iz Beograda. Ako je to tačno, onda sa velikim zadovoljstvom ću doći u Srbiju.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
