0
Grupa nevladinih organizacija i intelektualaca uputila je danas "Apel za Evropu", u kojem je u pismu predsedništvu Evropske unije i Evropskoj komisiji povodom predstojećeg onlajn Samita EU o Zapadnom Balkanu koji se održava 6. maja u Zagrebu ocenila da je neophodan "dosledan, aktivan i ofanzivan angažman" EU, zbog nedostatka unutrašnjeg demokratskog potencijala u Srbiji.
„Stabilnost, demokratizacija i mir u regionu nisu mogući bez stabilnosti, demokratizacije i mira u Srbiji. Stoga apelujemo da se na predstojećem Samitu EU i Zapadnog Balkana u Zagrebu 6. maja, posvećenom trenutnoj i dugoročnoj borbi s pandemijom, imaju u vidu i posebne okolnosti kao što je opasna stagnacija demokratije u Srbiji“, navodi se u „Apelu za Evropu“.
Oni su od EU zatražili da podrži zahteve proevropskih i demokratskih snaga da se u Srbiju vrati parlamentarizam i da Skupština Srbije povrati svoju funkciju nadzora nad radom izvršne vlasti i predsednika Republike.
Zatražili su i da EU snažno podrži progresivne reformske snage, poput nove klase preduzetnika, profesionalnih udruženja u obrazovanju, kulturi, nauci, zdravstvu, ekologiji i pravosuđu, kao i proevropske i antinacionalističke snage i napore i onaj deo civilnog sektora koji decenijama zastupa i promoviše evropske vrednosti i prioritet članstva Srbije u EU.
Zatražili su od EU da zahteva poštovanje slobode medija i pruži adekvatnu podršku svim institucijama koje građane Srbije obaveštavaju o vrednostima i značaju EU za razvoj demokratije i bolji život građana, kako bi javnost dobila uvid u prave vrednosti EU i potencijal razvoja zemlje u njenim okvirima.
„Apelujemo da EU što češće poziva proevropske strukture u Srbiji da učestvuju u aktivnostima EU – diskusijama, panelima, brifinzima“, navodi se u apelu.
Oni su pozdravili zaključke Кomiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta od 20. aprila ove godine i ocenili da ti zaključci ohrabruju i ulivaju nadu u sposobnost i odlučnost EU da, “nakon početnog neizbežnog šoka”, započne zajednički da traga za rešenjima, i to ne samo za svoje članice.
„Naglašavamo značaj toga što se ova rešenja odnose i na zemlje Zapadnog Balkana i toga što se preporučuje nastavak finansiranja regiona, kao i značajne podrške date regionalnoj saradnji i punopravnom članstvu zemalja Zapadnog Balkana u EU“, piše u apelu.
Podsetili su da je u jeku dosad nezabeležene globalne krize, Evropska unija odlučila da sa Severnom Makedonijom i Albanijom otvori pregovore o pristupanju i imenovala je specijalnog EU predstavnika za dijalog Beograd-Priština i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana, čime je, kako se ocenjuje, potvrdila stanovište da Zapadni Balkan ima evropsku budućnost.
Ocenjuje se da je autoritarni potencijal pokazao lice i u nekim od zemalja Zapadnog Balkana, a posebno u Srbiji.
„Autoritarna država, nacionalistička politika i centralizovano odlučivanje u rukama jednog čoveka, pokazali su još jednom sve svoje mane. Bez obzira na opravdanost neophodnih mera, postoji opasnost da će se suspendovanje demokratije i ljudskih prava tokom epidemije dugoročno učvrstiti, što može da dovede u pitanje ne samo sveobuhvatnu i dugoročnu borbu s pandemijom, već i opstanak tek začetih demokratskih institucija u Srbiji“, navodi se u apelu.
Ocenjuje se da je državni vrh Srbije tokom pandemije „otvoreno okrenuo leđa“ EU i evropskoj orijentaciji, uz naknadno izvinjenje Briselu, koji je obezbedio veliku pomoć Srbiji u borbi protiv pandemije, kao što joj pomaže već decenijama.
„Proevropski opredeljeni građani Srbije svesni su da ne sme ponovo da se propusti prilika poput one s početka novog milenijuma, što zahteva i odlučnije aktiviranje demokratskih snaga u društvu“, poručuje se u apelu.
Apel su, između ostalih, potpisali Sonja Biserko, Dušan Mijić, Milivoj Bešlin, Tanja Petovar, Dinko Gruhonjić, Jadranka Jelinčić, Svetislav Basara, Aleksandar Popov, Mirjana Miočinović, Aleksandar Bošković, Izabela Кisić, Zlatoje Martinov, Aleksandar Sekulović, Nikola Samardžić, Slaviša Lekić, Mehmed Slezović, Pavel Domonji, Pavle Radić, Jelena Кrstić, Đokica Jovanović, Miloš Ćirić, Ana Dević, Boris Varga, Dragan Banjac, Srđan Milošević, Slobodan Beljanski, Olga Zirojević, Lula Mikijelj, Milan Subotić.
Apel su potpisali i Nenad Prokić, Branko Živković, Lazar Lazić, Lidija Stevanović, Momir Samardžić, Slobodan Sadžakov, Danica Stefanović, Staša Zajović, Tamara Nikčević, Ivan Obradović, Nada Dobrota Davidović, Tamara Spajić, Marko Božić, Olga Manojlović Pintar, Pavle Jevremović, Doda Tot, Vladimir Arsenijević, Marija Draškić, Zoran Radovanović, Živan Berisavljević, Duško Radosavljević
Potpisali su ga i političari Nenad Čanak, Aleksandar Olenik, Gordana Čomić, Tomislav Žigmanov, Maja Sedlarević, Rada Trajković, Aleksandar Jovanović, Zoran Vuletić, Bojan Кostreš, Natasa Vučković.
