Na današnjoj sednici Komisije za obeležavanje praznika, dodelu priznanja i proglašenje počasnih građana Sremskih Karlovaca, odbijen je predlog da se pokrajinski premijer Igor Mirović proglasi za počasnog građanina ove opštine, prenosi 021. rs.
Predlog da Mirović ponese ovu titulu podneo je Žarko Dimić u ime Kulturnog centra „Karlovačka umetnička radionica“.
Kao obrazloženje naveo je da je Igor Mirović „političar, ali i darovit pesnik, koji pripada čuvenoj lozi stražilovske linije u srpskom pesništvu na stazama Branka Radičevića“. Dodao je i da je Mirović svojim ličnim učešćem, ali i kao predsednik Vlade pomogao mnogim značajnim projektima na teritoriji opštine. Tu je ubrojao i obeležavanje stogodišnjice prisajedinjenja Vojvodine Srbiji, digitalizaciju arhiva, ali i pomoć oko obnove centra Karlovaca.
Žarko Dimić, koji je podneo ovu inicijativu je, inače, predsednik odborničke grupe Socijalističke partije Srbije (SPS) u skupštini opštine Sremski Karlovci.
Iznenađenje je, međutim, što je sedmočlana Komisija, sačinjena uglavnom od članova Srpske napredne stranke, čiji je član i sam Mirović, odbila ovaj predlog zbog navodnih formalnih nedostataka. Kako saznaje 021.rs nedostatak je to što inicijativa da Mirović postane počasni građanin „nije podneta od ovlašćenog predlagača“.
U Komisiji se takođe nalazi i jedan predstavnik SPS-a, stranke čiji je šef odborničke grupe i podneo ovaj predlog i koja je takođe na vlasti u Karlovcima i samo jedan predstavnik opozicije, šef odborničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Trišić, tako da je vladajuća koalicija imala nesumnjivu većinu i mogla po sopstvenoj inicijativi da prihvati predlog.
Igor Mirović je objavio tri zbirke poezije. Prve dve, naziva „Nebo nad Vizantijom“ (1994) i „Kremen plamen“ (2003), objavio je u svom radikalskom periodu, a poslednju „Povratak u logos“ promovisao je u julu ove godine.
Nije se libio pokrajinski premijer da ponekad i odrecituje nešto iz svog opusa. Tako je jednom prilikom, pred publikom, rekao i sledeće stihove: „U sred mora svetli grad/ u sred grada svitac sija/ hoću li otići i kad/ ili ću svetlom sijati i ja?“
Ponekad je znao da političkim oponentima odgovori u stihu. Takav jedan odgovor je stigao i u vidu pesme „Hajka na vozača“ kojom se Mirović rugao organizaciji Crta, koja je tražila da istraži zbog čega se službeno vozilo, za koje je pokrajinski premijer rekao da ga je poslao u Lučane, nalazilo u ovom mestu na dan izbora: „Nisam trta i ne brine me Crta/ Njihova prijava dok proklijava/ Još jednom pitam -ne mogu da shvatim/ Đilas novac – kada će da vrati?“
Na svoje pesničko stvaralaštvo privukao je pažnju i 2017. godine, kada mu je dodeljena Gramata Pesničke republike za najbolju nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pola veka. Mirović je nagrađen za „Kremen plamen“, a povodom nagrade je izjavio da ona potvrđuje da je poezija, njegov prvi izbor, bio onaj pravi, a da su svi kasniji bili slučaju, „uzrokovani nekim drugim događajima, a ne onim iskonskim, koji u meni njemu i koji su proizveli ove stihove“.