I poverenik Narodne "branio" plagirani doktorat Martinovića

To pokazuju dokumenta koja su ovih dana osvanula na Tviteru, a autentičnost kojih nije dovedena u pitanje."Ovih dana još jedan doktorat je veoma sporan, radi se o autoplagijatu A. Martinovića, perjanice vladajuće stranke. Još spornije je da je u odbranu autoplagijata ustao i visoki funkcioner Narodne stranke, prof. Svetozar Čiplić, član etičke komisije Pravnog Fakulteta u Novom Sadu, koja se pozvala na zastarelost! Bravo profesori, naučite Vaše studente kako se može provući nekažnjeno i uspeti u životu!", navodi se u pomenutim Tvitovima.https://twitter.com/RadaSt2311/status/1305958076722409475?s=19Kako se navodi u obrazloženju prema kom Martinoviću ne može da se oduzme titula doktora, odredba o "autoplagijatu", koja teško optužuje poslanika SNS, nije postojala u period 2005. do 2009. 8donesena 2010.) zbog čega nije moguće otvoriti istragu doktorskog rada Martinovića.Podsećamo, kako je portal Nova.rs pisao, funkcioner SNS Aleksandar Martinović u periodu od 2005. do 2009. godine je šest puta objavio jedan isti naučni rad, samo pod drugačijim naslovom, i tako stekao pravo da doktorira. Komisija Pravnog fakulteta u Novom Sadu, međutim, praktično je oprostila ovu krađu Martinoviću, jer je to uradio godinu dana nakon što je usvojen Kodeks o akademskoj čestitosti.Implicitno, Pravni fakultet u Novom Sadu je priznao da je reč o plagijatu, tako što je iz naučnog časopisa "Zbornik radova" izbacio tekstove funkcionera Srpske napredne stranke. Na Pravnom fakultetu su za N1 rekli da je to odluka uredništva.

Narodna stranka bez odgovoraU želji da dobijemo komentar Narodne, kontaktirali smo portparola stranke. odgovor do objavljivanja teksta nismo dobili. Osim što je poverenik Narodne stranke za Vojvodinu, Čiplić je bio i bivši ministar za ljudska i manjinska prava.Godine 2001. postaje član Izvršnog odbora Skupštine grada Novog Sada zadužen za upravu i propise, a od 2002. do 2007. godine bio je sudija Ustavnog suda Republike Srbije. Bio je član Ustavnog suda Srbije koji je doneo odluku da vanredno stanje u Srbiji 2003. godine nije bilo u suprotnosti sa Ustavom, ali da mnoge njegove odredbe nisu bile usaglašene sa Ustavom i zakonima. Bio je u Komisiji za ispitivanje obezbeđenja Zorana Đinđića i član ekspertskog tima republičke ustavne komisije. Od jula 2008. godine do početka marta 2011. vodio je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.Za docenta na Pravnom fakultetu u Novom Sadu izabran je 2011. godine.