12
U komisiji Pravnog fakulteta u Novom Sadu, koja je odbacila optužbe za plagiranje doktorata Aleksandra Martinovića, učestvovao je i Svetozar Čiplić, član Etičke komisije fakulteta i Poverenik Jeremićeve Narodne stranke za Vojvodinu.
To pokazuju dokumenta koja su ovih dana osvanula na Tviteru, a autentičnost kojih nije dovedena u pitanje.
„Ovih dana još jedan doktorat je veoma sporan, radi se o autoplagijatu A. Martinovića, perjanice vladajuće stranke. Još spornije je da je u odbranu autoplagijata ustao i visoki funkcioner Narodne stranke, prof. Svetozar Čiplić, član etičke komisije Pravnog Fakulteta u Novom Sadu, koja se pozvala na zastarelost! Bravo profesori, naučite Vaše studente kako se može provući nekažnjeno i uspeti u životu!“, navodi se u pomenutim Tvitovima.
Ovih dana još jedan doktorat je veoma sporan, radi se o autoplagijatu A. Martinovića, perjanice vladajuće stranke. Još spornije je da je u odbranu autoplagijata ustao i visoki funkcioner @StrankaNarodna, prof. Svetozar Čiplić, član etičke komisije… 1/2
— Rada S (@RadaSt2311) September 15, 2020
Kako se navodi u obrazloženju prema kom Martinoviću ne može da se oduzme titula doktora, odredba o „autoplagijatu“, koja teško optužuje poslanika SNS, nije postojala u period 2005. do 2009. 8donesena 2010.) zbog čega nije moguće otvoriti istragu doktorskog rada Martinovića.
Podsećamo, kako je portal Nova.rs pisao, funkcioner SNS Aleksandar Martinović u periodu od 2005. do 2009. godine je šest puta objavio jedan isti naučni rad, samo pod drugačijim naslovom, i tako stekao pravo da doktorira. Komisija Pravnog fakulteta u Novom Sadu, međutim, praktično je oprostila ovu krađu Martinoviću, jer je to uradio godinu dana nakon što je usvojen Kodeks o akademskoj čestitosti.
Narodna stranka bez odgovora
U želji da dobijemo komentar Narodne, kontaktirali smo portparola stranke. odgovor do objavljivanja teksta nismo dobili. Osim što je poverenik Narodne stranke za Vojvodinu, Čiplić je bio i bivši ministar za ljudska i manjinska prava.
Godine 2001. postaje član Izvršnog odbora Skupštine grada Novog Sada zadužen za upravu i propise, a od 2002. do 2007. godine bio je sudija Ustavnog suda Republike Srbije. Bio je član Ustavnog suda Srbije koji je doneo odluku da vanredno stanje u Srbiji 2003. godine nije bilo u suprotnosti sa Ustavom, ali da mnoge njegove odredbe nisu bile usaglašene sa Ustavom i zakonima. Bio je u Komisiji za ispitivanje obezbeđenja Zorana Đinđića i član ekspertskog tima republičke ustavne komisije. Od jula 2008. godine do početka marta 2011. vodio je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Za docenta na Pravnom fakultetu u Novom Sadu izabran je 2011. godine.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
