Podeli:
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Ugledni britanski magazin Ekonomist objavio je analizu borbe protiv pandemije balkanskih zemalja, sa akcentom na nerealno niske stope zaraze i smrtnosti i lažiranje podataka u Srbiji, ali i u ostalim zemljama Balkana.

Kako navodi Ekonomist u analizi koja će se naći u avgustovskom izdanju magazina, u prvim mesecima činilo se da Balkan drži pandemiju pod kontrolom.

“Stope zaraze i smrtnosti bile su niske. U martu, kada je covid počeo da se širi Evropom, većina balkanskih zemlja je donela stroge mere i brzo se zatvorile. U maju crnogorski premijer izjavio je njegova zemlja prva covid-slobodna država na starom kontinentu. Ali do kraja jula Crna Gora je bila druga u Evropi po stopi zaraze. Sada, osam od deset evropskih zemalja sa najbrže rastućom stopom je na Bakanu. Ako je ikada bilo tačno da je rana stroga akcija radila, prednost je izgubljna brzim otvaranjem ovih zemalja. Ili su možda rane brojke bile pogrešne, možda slika pandemije na Balkanu nikada nije bila dobra kao što je predstavljana”, navodi Ekonomist u analizi.

Ekonomist navodi da su od početka juna, sudeći po srpskoj statistici, samo 244 osobe preminule od kovida. Međutim, navode da je BIRN otkrio da je prava cifra 632 preminulih.

“Predsednik Srbije i Vlada, u to vreme u sred izborne kampanje, negirali su da su pokušali da smanje realne brojke. Međutim Gorica Đokić, predsednica Unije lekara, rekla je da se više brojke poklapaju sa onima koje je unija dobila od kolega širom zemlje”, piše Ekonomist.

“Danas, kaže Đokić, i pod pritiskom 2.870 ljutih lekara koji su potpisali protestno pismo vlasti, čini se da se objavljuju tačnije brojke. Ona smatra da je jedan od razloga za manji broj zaraženih u prvim mesecima to što gotovo da nije bilo testiranja. Danas ga je više. Međutim, srpski lekari koji poput nje rade u bolnicama i dalje se retko testiraju. Đokić veruje da se vlasti plaše da će zdravstveni sistem kolabirati ako svi zaraženi doktori uzmu bolovanje”.

Magazin ističe da, kao i u ostatku Evrope, zvanične poruke o koroni su konfuzne i dodaje da je na Balkanu ova konfuzija pomešana sa niskim poverenjem u zvaničnike.

U opsežnoj analizi Ekonomist se osvrće i na probleme izazvane covid krizom u Albaniji, Kosovu, Bosni i Hercegovini.

Navodi i da teorije zavere vezane za covid na Balkanu često promovišu ugledni ljudi, uključujući bivšu ministarku zdravlja Srbije.

“Sveštenici su takođe igrali svoju ulogu. U Crnoj Gori su se pojavile infekcije s početkom odmora, ali i nakon ogromnih antivladinih demonstracija koje je predvodila pravoslavna crkva. U celom regionu pandemija se poklopila sa pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim praznicima koji su okupljali porodice. Još gore, kaže analitičar Adi Ćerimagić, u ovom siromašnom delu Evrope pritisak za povratak na posao je ogroman, a to dodatno povećava stopu zaraze”, zaključuje Ekonomist.

Komentari

Vaš komentar