1
Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar očekuje da Srbija uvede sankcije Rusiji odmah po formiranju Vlade. Na taj način je jasno stavio do znanja srpskim vlastima do kada će izgovori za ne donošenje konačne odluke o sankcijama Rusiji biti tolerisano. Ako je verovati rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića to bi moglo da se desi krajem jula, međutim, kada se realno sagledaju okolnosti i zakonski rokovi, to bi moglo da se desi i kasnije.
Srbija je jedna od retkih država u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji iako se saglasila sa rezolucijama Ujedinjenih nacija i deklaracijama Evropske unije kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu.
Zvanični Beograd takav stav pravda „zaštitom vitalnih interesa zemlje“, a Srbija u ovom trenutku kao opravdanje za neusklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije maksimalno koristi i činjenicu da još nemamo konačne rezultate izbora održanih 3. aprila. Shodno tome nisu formirani ni Skupština Srbije, niti Vlada, a morali bi podržati donošenje ovakve strateške odluke.
Tim povodom, Eskobar je u onlajn obraćanju na Samitu demokratije Jugoistočne Evrope, izrazio nadu da će se Srbija pridružiti ostalim državama Zapadnog Balkana i uvesti sankcije Rusiji nakon formiranja nove Vlade.
„Skoro sve države Zapadnog Balkana su se usaglasile na način da učine da Rusija plati cenu za to (invaziju) kroz sankcije, kroz podršku Ukrajini i njenom narodu. Nadam se da će se Srbija pridružiti toj grupi i da će se uskladiti sa sankcijama kada formira Vladu“, rekao je Eskobar.
Sličnu poruku poslala je iz Beograda i poslanica u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon, nakon sastanka sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Ona je rekla da je na predsedniku i na novoj Vladi da odluči kako će se odnositi prema Rusiji i istakla da u ovom trenutku nije dobro biti na strani ruskog predsednika Vladimira Putina.
Ono što je svima jasno jeste da Vučić odugovlačenjem kupuje vreme i nada se da će do formiranja Vlade prestati sukobi u Ukrajini.
A da to koristi kao izgovor, jasno u svojim izjavama stavljaju do znanja američki i evropski zvaničnici. I javnosti i samom Vučiću.
Ono što je u Srbiji trenutno sigurno, jeste da su i zakonodavna i izvršna vlast već izvesno vreme taoci ponavljanja izbora. Poslednje u nizu bilo je glasanje u Velikom Trnovcu kod Bujanovca.
U ovom mestu vodila se bitka za jedan poslanički mandat između Socijalističke partije Srbije i Koalicije Albanaca doline koju predvodi Šaip Kamberi, a koji bi ovoj manjinskoj koaliciji omogućio ulazak u parlament.
Ponovljeno glasanje u Velikom Trnovcu održano je 27. maja, mandat nije otišao u ruke Albanaca, a oni su zatim podneli žalbu Upravnom sudu.
I tako se ceo proces dalje odugovlači, jer tek po objavljivanju konačnih izbora, počinje da teče rok od 30 dana za formiranje Skupštine, a od tada brojimo i maksimalnih 90 dana do formiranje Vlade.
U govoru nakon jučerašnjeg polaganja zakletve pred starim sazivom parlamenta, predsednik Srbije rekao je da očekuje da se Vlada formira krajem jula.
Politikolog Cvijetin Milivojević za list Nova kaže – praktično nemoguće.
“Činjenica jeste da se oteže sa zakonskim rokovima za formiranje Vlade, a moje mišljenje je da se neće formirati do kraja jula kako je Vučić rekao. Mi još nemamo konačne rezultate parlamentarnih izbora. Albanci imaju pravo žalbe Upravnom sudu, što prolongira rokove za formiranje Skupštine, samim tim i Vlade. Tako da je to što je Vučić rekao možda moguće teoretski, ali ne i praktično”, kaže Milivojević.
Vlada realno tek u oktobru
Prostom matematikom, dolazimo do toga da bi Vladu mogli očekivati tek u oktobru, kao što je uostalom nedavno rekao i potpredsednik SNS Miloš Vučević. Prema njegovim rečima formiranje Skupštine bi mogli očekivati krajem jula, kada počinje zakonski rok od 90 dana za formiranje Vlade.
Prema njegovom mišljenju sve vodi ka tome da Vučić na posletku neće ni uvesti sankcije Rusiji.
“To se protivi onome za šta su glasali njegovi birači i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima. I ne samo njegovi. Do 3. aprila svega dve ili tri stranke, uglavnom manjinske, su otvoreno govorile da treba uvesti sankcije Rusiji i možda se čuo neki usamljeni glas iz koalicije Moramo. Ni iz koalicije Dragana Đilasa niko nije kandidovao sankcije Rusiji 3. Aprila, što znači da građani nisu za to glasali, a Vučić neće uraditi ništa što je na njegovu štetu”, kaže Milivojević i zaključuje:
“I tako se vraćamo na početak, Vučić može da se pravda svojim ustavnim ovlašćenjima koji mu ne dozvoljavaju donošenje ovakve odluke, bez potvrde u Vladi i parlamentu. A dobiti tu potvrdu je opet praktično nemoguće, jer uvođenje sankcija Rusiji nije obična, već strateška odluka i značila bi da odustajemo od politike vojne neutralnosti, svrstavamo se na neku od strana u ovom ratu, praktično na stranu NATO-a”.
BONUS VIDEO: Anketa pred Vučićevu zakletvu: On je posebna planeta na ovom svetu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
