Grošelj: Izjave vlasti u Srbiji dižu nivo zabrinutosti u Briselu i Vašingtonu

„Mislim da je to jasna poruka i srpsko rukovodstvo bi trebalo to da ima u vidu kad računa na podršku iz Rusije. Rusija će biti zainteresovana za svoje interese u Ukrajini i drugim regionima bivšeg Sovjetskog saveza. Bojim se, uprkos velikim rečima, da Srbija, Zapadni Balkan i Kosovo za Rusiju nisu prioritetno pitanje i da su pravi saveznici Srbije, možda ne toliko ovog režima, ali jesu građana Srbije – ljudi koji žive u Evropskoj uniji, Slovenci…Možda je Hrvatska veći prijatelj Srbije nego Rusija“, rekao je Grošelj za N1.

On je istakao da su jučerašnje izjave koje su došle iz Srbije, a odnose se na zvaničnike EU bile zaprepašćujuće.

„Razumem da je u pitanju predizborna kampanja i da rade emocije, ali ono što smo čuli juče je jak šok izazvalo u regionu…Došlo je do vraćanja reči i postupaka iz prošlosti za koje smo se nadali da su stvari iz prošlosti“, rekao je Grošelj i dodao da ako je cilj bio pokušaj zastrašivanja, misli da sada nije povoljan trenutak za takvu vrstu zastrašivanja.

Upitan da li misli na poruku Aleksandra Vučića opoziciji u kojoj je im je rekao da na čelo liste postave „Rota, Šidera, Šenaha“, Grošelj je odgovorio da misli na poruke koje su stigle juče, ali poslednjih nekoliko nedelja i meseci iz Srbije, a koje „u Briselu i Vašingtonu dižu nivo zabrinutosti šta se dešava u Srbiji“.

On je istakao i da ne treba uzimati u obzir kratkoročne spekulacije oko moguće promene politike EU posle izbora za Evropski parlament. Dodao je i da, ako se gledaju i države EU pojedinačno, i ako dođe do promene vlasti u Nemačkoj na primer, nemačka politika prema Zapadnom Balkanu se neće menjati.

„Utisak da Srbija ne želi da uđe u EU“

Beograd je na pragu novih izbora, ali za sada nema najava da bi vlasti mogle da dozvole proveru nepravinosti. Evropski parlament početkom februara je izglasao rezoluciju kojom se traži međunarodna istraga o nepravilnostima tokom izbora održanih prošlog decembra. Grošelj, koji je bio u prethodnom izbornom procesu šef posmatračke misije EP, kaže da dosta iznenađuje odnos srpskih vlasti prema EP i EU generalno gledano.

Na osnovu poruka koje stižu iz Beograda čovek dobija utisak da Srbija ne želi da uđe u EU i da je važnije za srpske vlasti da se održe na vlasti nego da spovode bazične reforme u samoj Srbiji, ocenjuje Grošelj.

On je naglasio da ono što je EP učinio rezolucijom o izborima u Srbiji je da je poslao jaku političku poruku kako vidi stvari u Srbiji i sada su na potezu EK i svakako Savet EU, koji je odgovaran za spoljnu politku.

„Očekujem da će EK da predloži i neke mere o stanju domokratije u Srbiji“, navodi.

Da li se očekuje misija u Srbiji i sa čime kalkulišu vlasti

Na pitanje da li se kasni sa tim vrstama poruka budući da se kao termin izbora u Beogradu spominje april, on ističe da je problem što sada počinje predizborna kampanja u EP.

„Mislim da je to jedna od kalkulacija srpskih vlasti – da izvede izbore što pre u Beogradu jer očekuje da će se stvari promeniti sa novim EP koji će će biti više krajnje desne orjentacije i da će to promeniti odnos prema Srbiji“, rekao je Grošelj ali je još jednom naglasio da se to neće dogoditi.

Čak će se stvari još menjati sa novim ljudima koji krajem godine dolaze u Evropsku komisiju, dodao je.

Upitan da li se može očekivati nova misija EP u Srbiji za beogradske izbore, on navodi da se o tome razgovaralo, ali da se čeka poruka EK.

Naglasio je i da u EP važi pravilo da pola godine pre izbora za EP se ne šalju misije u inostranstvo, osim u vanrednim okolnostima.

„Mislim da nije i u interesu Srbije da EP šalje vanrednu misiju jer bi to bila još jedna loša poruka za Srbiju u procesu integracija u EU“, rekao je Grošelj.

Ipak, kako dodaje, može da dođe do iznenađenja za sprske vlasti na koja nisu računali.

Na pitanje da precizira kada bi EP mogao da odluči da posmatra izbore, on je istakao da su tu „nijanse“ i da u principu EP radi do 24. aprila i onda se ide na izbore.

Međutim, oni evroposlanici koji neće da učestvuju u kampanji mogu da idu u misije.

Jasna poruka iz izveštaja ODIHR-a – jedna ključna rečenica

Izveštaj ODIHR-a o izborima u Srbiji u sebi ima rečenicu „unfair conditions“ i tu rečenicu nisam video ni u jednom izveštaju ODIHR-a za bilo koju drugu evropsku zemlju, kaže Grošelj.

On naglašava da je u pitanju „dosta jak izveštaj“ i da je to iznenadilo EK.

„EK mora da reaguje iako su tu različiti pogledi – u kojima Varheji brani ono što se dešava u Srbiji, a Borel zagovara oštrije mere prema Srbiji…Videćemo, znam da ide diskusija unutar komisije i moraće da ima neku reakciju na događaje u Srbiji, ali i šire, u kontekstu dešavanja na Balkanu“, dodao je.

Kao širi kontest upravo je opisao poruke koje su juče stigle iz Beograda.

Istakao je i da zapadne zemlje računaju na to da će srpske vlasti biti činilac stabilnosti na Zapadnom Balkanu, ali sada se čini da to nije više slučaj i da je vlastima bitnije – kako će da ostanu na vlasti.

BONUS VIDEO: