14
Nakon što je 15. jula ove godine iz Beča sleteo na Aerodrom Nikola Tesla, jedan putnik se uputio ka izlazu gde piše "ništa za prijavljivanje". Kroz ovaj izlaz svakog dana prolaze putnici koji nose robu na koju ne treba platiti carinu. Međutim, ovaj putnik sa sobom nije imao uobičajen prtljag. Carinska kontrola kod njega je našla sliku „Stražar“ Paje Jovanovića plaćenu više od 140 hiljada evra i 15 hiljada evra u kešu. Iako su ga mediji predstavljali kao misterioznog putnika, CINS otkriva da je reč o gradskom sekretaru Nikoli Kovačeviću.
Nakon što je slika pronađena kod njega, gradski sekretar za komunalne i stambene poslove Grada Beograda i odbornik Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini opštine Rakovica izjavio je da je mislio da one ne podležu naplati carine.
Ipak, kontrola je kako piše CINS sačinila zapisnik o otkrivanju carinskog prekršaja. Kovačević tvrdi da nije pokušao da sakrije sliku, već da je prišao cariniku kako bi ga pitao šta da radi jer ima kulturno dobro.
„Kao kada dolazite u Egipat i donosite delove piramide i kažete draga moja zemljo, evo doneo sam iz druge zemlje delove piramide“, izjavio je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
U punomoćju koje mu je dala supruga Milena piše da je on kupio sliku, a da je novac isplaćen sa njenog računa.
Pored skupocene slike, kod Kovačevića je na aerodromu pronađeno i 15.550 evra u gotovini.
Kako je preko granice bez prijave dozvoljeno preneti 10.000 evra, Stražar i 5.550 evra su, dok se slučaj ne reši, oduzeti.
Međutim, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić već dan nakon zaplene je najavio konačno odredište ove slike Paje Jovanovića. Vesić je na Fejsbuku objavio da će se ona ipak naći u Muzeju grada Beograda:
„Kako bi naš narod rekao nije kome je rečeno nego kome je suđeno“.
Naime, mesec dana pre nego što je otkrivena kod Kovačevića, slika Stražar je bila ponuđena na licitaciji u bečkoj aukcijskoj kući Doroteum. Vesić je nakon zaplene otkrio da je i Grad bio zainteresovan da je kupi. Na Fejsbuk profilu je napisao da je plan bio tajna, jer bi porasla cena da se za to saznalo:
„Zato sam zamolio jednu zapadnu kompaniju koja posluje u Beogradu da kupi sliku i pokloni je Muzeju grada Beograda“. Ta firma je, dodaje, bila spremna da za Stražara izdvoji do 50.000 evra.
Nikola Kovačević za CINS kaže da je Vesić spominjao da je reč o austrijskoj firmi Štrabag, te da on nije kupovao sliku za Grad.
Ne zna da li je Vesić upućen da je on kupio Stražara i upućuje nas da to pitamo njega. Na pitanje zbog čega mu nije rekao da je kupac, odgovara:
„Da li bi vi svakom vašem kolegi rekli nešto što vam se desilo? Pa ne bi svakom“.
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija ocenjuje da je cela situacija „čudna“:
„Prilikom ispitivanja ovog slučaja treba videti da li je postojao nekakav prethodni dogovor između tog gradskog sekretara i drugih gradskih čelnika da će on da kupi sliku za svoj novac pa da mu Grad to kasnije nadoknadi“.
Nikola Kovačević, diplomirani pravnik, prvi put je na javnu funkciju stupio u julu 2012. godine kao član izborne komisije Grada Beograda. Od tada sa javne funkcije nije odlazio, a promenio ih je nekoliko.
Krajem 2013. postao je v.d. direktora u javnom preduzeću Beogradska tvrđava gde se zadržao godinu dana. Potom je došao je na čelo drugog beogradskog preduzeća Gradsko stambeno. U junu 2018. postaje sekretar u Gradskoj upravi Beograda zadužen za komunalne i stambene poslove, a na lokalnim izborima 2020. ispred SNS-a izabran je za odbornika Skupštine opštine Rakovica.
Ni na jednoj od funkcija nije zarađivao više od 155.000 dinara, a trenutno kao gradski sekretar prijavljuje mesečnu platu od 110.000 dinara.
Uvidom u katastar nepokretnosti vidi se da je ovaj funkcioner u oktobru 2017. podigao stambeni kredit. Tada se obavezao da će za 15 godina vratiti kredit koji bez kamata iznosi skoro 99.000 evra.
Do značajne promene u njegovoj imovinskoj karti došlo je u maju ove godine. Kovačević je tada prijavio da je dobio u nasledstvo dva stana i apartman na Kopaoniku, za koje kaže da ih je nasledio od roditelja. Prijavio je i da poseduje depozit u bankama ili drugim finansijskim organizacijama u zemlji i inostranstvu.
Za CINS tvrdi da je slika kupljena novcem koji je njegova supruga dobila od prodaje nekretnine, a koji je prijavljen Agenciji za sprečavanje korupcije:
„Novac je legalno zarađen, nalazio se na računu moje supruge i nema nikakve veze sa mojom platom“.
Za 15.550 evra koje je carina pronašla tokom pretresa kaže da nisu njegovi, da mu ih je vratio prijatelj koji je putovao sa njim, zbog čega ih nije prijavio. Na pitanje zbog čega je onda taj novac bio kod njega, Kovačević je odgovorio da je to „privatna stvar“.
U razgovoru sa novinarkom CINS-a rekao je da je iz bogate porodice koja živi u Beogradu stotinama godinama i da skuplja umetnička dela. Novcem za sliku nije otplatio stambeni kredit, jer, kako kaže, krediti su nikad jeftiniji, dok se vrednost slike svake godine uvećava.
Dodaje da je slika kupljena za njegovu ličnu kolekciju:
„Moja porodica je kolekcionar, moj otac i majka su kolekcionari“.
Nemanja Nenadić objašnjava da su funkcioneri u obavezi da pored svoje imovine i prihoda, Agenciji za sprečavanje korupcije prijave i imovinu i prihode supružnika i maloletne dece sa kojima žive. Prema njegovim rečima, Kovačević je možda prijavio da njegova supruga ima neku ušteđevinu, ali to nije vidljivo na sajtu Agencije jer nije u javnom delu izveštaja o imovini i prihodima.
Mišljenja je da bi sada kada se zna da je Kovačević kupio sliku i, zajedno sa hiljadama evra, pokušao da je neprijavljenu unese u zemlju, bilo logično da Agencija ispita njegovu imovinu i prihode.
„Takođe verujem da ima osnova da se tužilaštvo obrati Agenciji i da zatraži podatke o tome šta je ovaj funkcioner prijavljivao od imovine i prihoda pa da vide da li možda postoji neka situacija gde on nije prijavio neku imovinu i prihode iz kojih bi mogla da bude finansirana ova kupovina.“
Nakon što su pronašli sliku i novac kod Kovačevića, carinici su obavestili zamenika javnog tužioca Aleksandra Milića koji im je rekao da postupaju po proceduri odnosno da napišu carinski prekršaj.
Uprava carina je 21. jula podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka beogradskom Prekršajnom sudu u kom su predložili novčanu kaznu, ali i da se izrekne zaštitna mera – da mu se oduzme roba koju nije prijavio.
Prekršajna kazna može biti od jednostrukog do četvorostrukog iznosa vrednosti robe, kaže za CINS advokat Ivan Ninić. Osim novčane kazne, moguće je oduzeti robu.
Iz dokumentacije do koje je došao CINS vidi se da Kovačević nije došao na saslušanje 7. septembra. Poziv i zahtev nisu uručeni, a nije ih preuzeo ni u sudu 15 dana od obaveštenja koje je ostavljeno na njegovoj adresi.
Kovačević kaže da mu nije jasno kako nisu uspeli da mu uruče poziv te da je iz medija saznao da je bilo suđenje.
Uprava carina je o ovom slučaju dopisom obavestila i Prvo osnovno javno tužilaštvo kako bi utvrdili da li je Kovačević sliku i novac krijumčario ili je reč o nekom drugom krivičnom delu.
Dopis je iz Prvog prosleđen Trećem osnovnom javnom tužilaštvu, koje ga je poslalo Posebnom odeljenju Višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije da utvrdi da li je reč o krivičnom delu krijumčarenje.
Iz Višeg javnog tužilaštva kažu da prema njihovoj evidenciji taj predmet još uvek nije došao do njih.
Ninić za CINS kaže da za razliku od prekršaja, kao blažeg prestupa koji ostavlja manje društvene posledice, krivično delo krijumčarenje karakteriše teža situacija.
„Recimo bavljenje prenošenjem robe preko granice u vidu zanimanja, prenošenje od strane naoružanog lica, prenošenje u grupi ili prenošenje upotrebom sile ili pretnje”, opisuje Ninić.
U tom slučaju kazna može biti od šest meseci do pet godina zatvora i novčana kazna, a za teži oblik od jedne do osam godina zatvora i novčana kazna.
O prognozi kako će se čitav slučaj završiti Kovačević kaže:
„Ja ću platiti kaznu za neznanje i apsolutno treba da platim prekršajnu kaznu i slika će ostati u vlasništvu porodice koja ju je legalno i kupila, donela i zaradila“.
BONUS VIDEO:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
