Podeli
Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Najavljivan kao "dan D", za dalji odnos vlasti i opozicije, protest održan u Beogradu na današnji dan prošle godine pokazao je da opozicija nije imala jasan plan i artikulisane zahteve, a nakon ovog skupa, počeo je da se smanjuje i broj demonstranata na protestima u organizaciji "1 od 5 miliona" koji su počeli četiri meseca ranije.

Inicijatori i potpisnici Sporazuma sa narodom pozvali su građane Srbije na protest ispred Doma Narodne skupštine zbog činjenice , kako su tada naveli, da vlast nije ispunila nijedan zahtev opozicije i organizatora protesta “1 od 5 miliona”.

“Pozivamo ljude iz cele Srbije da se u 15 časova, svi kao jedan, okupimo i pokažemo da nećemo odustati od borbe za normalnu Srbiju”, navedeno je u saopštenju Saveza za Srbiju.

Nakon četiri meseca protesta širom Srbije, obeleženih skupom “Stop krvavim košuljama”, šetnjom za Olivera, upadom u zgradu RTS, srpska opozicija se odlučila za veliki protest.

Za poznavaoce političkih prilika, poziv je bio upućen, ali bez najavljene maršute, govornika i konkretnog plana.

Jedino što se znalo o ovom protestu jeste da ga organizatori najavljuju kao “veliko okupljanje nezadovoljnih građana”.

Foto: Medija centar Beograd

Profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević za Nova.rs kaže da je posle ovog skupa utihnuo i protest “1 od 5 miliona” jer je protraćena velika energija ljudi koji su se okupili a ništa konkretno nije urađeno, niti je ostvaren nekakav efekat.

“Tada se videlo da opozicija ne ume da artikuliše protest i da ga vodi. Potrošena je energija i neka šansa da se opozicija politički organizuje na drugim osnovama, ali nisam siguran da je postojala realna šansa za nešto veće”, ocenjuje Pavićević.

Foto:Printscreen/Youtube

Politikolog Boban Stojanović je mišljenja da se posle ovog protesta iskristalisala ideja bojkota, a kao najveću grešku opozicije vidi u najavama protesta kao velikog skupa jer su ljudi očekivali da će tog 13. aprila nešto da se desi.

“Zato je bilo nekih razočarenja, ali s obzirom na situaciju nije ništa ni moglo spektakularno da se desi. Ne smemo zaboraviti da je na tom protestu iskristalisan zahtev za poštene i fer izbore, pre toga smo imali nerealne zahteve poput ostavki Stefanovića, Vulina, Vučića, 5 minuta na RTS”, podseća Stojanović.

On kaže i da je osim zahteva za poštene i fer izbore kasnije ekspertski tim formalizovao zahteve kroz 42. preporuke što je bio nekakav okvir zahteva koji je opozicija ponudila.

“Verovatno su 13. april i te preporuke dovele i do posredovanja međunarodnih institucija i problem demokratije u Srbiji se internacionalizovao”, smatra Stojanović i dodaje da su i posle toga protesti živeli do ove situacije sa koronom, sa manje ljudi ali su opstajali.

Za novinarku Antonelu Rihu, protest održan pre tačno godinu dana više je pokazao slabost opozicije i činjenicu da protesti ne mogu da dovedu do neke promene jer nisu bili jasno artikulisani zahtevi.

“SzS je jako puno lutao u zahtevima, to više niko nije mogao da zapamti i ta vrsta političke taktike pokazala se kao manje uspešna. Mislim da nisu prokockali šansu jer i nisu mogli da uspeju zato što pre toga nisu imali jasno artikulisane zahteve. Kada se bolje pogleda unazad, njihove poruke nisu bile dovoljno jasne da bi izveli kritičnu masu na ulice koja je opoziciono orijentisana”, ocenila je Riha za Nova.rs.

Ona kaže da je naivno bilo očekivati da će 13. april da donese bilo šta i da taj protest nikako nije mogao da uspe.

“On je mrtvorođen jer su se prethodne odluke i poruke stalno menjale, dopunjavale i skraćivale, ljudima nije bilo jasno šta tu može da se desi”, objasnila je novinarka.

Foto: REUTERS/Marko Djurica

Miting Srpske napredne stranke “Budućnost Srbije”

Nedugo po održavanju opozicionog protesta, šest dana kasnije, Srpska napredna stranka predvođena predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem održala je skup na istom mestu kao i opozicija u okviru kampanje “Budućnost Srbije”.

“Verujem da će u Beogradu biti najveći skup u istoriji Srbije”, ovim rečima je Vučić najavio okupljanje za 19. april 2019. godine.

Skup je bio odgovor vlasti na protest opozicije i prilika za prebrojavanje pristalica dok je glavni grad Srbije od ranih jutarnjih sati bio paralisan zatvaranjem centralnih gradskih ulica dan ranije zbog dolaska pristalica SNS kojima su se obratili premijerka Ana Brnabić, mađarski ministar Peter Sijarto, ministar Ivica Dačić, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, komandant s Košara i na kraju Vučić.

Na mitingu “Budućnost Srbije” Vučić je poručio da su cilj njegove politike zadovoljni građani, a ne sukobi. Rekao je i da veruje da među političkim neistomišljenicima ima onih koji žele dobro državi i da “treba da vidimo oko čega možemo da se saglasimo”, ali je poručio da na ultimatume neće pristati.

Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Može li opozicija da izvede kritičnu masu ponovo na ulicu

U Srbiji je na snazi vanredno stanje od 15. marta zbog pandemije koronavirusa, i protesti koji su počeli u decembru 2018. godine su prestali.

Da raspoloženje za protest postoji i danas i da se to vidi, smatra Pavićević, ali problem je u tome što, kako kaže, s jedne strane Vučić vešto uspeva da sprečava da se artikuliše nezadovoljstvo građana a s druge strane opozicija nije jedinsvena da se organizuje.

“I to je stvar opstrukcije od strane režima. Opozicija nema zajedničku ideju šta sa tim i kako da se sve to politički oblikuje jer tu imamo konglomerat ljudi koji guraju na različite strane što je očigledno i daje Vučiću prostor da ubacuje klipove s vremena na vreme”, rekao je za naš portal profesor sa FPN.

Da bi se protesti ponovo desili i omasovili, prema Pavićevićevim rečima, zavisi od puno faktora, između ostalih, to se ne dešava spontano a i zahteva visok stepen organizacije i mnogo stvari koje treba da se sklope da bi protest imao učinka.

S druge strane, Stojanović smatra da će i posle korone građani opet izaći na ulice kao i da će porasti broj ljudi koji su protiv Vučića.

“Tu pre svega mislim na deo apolitičnih građana i na one građane koji inače ne izlaze na izbore. Ne mislim da će podržati opoziciju nego da će se malo više politički zainteresovati i da će njihov stav biti da su antivučićevi, pobuniće se i zaista verujem da će se protesti nastaviti prvog dana kada bude bilo bezbedno da se okupi veći broj ljudi na jednom mestu”, naveo je Stojanović za Nova.rs.

On je dodao i da ne veruje da će opozicija koja izlazi na izbore biti zainteresovana za proteste, ali smatra da “bojkot opozicija” može na krilima svega ovoga što se trenutno dešava na političkom nebu Srbije da formuliše nekakvu strategiju i da će pokušati da vrati sve ljude koji su bili na protestima.

“Ne znam da li će uspeti da ih omasove, ali sada su dobili još jednu priliku da u taj bojkot uđu još snažnije”, zaključio je Stojanović.

Novinarka Riha pak nije sigurna da protest posle ovakve jedne kampanje distanciranja tokom koronavirusa može da bude “taj model”.

“Pretpostavljam da će se ljudi i dalje plašiti, ne znamo kako će korona ići dalje, govori se o novom talasu na jesen, ljudi će se plašiti da izađu u gomilu, ali svakako opozicija bi morala na tragu nekompetentnosti vlasti koja se pokazala tokom koronavirusa da dobro razmisli da li je bojkot izbora način na koji mogu da postignu neki svoj cilj i mislim da se sada od opozicije očekuje mnogo veća odgovornost nego ranije zato što smo videli da je vlast mnogo neodgovornija nego što smo mogli i da pretpostavimo”, ocenila je Riha.

Ona veruje da druga vrsta akcija koje nisu ulični protest može da dovede do rezultata, a da opozicija sada, u vreme karantina, ima vremena da razmisli koje su to taktike koje bi mogla da primeni i pokaže gde su sve bile greške koje su se dogodile upravo u ovom periodu u kom svi osećamo strah neslobode neizvesnosti, ali i maltretiranje koje trpimo svaki put kad neki političar izađe da nam se obrati.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram