3
U Skupštini Srbije su u toku izmene izbornih zakona. Kao rezultat međustranačkog dijaloga vlasti i opozicije, između ostalog, menja se i to koliko lista jedan birač može da podrži i koliko će potpisa biti potrebno za lokalne liste. Predlozi zakona predviđali su da jedan birač može da podrži više lista, dok se opozicija zalaže za to da jedan potpis ide samo na jednu listu. Smatraju da zbog toga više neće biti prostora za zloupotrebu. S druge strane, posmatrači izbora misle da ta promena nije ključna.
Iako opozicije formalno u srpskom parlamentu nema, njihov glas na sednici o izmenama izbornih zakona čuje se zahvaljujući samostalnom poslaniku Vladanu Glišiću. Tražio je kroz amandmane ono što je opozicija na dijalogu sa vlašću – da jedan birač svojim potpisom može da podrži samo jednu listu, prenosi N1.
„Tako da je to dobro za manje sredine gde nemate veliki broj birača, a ono što je bitno za zakon o izboru narodnih poslanika jeste da RIK mora odmah, sedam dana po završetku cele te procedure, da na veb prezentaciji tačno da strukturu skupljanja potpisa za listu koja je potvrđena“, rekao je Glišić.
Međutim, ovaj predlog nije u skladu sa preporukama OEBS-a i CESID-a. Oni se zalažu za to da birači mogu da podrže više lista, kako bi, na primer, na lokalnom nivou bila veća mogućnost izbora.
„To jeste jedno rešenje koje je u skladu sa demokratskim pravilima. I ja bih pomenuo još jednu veliku promenu, a ona se tiče mogućnosti da opozicione liste koje pređu dva odsto mogu da traže kontrolu pet odsto biračkog materijala“, rekao je izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar.
Nije novo da će listama, prema predlogu Zakona o narodnim poslanicima, biti potrebno deset hiljada potpisa. Ali, ukoliko ih dobiju više od toga, taj „višak“ ne mogu drugoj stranci da poklone.
„Ništa tu ne ide po automatizmu, znači ti ljudi mogu da ne podrže nijednu drugu listu, to je samo njihova slobodna volja, oni mogu kada vide da njihov potpis više nije potreban njihovoj stranci da možda odu i da potpišu nekoj drugoj stranci koja im je bliska, ali to samo zavisi od birača“, dodao je Glišić.
Ovim izmenama, dodaje Glišić, dobijamo mnogo bolje izborne uslove. Za eksperte koji prate izborne procese, način prikupljanja potpisa nije prioritet. Ono što jeste i što se nalazi u izveštajima i domaćih i međunarodnih posmatrača tiče se:
„Ozbiljne neravnopravnosti učesnika u izbornom procesu, samim tim oštećeni su i građani kada funkcioneri zloupotrebljavaju svoju funkciju, resurse, institucije u kojima sede, kako bi promovisali sebe i svoje političke stranke“, kazao je programski direktor CRTE Raša Nedeljkov.
Zloupotrebljavaju i medije, dodaje Nedeljkov i spisku ključnih problema dodaje medijsku sliku koja se uglavnom svodi na jednostrano izveštavanje i veličanje jedne političke grupacije.
BONUS VIDEO: Dva meseca pred izbore vlast menja izborne zakone
