0
Čuvari demokratije i aktivnosti civilnog društva u Srbiji upozoravaju da zemlja klizi ka autokratiji pod predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji je ovog meseca pobedio na predsedničkim izborima i osvojio drugi mandat.
Posle kampanje koju su pratili izveštaji o široko rasprostranjenom podmićivanju, zastrašivanju i manipulisanju, Vućić je osvojio 60 odsto glasova. Ishod parlamentarnih i gradskih izbora u Beogradu, međutim, još nije jasan. Opozicija čeka da sudovi odluče da li će glasanje biti ponovljeno u oblastima u kojima su se žalile na ozbiljne nepravilnosti. Kao rezultat toga, nova vlada neće biti formirana nekoliko meseci.
„Najverovatnija situacija je da će Vučić odugovlačiti ovaj proces i biće haos, a on uvek koristi haos u svoju korist“, kaže Bojan Elek, zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, piše Gardijan.
„On je tako sjajan kalkulator i strateg da je u stanju da svaku situaciju okrene u svoju korist“, dodao je.
Međutim, rat u Ukrajini stavlja predsednika Srbije pred značajan izazov, jer se Srbija nalazi između svoje prijave za članstvo u EU i instinktivnog saveza sa Rusijom.
Dve zemlje imaju bliske istorijske, verske i kulturne veze, a Moskva je pružila podršku Beogradu u Savetu bezbednosti UN-a, blokirajući nezavisnost Kosova. Štaviše, Srbija je potpuno zavisna od ruske nafte i gasa. Vučić je ove nedelje optužio Ukrajinu i jednu neimenovanu državu EU da su organizovale niz pretnji bombama avionima Er Srbije. On nije pružio dokaze za tu tvrdnju, koju je Ukrajina nazvala „neosnovanom“.
Ali nakon ruske invazije na Ukrajinu, signali koji iz evropskih prestonica dolaze do Beograda, jasno pokazuju da Vučićev balans više nije održiv.
„Traže oštriju osudu – ovo bi mogla biti laka pobeda – i definitivno da se pridruže nekoj vrsti sankcija“, rekao je Bojan Elek. „Pokušaće da igra još malo ovako, ali mislim da ako konačno mora da donese odluku, jedini racionalni izbor bi bio da izabere proevropsku stranu. Mogli bi da odluče da se pridruže paketima sankcija koji ne bi previše naškodili Srbiji“, dodao je.
Predsednik Vučić je sporo osudio rusku agresiju, koja je u provladinim tabloidima prvobitno bila objavljena kao ukrajinska invazija na Rusiju. Niti je Srbija usvojila ijednu od sankcija EU protiv Rusije od aneksije Krima 2014. godine. Međutim, srpski analitičari veruju da će se predsednik verovatno pridružiti direktnim sankcijama Moskvi ako rat i dalje traje kada se njegova vlada konačno formira.
Uprkos jasnoj svesti o Vučićevim autokratskim tendencijama, Angela Merkel i Ursula fon der Lajen su prošle godine posetile Beograd u razmaku od mesec dana.
„Mislim da to nije od pomoći, ali mogu da razumem. Problem je u tome što EU u opoziciji ne vidi kredibilnog, dovoljno jakog partnera“, rekla je Biljana Đorđević, opoziciona poslanica novoformirane zeleno-leve koalicije „Moramo“ koja je osvojila 13 mandata. Ona je opisala kulturu endemske zloupotrebe parlamenta od strane vladajuće stranke, navodeći kao primer budžet za 2018. godinu koji je usvojen bez rasprave nakon što su njegovi poslanici iskoristili stotine amandmana da bi klevatali i blokirali bilo kakva pitanja opozicije.
„Nažlost, oni (evropski lideri) su izabrali stabilnost umesto demokratije, što je zaista loše. To je takođe podrilo EU ovde u Srbiji. Ljudi su postali evroskeptici, što je i razumljivo“, istakla je.
Stabilnost na Balkanu je kritično važna EU, a u Vučiću je Brisel, izgleda, pronašao političara koji to može da ponudi. Vučić je na prošlim izborima 2020. godine, obezbedio 188 mesta u parlamentu od ukupno 250 mesta. Ovaj rezultat je međutim, najvećim delom posledica bojkota poziocionih političara koji su protestovali zbog verbalnih zlostavljanja i sabotiranja parlamentarnih procesa od strane poslanika vladajuće stranke, piše Gardijan.
„Situacija u parlamentu je veoma loša. Ljudi iz vladajuće stranke su bili veoma verbalno agresivni, suludo je to što pričaju o vama“, rekla je Đorđević.
Vukosava Crnjanski, direktorka CRTA-e za nadzor demokratije, objasnila je da su u odsustvu opozicije u parlamentu poslednje dve godine, ličnosti iz civilnog društva ubačene u tu ulogu.
„Stalno smo bili na udaru“, rekla je Crnjanski opisujući kampanje klevetanja CRTA-e i nje lično u parlamentu i provladinim medijima.
„Ono što vidimo je ozbiljno nazadovanje demokratije u Srbiji, posebno u funkcionisanju institucija, uključujući i parlament. Godine 2016. vladajuća partija je počela da utišava svaki slobodni glas u Srbiji.
Sofija Todorović, programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava u Beogradu, rekla je da ekstremno desničarske i nacionalističke grupe nekažnjeno zastrašuju organe za ljudska prava.
Todorovićevu su napale nacionalističke fudbalske pristalice na festivalu „Miredita, dobar dan“, 2017. godine. Ovaj festival je godišnji događaj koji promoviše kulturne veze između Kosova i Srbije. Posle napada, Todorovićeva je kažnja sa više od 49.000 dinara (oko 350 funti) zbog protesta tokom govora osuđenog ratnog zločinca Veselina Šljivančanina na događaju koji je organizovala stranka predsednika Srbije.
PROČITAJTE JOŠ:
Srbija je jedna od četiri balkanske zemlje koje pregovaraju o pristupanju EU. Izveštaj Evropske komisije iz 2021. godine o njenom napretku u oblastima neophodnih reformi, konstatovao je alarmantan nedostatak slobode medija, napade na aktiviste opozicije i civilnog društva, korupciju, organizovani kriminal i državnu kontrolu policije i pravosuđa.
„Zapaljiva retorika protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koji izražavaju različite političke stavove i dalje je korišćen tokom parlamentarnih debeta“, upozorava se u izveštaju.
„Priroda autokratije je da ne možete da se vratite unazad, veoma je teško „deautokratizovati“ lidera, osim ako ne dođe do nekog ogromnog spoljnog šoka, koji se možda desio sa ratom u Ukrajini“, rekao je Elek.
„Da bi ostao na putu ka autokratiji, Vućiću je potrebna podrška Zapada. Bojimo se da će mu to omogućiti da nastavi tako, ako odluči da okrene leđa Rusiji“, dodaje.
BONUS VIDEO: VIDEO Vučić počeo da priča basne, Kesić savetuje: Vratite se na bajke
Pratite nas i na društvenim mrežama:
