Neredi se šire ulicama gradova Srbije, policija je brutalna prema građanima, nedostaju kredibilne informacije, pristrasno i pogrešno izveštavanje medija, uz zatvaranje granica susednih država podsećaju na slike iz devedesetih godina, navodi se u zaključku najnovijeg izveštaja Fondacije Fridrih Ebert o stanju demokratije u Srbiji.
Fondacija Fridrih Ebert u ponedeljak je objavila četvrti izveštaj „Demokratija i vanredno stanje“ za zemlje Zapadnog Balkana, u kojem se navodi da je pandemija koronavirusa u Srbiji izazvala „više od zdravstvene krize“.
U izveštaju se navodi da je, sa porastom temperature, jul doneo nagli porast broja zaraženih koronavirusom u Srbiji, da je atmosfera već bila zagrejana zbog nesigurnosti u zdravstvenom pogledu, da se zdravstvena kriza prelila u krizu poverenja, kao i da je nepoverenje u Krizni štab izazvano manjkom javnih informacija, ali i time što se nisu oglasili o otkriću novinara o većem broju zaraženih i umrlih, nego što se zvanično objavljuje.
Dodaje se da su se, uprkos ubeđivanju predsednika Srbije i kriznog štaba da je kontrola pod kontrolom, brige građana pokazale opravdanim, jer je posle nedelja stabilnih brojeva, zvanična statistika pokazala rast broja zaraženih, samo dan posle izbora.
U izveštaju se ističe da se pobeda nad koronavirusom, koja je proklamovana tokom izborne kampanje, zajedno sa javnim diskursom države, promenila preko noći.
„Slika bezbrižnog slavlja izborne pobede u štabovima vladajućih parija, zamenjena je zastrašujućim saopštavanjem novih restriktivnih mera suočeni sa punim bolnicama i zdravstvenim sistemom pred pucanjem“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da je konferencija za novinare predsednika Srbije Aleksandra Vučića 7. jula, na kojoj je najavio vraćanje restriktivnih mera, pokrenula masovne proteste.
„Tenzija, osećaji besa i nepoverenje u sposobnost države da vodi krizu eksalirali su u novi talas javnog nezadovoljstva, eruptirajući u masovne proteste na ulicama Beograda i drugim većim gradovima Srbije“, dodaje se u izveštaju.
U izveštaju se u delu o izborima navodi da je premijerka Ana Brnabić posetila više od 70 gradova u dve nedelje i promovisala infrastrukturne i druge projekte, kao i da se ministar trgovine Rasim Ljajić bacio u masu ljudi na skupu u Novom Pazaru tokom kampanje.
U izveštaju se pominju i protesti studenata zbog izmeštanja iz studentskih domova, ali i protesti, te navodi da je hiljade građana, uprkos strahu, izašlo na ulice da protestuje zbog načina na koji se upravlja korona krizom.
Ističe se da je policija koristila nesrazmernu količinu suzavca da rastera demonstrante i preteranu silu – tukla demonstrante i novinare.
Dodaje se i da su se huliganske grupe infiltrirale među demonstrante i doprinele erupciji nasilja.
U zaključku izveštaja navodi se da ovoga puta, Evropa koja je zauzeta svojom krizom, ne sme zatvarati oči „pred sve autokratskijim ponašenjem režima u Srbiji“