1
Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije i desna ruka Vladimira Putina, stiže u Beograd 7. juna, u trenutku kada Evropska unije insistira od Srbije uvede sankcije Rusiji. Zvaničnog saopštenja o ovoj poseti još nema, ali se može naslutiti da će glavne teme njegovog razgovora sa Aleksandrom Vučićem biti gasni sporazum i uvođenje sankcija. Sa druge strane, izvesno je da EU neće gledati blagonaklono na posetu Lavrova i da strpljenje Brisela prema Beogradu polako popušta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dogovorio je sa Vladimirom Putinom ključne elemente gasnog sporazuma. Dogovor sa Rusijom je neophodan, imajući u vidu da je Srbija u potpunosti zavisna od ruskog gasa i nafte, te da Ruska Federacija ima većinski udeo u vlasništvu NIS-a, ali i Podzemnom skladištu Banatski dvor.
Sa druge strane, Srbija je uz BiH jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji, zbog agresije na Ukrajinu, koja traje već tri meseca. Od Beograda se traži da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU, a parlamenti pojedinih zemalja, poput nemačkog Bundestaga, traže da se stopira novac iz evropskih fondova za zemlje koje ne uvedu sankcije Ruskoj Federaciji. I više je nego jasno da će nastavak pregovora o priključenju EU zavisiti upravo od toga kako se Beograd postavi po pitanju sankcija Moskvi.
U takvoj atmosferi u Beograd 7. juna stiže šef ruske diplomatije Sergej Lavorv, koji je od početka agresije Rusije na Ukrajinu posetio još Indiju, Kinu i Tursku. To nije iznenađujuće imajući u vidu da je protiv njega, ali i protiv članova njegove uže porodice, Evropska unija uvela sankcije.
Postavlja se pitanje kako će na dolazak Lavrova reagovati Evropska unija i da li će imati za razumevanja za Beograd.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, navodi za “Novu” da EU na to neće gledati blagonaklono, kao ni na sklapanje gasnog sporazuma sa Rusijom.
“Kako god da okrenemo, neće biti dobro protumačeno. Sada je nebitno šta će Lavrov da uradi. Sada je bitno šta ćemo mi da uradimo. Bitno je samo da li će i kada Srbija da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije, ali to ne može da bude simbolično kao protiv Belorusije”, kaže Međak.
On navodi da kada je reč o odnosu sa EU, najviše bodu oči dolazak Sergeja Lavrova, zatim letovi Er Srbije (prema Moskvi), ali i pitanje da li ćemo se pridržiti sankcijama EU.
“Ako se to ne dogodi , sve ostalo se završava. Završavaju se pregovori sa EU. Kakvi pregovori, ako se ti ne slažeš sa EU u ključnom pitanju ove današnjice u Evropi. Ako se tu ne slažemo, ne možemo se slagati ni u ostalom. Mi ne delimo osnovne stavove o osnovnim pitanjima. Postoje države u EU koje su isto tako potpuno zavisne od ruskog gasa, kao što je Slovačka, a te države nemaju iste dileme”, podseća Međak.
Upitan da prokomentariše momenat u kome dolazi Lavrov, tri dana pre nemačkog kancelara Olafa Šolca, on kaže da i Rusi vode svoju kampanju.
“Srbija ne može da ostane neutralna. Ako ostaneš neutralan, ti si na ruskoj strani. Nema treće pozicije. Ili si sa EU ili sa Rusijom”, zaključuje Međak.
Vuk Vuksanović, viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, u izjavi za naš list da niko zapravo ne zna koja će biti sadržina razgovora Lavrova i Vučića. On smatra da Rusiji u ovom trenutku iz marketinških razloga odgovara da postoji zemlja u Evropi koja nije spremna da zatvori sva vrata Moskvi.
“Isto tako ne treba da zaboravimo da se to dešava u trenutku kada jedinstvo EU počinje malo da se kruni po pitanju politike prema Rusiji, što vidimo na nemogućnosti da se uvede embargo na uvoz ruskih energenata (Mađarska, Italija). Vidimo i pojedine zemlje koje sad zagovaraju da treba da dođe do mirovnog sporazuma, da se rat ne može nastaviti, za razliku od istočno evropskih zemalja koje veruju da Ukrajinu treba naoružavati do neke njihove potencijalne pobede”, navodi Vukasnović.
On kaže da će EU kao celina najverovatnije kritikovati politiku Srbije i naterati mnoge da sa prilično rezerve gledaju na nju.
“Ja mislim da se ovde radi o jednom procesu cenkanja, gde Vučić pokušava da nađe formulu kako da uvede neke sankcije koje će biti prihvatljive Moskvi, a čime će na neki način moći bar delimično da ublaži Evropljane. Moskva će svakako pokušavati da vidi koliko može da dobije od Srbije, ali mislim da i kod Moskve postoji jedan realizam koliko može da dobije od zemlje koja je okružena državama članicama EU i koja ekonomski zavisi od EU”, smatra Vuksanović.
BONUS VIDEO Hoće li se odolevanje Srbije uvođenju sankcija Rusiji isplatiti kroz cenu gasa
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
