33
Da na sledećim izborima zajedno nastupe stranke koje vode Dragan Đilas, Zoran Lutovac i Boris Tadić, ideja je koju mesecima unazad propagira nemački socijaldemokrata Knut Flekenštajn, jedan od četvoro evroparlamentaraca koji učestvuju u posredovanju oko izbornih uslova u Srbiji. Ideja je da se stranke socijaldemokratske orjentacije ojačaju i udruže političko delovanje, a Flekenštajn o ovome razgovara sa predstavnicima opozicije često, poslednji put prošle srede u Beogradu, na sastanku omladine SSP, DS i SDS koji je organizovala Fridrih Ebert fondacija.
Knut Flekenštajn srpskoj javnosti je postao poznat, nakon što je objavljeno da će ovaj bivši evropski poslanik uz Tanju Fajon, Vladimira Bilčika i Eduarda Kukana činiti tim koji će u ime Evropskog parlamenta posredovati dijalogom oko izbornih uslova vlasti i opozicije u Srbiji.
Flekenštajn i Kukan su učestvovali i u ranoj fazi prvog međustranačkog dijaloga 2019, a na njegovom početku igrali su vodeću ulogu.
Inače, zajedno sa slovenačkim poslanikom iz liberalne grupe ALDE Ivom Vajglom činili su trojku Evropskog parlamenta koja je 2015. odigrala ključnu ulogu u sklapanju Pržinskog sporazuma između najvećih stranaka u Makedoniji, što je dovelo do održavanja parlamentarnih izbora u decembru 2016. godine na kojima su učestvovali svi akteri.
Novi pokušaj za staru ideju
Kako saznaje Nova.rs Flekenštajnova ideja na koju sada pokušava da privoli deo srpske opozicije, nije nova. Povezivanje SSP, DS i SDS on je predlagao i pre dve godine, kada je bilo najava o ujedinjenju Demokratske stranke, što se na kraju nije desilo. Razgovori na ovu temu podgrejani su pre nekoliko meseci, pre nego što je i zvanično počeo dijalog vlasti i opozicije oko izbornih uslova, pod pokroviteljstvom EU.
„Knut Flekenštajn kao član nemačkog SDP dosta dugo zastupa ideju o nekakvom vidu saradnje svih socijaldemokratskih stranaka u Srbiji. Tu se prvenstveno misli na SSP, DS i SDS, ali i Ne davimo Beograd u nekom formatu. Do nedavno je spominjana i stranka Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića, ali se on povukao, kada je odlučio da proba sa Zelenima. Flekenštajn zastupa tezu da pomenute stranke treba zajedno da nastupaju na sledećim izborima. Saradnju sa Zelenima ima i Ne davimo Beograd, stoga ne bi bili u prvom planu, ali se na njih svakako računa“, kaže sagovornik Nova.rs.
Poslednji put o ovome se razgovaralo na prošlonedeljnom sastanku u organizaciji Fridrih Ebert fondacije.
Lideri SSP Dragan Đilas nije želeo da komentariše ove navode, dok su predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac i predednik SDS Boris Tadić u načelu zainteresovani za razgovore o saradnji.
Lutovac: Deo šireg procesa
Lutovac, pre svega, kaže da Demokratska stranka insistira na jedinstvenom ili sinhronizovanom nastupu opozicije.
„Jer je to najbrži i najefikasniji način da se demokratizuje Srbija i suštinski na bolje promeni život njenih građana. Jako je bitno da se na tom zajedničkom zadatku, koji je od javnog interesa, okupe svi relevantni opozicioni akteri koji se zalažu za demokratske promene, nezavisno od toga kakvog su ideološkog opredeljenja. Predstavnici Evropskog parlamenta koji posreduju u međustranačkom dijalogu o izbornim uslovima ne učestvuju u razgovorima stranaka o međusobnoj saradnji, niti se bave pitanjem u kom formatu, ili koalicijama, opozicione stranke treba da učestvuju na izborima. Evroparlamentarci nisu tu da bi radili naš posao, niti da bi pomagali opoziciji, već da bi bili medijatori u pregovorima koji treba da rezultuju obavezujućim sporazumom o mehanizmu pomoću kojeg ćemo obezbediti uslove za slobodne i poštene izbore“, navodi Lutovac.
Kad je reč o ideji jačeg povezivanja njegovih demokrata sa SSP i SDS, kaže:
#related-news_0
„Socijaldemokratske partije unutar Evropskog parlamenta zainteresovane su za jačanje socijaldemokratskih ideja i stranaka širom Evrope, pa i u Srbiji. Demokratska stranka je punopravna članica evropske organizacije socijaldemokratskih stranaka, pa je prirodno da naše “setrinske partije” unutar Evropskog parlamenta žele da ojačamo i udružimo političko delovanje sa drugim strankama socijaldemokratske orijentacije, poput SSP-a i SDS-a. To je u skladu sa našim strateškim opredeljenjem građenja integrativnih procesa u opoziciji. Ideološko-programsko grupisanje socijaldemokratskih stranaka vidim kao deo tog šireg procesa“, ističe Lutovac i dodaje da sujetu treba ostaviti sa strane:
„Svi mi koji smo u politici nemamo pravo da zbog ideologija, posebnosti, sujeta, ili bilo čega drugog budemo prepreka promenama koje su nužne. Naprotiv, naša je dužnost da posebne interese stavimo u službu interesa svih građana. U borbi protiv kriminala koji je uzurpirao državu su nam potrebni svi koji žele dobro Srbiji i njenim građanima. Uveren sam da ćemo u tom pravcu napraviti pomak i da je jedinstven, ili sinhronizovan nastup moguć“.
Tadić: SSP i DS su do sada odbijale naše pozive
Sa druge strane, Boris Tadić kaže da je njegova SDS zainteresovana za svaki vid opozicione saradanje, ali da to zavisi i od ponašanja i motiva druge strane.
„Za SDS je prihvatljiv svaki vid saradnje koji je istinski opozicion i koji podrazumeva stvarne namere za smenom ove vlasti, ali i za izgradnjom normalnog demokratskog društva i vrednosti, a ne da isto menjamo istim. SSP i DS su do sada odbijale sve naše pozive na takvu saradnju. Nažalost, u međuvremenu je čak prekinut i proces ujedinjenja i obnavljanja DS, što sam sve vreme smatrao ključnim za konsolidaciju opozicije. Tako da i odgovor na vaše pitanje da li nam je takva koalicija prihvatljiva, ne zavisi samo od nas, već i od ponašanja druge i motiva druge strane“, rekao je Tadić za Nova.rs.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
