2
Ukrajinska kriza, rat sa Rusijom i zahtevi ove zemlje, kao i Gruzije i Moldavije, da pristupe Evropskoj uniji po ubrzanom postupku, raspirile su nade da bi i Srbija mogla postati članica Unije brže nego što se nadala. Uporedo su došle i ohrabrujuće poruke evropskih zvaničnika da treba aktivno podsticati ideju proširivanja EU na zemlje Zapadnog Balkana, pogotovu s obzirom na činjenicu da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da zada još jedan udarac Evropi i to upravo ovde. Uprkos svemu tome, sagovornici novina Nova smatraju da je vrlo teško očekivati bilo kakve prečice na putu Srbije ka EU, pogotovu ako se konačno ne opredelimo po pitanju odnosa prema Rusiji.
Nakon same Ukrajine, koja je priterana ratom podnela zahtev za ubrzani prijem u Evropsku uniju, njenim stopama su krenule i Gruzija i Moldavija.
Sam pomen “ubrzanog prijema” otvorio je kao temu mogućnost da Srbija preskoči čitav niz koraka i postane članica “preko reda”. Pogotovu s obzirom na to da je u procesu pridruživanja mnogo duže od pomenutih država.
Kao dodatno ohrabrenje tumače se i reči nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji je rekao da nije dovoljno samo govoriti o perspektivi proširenja EU na Zapadni Balkan, već je treba aktivno podsticati.
Šolc je u obraćanju na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, kazao da kada govori o EU, misli i na zemlje Zapadnog Balkana. To podrazumeva i Srbiju.
„Nije dovoljno govoriti o perspektivi širenja Unije na taj region kao strateški cilj. Moramo to aktivno podsticati”, naglasio je nemački kancelar.
Još jedan aspekt ove priče otvorili su i strani stručnjaci u svojim analizama. Tako je austrijski sociolog i istraživač migracija Gerald Kanus rekao da Moskva ima interesa da raspiruje tenzije i na Zapadnom Balkanu, te da stoga Evropska unija ovom regionu mora brzo da ponudi jasnu i konkretnu perspektivu.
“Posle odluke EU da Kijevu isporuči oružje i uvođenja ekonomskih sankcija Rusiji, predsednik Vladimir Putin sada traži mogućnosti da uzvrati udarac, a priliku da to učini imao bi na Balkanu“, upozorio je Knaus.
Analizirajući celokupnu situaciju i mogući epilog, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak u razgovoru za list Nova kaže da ukrajinska kriza može da se odrazi na pristup Srbije Evropskoj uniji na dva potpuno drugačija načina.
Gas ne može biti izgovor Srbiji
Međak kaže da će Srbija imati sve uži prostor za manevar u pokušajima da izbegne uvođenje sankcija Rusiji.
“Ukoliko Rusija uskrati gas Evropi, bez njega ćemo ostati i mi, tako da nam se dodatno sužava manevarski prostor. U tom slučaju, ne možemo da kažemo da zbog gasa nećemo da se uskladimo sa politkom EU i uvedemo sankcije, kad bismo u ovom slučaju već ostali bez njega. Izvoz u Rusiju je već otežan zbog odnosa EU i Rusije i može biti fizički onemogućen zbog toga, bez obzira što mi nismo uveli sankcije Rusiji. Za mnoge stvari, odluke će u naše ime donositi situacija na terenu”.
“Prvi je da da ovaj proces potpuno uspori ukoliko se ne priklonimo stavovima EU. Da nismo glasali za Rezoluciju u UN kojom se osuđuje ruska agresija u Ukrajini, mislim da bi proces pristupanja Srbije EU bio već zaustavljen. Drugi je da odluči da ubrza proces prijema država Zapadnog Balkana kako bi ih još više približila sebi, ali ukoliko se prethodno uskladimo sa politikom Evrope. Suština je u tome da što duže bude trajala kriza, mogućnost nesvrstavanja će biti manja ukoliko želimo da nastavimo ka članstvu u EU. Što su sankcije Rusiji rigoroznije, to je manja šansa da mi ne budemo u obavezi da to prihvatimo”, kaže Međak.
S druge strane, s obzirom da smo pristupili rezoluciji UN i u svetlu toga da su Ukrajina, Gruzija i Moldavija podnele zahtev za prijem u EU, moglo bi da se desi da sama Unija primeni neke nove, inovativne metode da pogura Zapadni Balkan.
“Zapadni Balkan koji je u procesu pristupanja 20 godina i svakako ima prednost nad pomenutim državama. Ali, da bi se to desilo biće neophodno da se Srbija opredeli. U tom smislu mislim da mometalno fokus neće biti toliko na vladavini prava i korupciji, što definitivno ostaje kao osnovni uslov za članstvo. Čak će i Kosovo biti stavljeno iza poglavlja 31, koje se odnosi na usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Upravo u tom poglavlju Srbija je najmanje odmakla. Kada se nismo priklonili sankcijama EU Rusiji 2014. godine, to pitanje je gurnuto pod tepih, čekajući neka bolja vremena. Međutim, došla su još gora vremena, i to pitanje dobija nove dimenzije, koje će dovesti do neophodnosti da se opredelimo”, navodi Međak.
Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić, takođe, je uveren da ukrajinska kriza neće ubrzati Srbiju na putu ka EU.
“Mislim da se to neće desiti. U Briselu itekako shvataju da bi prekoredna primanja bila neka vrsta presedana i nefer odnos prema zemljama koje su godinama kandidati za prijem u EU. To bi doprinelo tenzijama, a i dodatnim podelama unutar same EU. Zato mislim da nije realno da će bilo ko ubrzanim putem ući u EU, pa ni Srbija. Neće nam se progledati kroz prste, ne samo nama, nego ni drugima. Kriterijumi za pristup su metalno hladni”, zaključuje Jakšić.
BONUS VIDEO: Izvestilac EP za Rusiju: Prisluškivanje ruske opozicije je loša poruka iz Srbije i ugrožava njene EU integracije 2
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
