17
Odeljenje praktičnih politika za spoljne odnose EU objavilo je početkom decembra studiju o lažnim vestima i dezinformacijama na Zapadnom Balkanu za potrebe Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta. U izveštaju je Srbija označena kao zemlja u kojoj strane kampanje širenja dezinformacija imaju mali uticaj, ali koja, s druge strane, sama proizvodi kampanje kojima utiče na medijsku sliku u susedstvu. Drugačije je na Kosovu koje je predstavljeno kao meta stranih političkih interesa, uključujući i kampanje dezinformacija pa se tvrdi i da je jedna takva Tviter kampanja doprinela rušenju vlade Aljbina Kurtija.
Kako piše Kossev, izveštaj na 100 strana obuhvata dvogodišnji period 2018. – 2020. i posmatra tri ključna izazova – uticaj dezinformacija na kredibilitet EU, dezinformacije u vezi sa pandemijom kovid-19 i uticaj dezinformacija na izbore i referendume.
Kada je Zapadni Balkan u pitanju, iako dezinformacije dolaze i spolja, prvenstveno Rusije, Kine i Turske, najveći deo dezinformacija ipak proizvode domaći akteri za unutrašnje upotrebe, nalaz je ovog izveštaja. Zato se EU preporučuje da se protiv dezinformacija na Balkanu bori jačanjem demokratije i upravljanja u ovom regionu.
U opštim zaključcima, nalazi izveštaja navode da u zemljama poput Srbije i Crne Gore, gde politikom dominira jedna grupa, dezinformacije idu „partijskom linijom“, odnosno da služe interesu onih na poziciji moći i podrivaju opoziciju. S druge strane u sredinama sa živahnijom političkom scenom, kakvim su ocenjene Albanija, Kosovo i Severna Makedonija, dezinformacije se koriste oportunistički i od strane svih radi ostvarivanja kratkoročnih i dugoročnih ciljeva.
Vlade na Zapadnom Balkanu okrivljene su i da su koristile pandemiju kovid-19 za širenje dezinformacija „falsifikujući podatke o tome kako upravljaju pandemijom“.
„Uz to, Kina, i u manjoj meri Rusija, su iskoristile pandemiju kao priliku da stvore prednost u javnom mnjenju na uštrb EU“, piše u izveštaju parlamentarcima EU.
Ovo se, u najvećoj meri, spočitava Srbiji.
„U Srbiji dezinformacije dominiraju u takmičenjima između političkih snaga tokom i između izbora. Zemlja je bila svedok značajnih napora vlade da falsifikuje evidenciju o kovid-19, kao i velikih međunarodnih kampanja za podrivanje podrške EU i NATO“, stoji u izveštaju urađenom na zahtev Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta.
Napore za diskreditaciju EU vide i u Bosni i Hercegovini gde „dezinformacijama dominiraju srpski mediji uz podršku ruskih mreža za širenje dezinformacija i sa fokusom na ksenofobiju“.
„Neobično podložno dezinformacijama iz inostranstva“, prema ovom izveštaju je Kosovo. Poput BiH, i na Kosovu srpske i ruske mreže imaju veliku ulogu u širenju dezinformacija, ali su se u skorije vreme, kako navode, upleli i interesi Trampove administracije.
„Uprkos tome, malo je dokaza o tome da to utiče na evro-atlantsku orijentaciju zemlje“, navodi se u izveštaju.
Srpski mediji „moćni su i prisutni i u Crnoj Gori“ gde ipak najviše dezinformacija dolazi od domaćih aktera.
Srbija: Mediji u službi SNS i Vučića
Iako je Srbija domaćin regionalnom „centru za distribuciju transnacionalnih dezinformacija – Sputnjiku Srbija“, međunarodni akteri igraju minornu ulogu u širenju dezinformacija u Srbiji, stoji u izveštaju. Naprotiv, kako prenosi Kossev, Srbija je ta koja organizuje transnacionalne kampanje širenja dezinformacija sa najvećim odjekom u BiH i Crnoj Gori.
„U srpskom medijskom pejzažu dominiraju Srpska napredna stranka (SNS) i predsednik Vučić. Tokom poslednjih nekoliko godina posmatrači su primetili pogoršanje kvaliteta medijskog izveštavanja, koje karakteriše povoljno izveštavanje i odsustvo kritika na račun predsednika Vučića i kruga njemu bliskih ljudi. Primarnu ulogu u kampanjama širenja dezinformacija iza kojih stoji država imaju TV stanice (najpre TV Pink) i tabloidi, uključujući Kurir, Informer i Srpski telegraf, koji imaju značajan doseg i koriste se za širenje kampanje blaćenja koje vladajuće stranke vode protiv opozicije. Analiza društvenih medija sprovedena za potrebe ove studije, u međuvremenu, pokazala je i da su niz nacionalističkih publikacija (Nacionalist, Crvene Beretke, Intermagazin.rs, Sandžačke) i nekolicinu pojedinaca visokog profila (uključujući političare i istaknute ekonomiste komentatore) imali posebno važnu ulogu“, navodi se u izveštaju u kom se dodaje da sve navedene aktere karakteriše negativno izveštavanje o EU i NATO, ali i Zapadu generalno, dok istovremeno „gaje pro-ruski diskurs“.
Izveštaj podseća i da je u Srbiji rasprostranjena praksa otvaranja lažnih profila i navodi se informacija da je u aprilu Tviter obrisao 8.558 lažnih naloga iz Srbije za koje je navedeno da ih sponzoriše država i SNS.
„Većina dezinformacija u Srbiji nastoji da izmeni mišljenja u vezi sa izborima, javnim figurama ili pitanjima unutrašnje politike“, nalaz je izveštaja departmana za praktične politike Direktorata EU za spoljnu politiku.
Ipak, autori izveštaja prepoznaju i ono što vide kao koordinisane napore SNS-a i kineskih aktera da „predstave Kinu kao najvećeg podržavaoca Srbije u borbi protiv kovid-19 i time poboljša reputaciju Vučićeve vlade u upravljanju pandemijom“.
„Ovo je deo šireg cilja da se predsednik SNS-a, Aleksandar Vučić predstavi kao jedini lider sposoban da balansira između Kine i Rusije i nezavisnog u odnosu na sve interese“.
U izveštaju se dalje navode i pokušaju diskreditacije lidera opozicije, u šta spadaju i optužbe za izdaju, napadi na reputaciju nezavisnih novinara i delegitimizacija mirnih protesta.
„Kampanje usmerene protiv opozicije, uključujući navode da su opozicioni lideri i njihovi ‘saveznici’ zapadni špijuni i da su mafijaške grupe planirale puč protiv predsednika. Ove kampanje su povremeno povezane sa optužbama o sabotaži Vučića od strane ruske ‘duboke države’, uključujući podsticanje na proteste“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
