2
Zastoj oko konačnog sporazuma Beograda i Prištine, ali i formiranje ZSO kao jedne od spornih tačaka pokušaće da razreši SAD. Najavljeno je da će se aktivnije uključiti oko pitanja formiranja Zajednice srpskih opština, a pojačan diplomatski pritisak nosi sa sobom velike izazove po strane koje pregovaraju. Vašington je poznat kao partner koji nudi "šargarepu", odnosno ustupak koji dobija određena strana, što pregovore dodatno konkretizuje. Naravno, svaka "šargarepa" ima i svoj "štap", koji bitno umanjuje manevarski prostor oko pregovora.
Zbog zastoja oko formiranja Zajednice srpskih opština, SAD će u narednom periodu preuzeti vodeću ulogu u implementaciji ove tačke Briselskog sporazuma koja nije formirana od 2013. godine. Budući da su Srbija i Kosovo nezadovoljne medijacijom Evropske unije po ovom pitanju, SAD će popuniti ovaj „diplomatski vakuum“ i podstaći da se formira asocijacija na severu.
O ovome je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) govorio i specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji je podvukao da će SAD predvoditi napore da se to i učini.
„Do aprila započećemo razgovore o Zajednici. Moram da budem jasan, imaćemo Zajednicu, bićemo deo procesa i taj proces treba da uključi Vladu Kosova. Ukoliko ne, razgovore o tome možemo da imamo i sa alternativnim partnerima, sa civilnim društvom, omladinskim grupama, poslovnim zajednicama, sa svima koji bi voleli da vide Srbiju i Kosovo kako izlaze iz ovog kruga nestabilnosti““ bio je jasan Eskobar.
Ono što je Nova.rs najavila, Eskobar je u intervjuu praktično potvrdio i time razrešio sve dileme – SAD će aktivnije učestvovati u postizanju konačnog dogovora Beograda i Prištine. Stručnjaci i poznavaoci političkih i istorijskih prilika napominju da ovo donosi konkretnija rešenja u dijalogu, budući da SAD sa sobom uvek nose „i šargarepu, ali i štap“.
Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative ističe da nije prvi put da se SAD aktivno uključuje u rešavanje pitanja na Balkanu. On dodaje da Vašington ima veće poluge moći nego EU, zbog čega se nijedan značajniji problem u regionu ne rešava bez SAD.
“Nije prvi put da Eskobar, ali i američki zvaničnici na neki način šalju određenu vrstu tihe pretnje Kurtijevom režimu. Poruke su da ukoliko Kurti i njegov režim ne sarađujuju, biće onih koji će hteti. Imali smo situaciju da je prva Kurtijeva vlada pala upravo zbog toga što nije slušao poruke iz SAD. Eskobar je jasno rekao da u slučaju da Kurti ne razgovara o ubrzanju procesa, biće drugih aktera koji to žele poput aktivista, civilnog društva i drugih akterima. To je ujedno i signal drugim strankama i zainteresovanim stranama”, navodi Milenković.
Naš sagovornik podseća na istoriju američkih intervencija na Balkanu, te napominje da je činjenica da se nijedan značajniji problem ne rešava bez SAD.
„EU ima poluge uticaja, ali on je znatno manji nego što to poseduje SAD. Izgledi za evropsku integraciju Kosova, ali nažalost i Srbije sve su manji. SAD se zato pojavljuje kao akter koji je aktivniji od EU, zavrće rukave i rešava probleme“, objašnjava dalje naš sagovornik.
Komentarišući izjavu Eskobara da će SAD podstaći formiranje ZSO, što je jedna od glavnih tačaka sporenja dve strane, Milenković napominje da je on skeptičan.
„Ako neko ima moć da natera Prištinu da to implementira, onda je SAD. Ali, sa druge strane veliki je otpor javnosti na Kosovu prema tome da se formira ZSO. Celokupna javnost, kao i većina političkih partija protiv je odluke da se formira zajednica, zbog čega mi je teško da zamislim da će oni to prihvatiti, bez da dobiju nešto veliko i značajno zauzvrat“, zaključuje Milenković.
Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović kaže da je činjenica da će se SAD više uključivati u dijalog.
„SAD je još ne preuzime dirigentsku palicu, još uvek nije došlo dotle, ali američka administracija će se sigurno više uključivati u pregovore Beograda i Prištine. To je uostalom i agenda njihove spoljne politike. EU ima svojih ozbiljnih problema, stoga verujem da neće imati snage da se usprotive Amerikancima da se aktivnije uključuje“, priča Popović za Nova.rs.
On dodaje da je ZSO nešto „najopipljivije što SAD može da ponudi“ jer sve strane „jure“ da zatvore pregovore Beograda i Prištine.
„SAD je dosta konkretna strana, vode se principima da svako treba da dobije po nešto da bi bio zadovoljan. Oni su mnogo operativniji nego EU. Verujem da će to biti neka vrsta šargarepe za Srbiju, a štap su oduvek i imali. Da li će na kraju ipak biti ZSO, to teško da možemo sada predvideti, ali gotovo je izvesno da će deo tog konačnog sporazuma biti Kosovo bez formalnog priznanja Srbija, zbog čega će Srbija ipak morati da dobije nešto“, zaključuje Popović.
Bonus video: Ko kontroliše barikade na severu Kosova i Metohije?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
