U ekskluzivnom intervjuu za "Novu" Vilijam Bil Brauder, rekao je da vlasti u Srbiji i Rusiji povezuje korupcija i da je naša država svojim ponašanjem, nakon agresije na Ukrajinu, u dobroj meri diskvalifikovala sebe.
„Svaka država koja bi potencijalno bila saveznik Rusije je njoj važna, jer oni sad nemaju mnogo prijatelja. Već duže vreme oni se oslanjaju na Srbiju, njih povezuje zajednička Pravoslavna crkva. Međutim, dodao bih da je i korupcija ono što takođe povezuje vlast u Rusiji i vlast u Srbiji. Vi sad imate situaciju gde je Rusiji potreban prijatelj, a Srbija je rada da to bude“, rekao je on.
Ceo intervju sa Bilom Brauderom možete pročitati u novom broju dnevnog lista „Nova“.
Ko je Vilijam Bil Brauder
Britanski finansijer američkog porekla jedan je od najvećih neprijatelja ruskog predsednika Vladimira Putina. Tokom godina je proganjan, njegovi saradnici su maltretirani, na kraju i hapšeni, a on je uspeo da iz celokupne situacije izvuče ono najbolje – njegova kompanija i ugled ostali su netaknuti, a tragična smrt njegovog saradnika dovela je do usvajanja zakona koji štiti sve one koji predstavljaju metu ruskih vlasti.
Brauder je generalni direktor i suosnivač kompanije „Ermitaž Kapital“, investicionog savetnika Ermitaž fonda, koji je u jednom trenutku bio najveći strani portfolio investitor u Rusiji. On je preuzeo velike ruske kompanije kao što su „Gasprom“, „Unified Energy Sistems“ i „Sidanco“, a za kaznu mu je odbijen ulazak u Rusiju, deportovan je u Veliku Britaniju i proglašen pretnjom po rusku nacionalnu bezbednost.
Osamnaest meseci nakon što je deportovan, u kancelarijama Ermitaž Kapitala u Moskvi izvršene su racije. Policija je tada zaplenila dokumenta o registraciji Ermitažovih investicionih holding kompanija, a Brauder je rešio da stane na put režimu i otkrije po čijem nalogu je policija upala u kancelarije njegove firme.
Za taj zadatak zadužio je Sergeja Magnitskog, šefa poreske prakse u kompaniji „Firestone Duncan“. Magnitski je otkrio da su dokumenta, dok su bila u posedu policije, korišćena za lažno preregistrovanje holding kompanija Ermitaža na ime bivšeg osuđenika.
Magnitski je svedočio protiv počinilaca prevare, uključujući zvaničnike Ministarstva unutrašnjih poslova koji su izvršili raciju u kancelarijama Ermitaža. Pet nedelja nakon njegovog drugog svedočenja 2008 godine, Magnitski – jedan od najbližih saradnika Bila Braudera, uhapšen je u svojoj kući. Dok je bio u pritvoru, on je bio maltretiran i ubrzo je počeo da se žali na snažan bol u leđima.
Samo nekoliko meseci nakon toga, Magnitski je umro u zatvorskoj ćeliji. Izveštaji medicinskih veštaka utvrdili su da je Magnictski u istražnom pritvoru dobio neadekvatnu medicinsku negu, a možda je čak i lekove koji su pogoršali njegov pankreatitis. U sudskoj presudi se navodi da su „domaće vlasti neopravdano dovele njegov život u opasnost“.
Nakon smrti Magnitskog, Brauder je lobirao da američki Kongres usvoji Magnitski zakon – koji se odnosi na kažnjavanje onih koji krše ljudska prava u Rusiji. Brauder je uspeo da ostvari svoju nameru, pa je Barak Obama potpisao pomenuti zakon 2012. godine.
Dok je Amerika donela zakon koji štiti disidente, u Rusiji je pokrenut postupak protiv Magnitskog i Braudera zbog poreske prevare. Rusija je ubrzo raspisala poternicu za Brauderom, ali je Interpol odbio da uhapsi i izvrši, rekavši da je reč o političkom hapšenju.
Brauder je u iscrpnoj borbi protiv ruskog režima pristao da svedoči pred Senatom SAD o navodnom mešanju Rusije u predsedničke izbore u SAD 2016. godine.
Kao odgovor na „izdaju“ od strane Braudera, ruska vlada je peti put pokušala da ga stavi na Interpolovu listu za hapšenje, što je, na razočarenje Putina, ponovo odbijeno.
Konačno je uhapšen u Španiji 2018. godine, ali je ubrzo pušten na slobodu nakon što je još jednom potvrđeno – reč je o političkom slučaju.
BONUS VIDEO: Vučićeve žalopojke zbog teškog stanja u Ukrajini
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar