115
Ujedinjene nacije u narednom periodu mogle bi da usvoje Rezoluciju o Srebrenici, dok je Kosovo na jedan korak do prijema u članstvo u Savetu Evrope. Ove dve stvari ponovo su pokrenule naprednjačku propagandnu mašineriju, te svako malo možemo videti i čuti predsednika Srbije Aleksandra Vučića kako sa televizija sa nacionalnom frekvencijom poručuje da su teški dani pred našom zemljom, ali da se "mi borimo i ne odustajemo". A kako zapravo funkcioniše "krizni menadžment" SNS-a svojevremeno je istraživao naš portal, a sagovornici su nam bili neki od funkcionera vladajuće stranke, čiji je jedini uslov bio da ostanu anonimni.
Već mesecima unazad predsednik Srbije Aleksandar Vučić govori o tome da su pred našom zemljom teški dani, kako su nas „stisli“ sa svih strana, te u Savetu Evrope hoće da prime Kosovo u članstvo, te u Ujedinjenim nacijama hoće da usvoje Rezoluciju o Srebrnici.
Priča nam predsednik kako se on u toj „teškoj situaciji bori, iako smo mala zemlja“ i to predstavlja ključnu poruka ovih dana koju vešto prenose svi prorežimski mediji. Upravo je to indikator da je propagandna mašinerija uveliko pokrenuta.
Uzećemo kao primer jednu od brojnih kriza na Kosovu tokom 2022. godine kad je „podizana borbena gotovost“, kad su predstavnici Srba protestovali i na kraju napustili institucije. I ne, ni tada oni nisu bili glavni protagonisti priče, niti je njima bilo najteže. Glavni akter bio je predsednik države Aleksandar Vučić.
Najpre se pisalo i govorilo o njegovim „besanim noćima“, sastancima koje je imao, o odlukama koje je doneo, snazi njegove volje da spreči neprijatelja u namerama da naudi Srbiji. Na kraju, predsednik je izašao i objasnio „da narod razume“ šta se dešavalo na Kosovu, a mediji bliski režimu su njegov nastup najavili kao „prvo pojavljivanje predsednika po izbijanju krize na Kosovu“.
O tome kako Vučić manipuliše javnošću i podiže napetost kod građana, uz pomoć medija i poslušnih članova stranke, opisuju sagovornici Nove koji su u više navrata bili svedoci ovih događaja.
Iz razgovora sa njima uvideli smo da predsednik više razmišlja o tome kako će izgledati u javnosti od toga da li će zaista rešiti određeni problem. A scenario je uvek isti – kontrola štete se vrši kroz prorežimske medije i to pričom kako je Vučić ugrožen, pod pritiskom i izjednačavanjem predsednika sa državom.
Tenzije se zatim dodatno podižu pričom da će svi „istorijski rezultati“, koje je Vučić postigao, biti obezvređeni i da će sve pasti u vodu ukoliko „oni koji žele zlo Srbiji“ sprovedu svoje namere i slome predsednika koji se bori „sam protiv svih“.
Naši sagovornici ispričali su da odluke o tome koje će se poruke slati kroz medije donosi tim koji vode najbliži saradnici predsednika države i to uvek nakon konsultacija sa šefom.
„Ključne reči se šalju medijima i funkcionerima stranke i od njih se traži da te reči upotrebljavaju. Mediji to koriste za svoje naslovne strane, a funkcioneri za društvene mreže. Na primer, problem na Kosovu je okarakterisan kao ‘Kurtijev zulum’ i ‘Kurtijev teror’. To je bila ključna poruka i cilj je da građani to tako shvate. Zato su naslovnice na taj način bile koncipirane, kao i sva druga saopštenja i objave na društvenim mrežama“, objašnjava naš sagovornik i napominje da se sve akcije uglavnom završavaju putem Vajber grupa i da se preko njih koordiniše rad novinara i objave funkcionera.
„Kad se u septembru, na primer, završila sednica Skupštine na kojoj je predsednik pričao o situaciji na Kosovu, stigla je poruka da bi svi trebalo da koriste izraz ‘simultanka’. Bilo je važno objasniti građanima da je Vučić igrao simultanku sa opozicijom i da ih je sve pobedio. U roku od sat vremena to se pojavilo na društvenim mrežama stranačkih funkcionera, a onda su to preuzeli i mediji“, tvrdio je sagovornik Nove.
Iz razgovora zaključujemo da je sistem po kom se deluje tokom kriznih situacija i vrši kontrola štete odavno uspostavljen i da se tačno zna ko šta radi.
PROČITAJTE JOŠ:
115
84
23
„Menjaju se samo teme – Kosovo, kriza u Ukrajini, sankcije Rusiji, hapšenje Belivuka. Ujutru poziv stigne svima – na sednicu u Palatu Srbija dolaze predstavnici Vlade Srbije, direktori preduzeća, ceo vojni vrh. Ako je tema Kosovo, poziv se upućuje i predstavnicima Srba s Kosova. Sastanci se održavaju u najvećoj sali SIV-a. Vučić poslednji dođe. Tišina je smrtna, a on na početku priča veoma tiho i morate ozbiljne napore da uložite kako biste mogli da čujete to što on govori. Najpre nas informiše da je položaj ‘veoma težak’, jer mi hoćemo da sačuvamo naše ljude, borimo se dan i noć, ali nas pritiskaju sa svih strana. Onda slede citati predstavnika EU, pa nam kaže: ‘Evo, vidite šta oni nama rade. Vidite šta je rekla ova budala iz Brisela…’“, objasnili su nam iz SNS.
Preslikana situacija, objašnjavaju nam oni, bila je i po izbijanju rata u Ukrajini, kad je Vučić, posle gotovo 48 sati, prelomio da se nešto mora učiniti.
„Došli smo na sednicu Vlade. Na sastanku je govorio da nas svi pritiskaju da glasamo u Ujedinjenim nacijama i osudimo agresiju Rusije i da je on protiv tog predloga. Rekao je da on smatra da bi trebalo samo da se glasa za deo koji se odnosi na podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine“, objašnjava naš sagovornik.
On dodaje da se na tom sastanku, kad se govorilo o ratu u Ukrajini, javilo troje ministara koji su, uprkos Vučićevom stavu da ne bi trebalo osuditi rusku agresiju, bili za to da se glasa i za taj predlog.
To je, kako kaže, izbacilo predsednika iz takta.
„Te sednice služe da se izglasaju odluke koje su unapred usvojene. Zbog toga se prilično iznervirao kad je video da neki ljudi misle da bi trebalo i osuditi rusku agresiju. Počeo je da viče i da govori kako svi moramo da zapamtimo one koji su protiv odluke koju je on sam već doneo. To je jednog ministra prilično uplašilo, pa je zbog toga spustio ruku i promenio stav. Na kraju je Vlada donela odluku da podrži teritorijalni integritet Ukrajine, ali ovaj drugi deo nije prošao. Međutim, Srbija je na kraju glasala u UN i za rezoluciju kojom se osuđuje agresija Rusije na Ukrajinu“, opisuje naš sagovornik.
Izvori našeg portala objašnjavaju da se na ovakvim sednicama retko ko javlja za reč baš zbog straha kako bi predsednik mogao da reaguje.
„Nekoliko puta smo bili u situaciji da prisustvujemo sastancima u Palati Srbije gde bi šef izgledao veoma nervozno. Praktično ništa nam ne bi ni rekao, niti bi se bilo ko usudio da se javi za reč. Svi sede, gledaju ispred sebe, spuštenih glava. Na tim sednicama njega niko ne sme ništa da pita. Sve bi se svelo na njegovu priču o teškoj situaciji u zemlji i pritscima koje on lično trpi“, opisuje naš sagovornik i dodaje da najbliži saradnici šefa država često, po završetku sastanaka, komentarišu ono što su doživeli.
„Mnogi od njih, u međusobnoj komunikaciju, izražavaju otvoreno nezadovoljstvo, ali niko to ne sme da kaže otvoreno“.
Na pomenutim „hitnim sednicama“ na kojima se raspravlja o sudbini zemlje, neretko se, svedoče naši sagovornici, dešavaju neprijatne situacije. Ono što predsednika veoma nervira, kažu oni, jeste kad se neko usudi dođe posle njega u salu za sastanke.
„Uvek on poslednji ulazi i svi čekaju njega. Nikada ne prećuti ako neko zakasni. To ga veoma nervira. Poslednje čega se sećam jeste da je jednom prilikom zakasnio jedan zaposleni iz kabineta Ane Brnabić. Mislim da je bilo bolje da se uopšte nije pojavljivao, jer ono što je usledilo bilo veoma neprijatno. Reći ću vam samo da se predsednik pred svima zapitao kako neko može u ovako važnom trenutku za državu da kasni na sastanak“.
Ni u stranci nije ništa drugačije – naprotiv
I na sednicama koje se organizuju unutar SNS uglavnom se sluša monolog lidera naprednjaka. Sagovornici nam objašnjavaju da Vučić tokom obraćanja često kritikuje ljude iz stranke zbog toga što ga, kako navode, ne brane dovoljno u javnosti i što uopšte malo pominju njegovo ime. Kritikuje predsednik i nedisciplinu i uvek je prvi komentar na sednicama posvećen tome koliko je ljudi došlo.
„Očekuju nešto od stranke, a ne mogu da se upristoje i da dođu na sednicu“, umeo je predsednik da prekori svoje kolege, ukoliko bi bio nezadovoljan brojem delegata na sednicama, tvrde njegove stranačke kolege.
S druge strane, članovi partije se ne usuđuju da mu bilo šta kažu.
„Tu nema nikakvih rasprava. Ljudi su naučili da slušaju i ćute. Svi čekaju da prođe njegov govor, jer ga većina odlično poznaje. Znaju dobro ljudi, naročito oni iz vrha stranke, da on teško donosi odluke i zbog toga ga puštaju da se izviče na sastancima. Mi na sednicama uglavnom raspravljamo o odlukama koje je šef stranke već doneo“, tvrdi jedan od funkcionera SNS.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare