20
U Srbiji agresivan, u inostranstvu ponizan, reči su stručnjaka koje najpribližnije opisuju politički nastup predsednika Srbije Aleksandar Vučića na dva fronta, domaćoj i svetskoj političkoj sceni.
Srpska javnost često biva zbunjena javnim nastupima predsednika Vučića. Od lupanja šakom o sto, kako bi se u narodu reklo, agresivne retorike upućene sagovornicima, građanima, saradnicima i novinarima, do potpune mirnoće, staloženosti i često poniznosti koju pokazuje u zvaničnim posetama evropskim i svetskim liderima.
Sagovornici Nova.rs potpunu su saglasni da se ovde radi o dva ili više lica Aleksandra Vučića, koja se smenjuju u zavisnosti od potrebe, pre svega marketinške.
Psiholog Žarko Trebješanin kaže da se ovde radi o autoritarnom karakteru, koji smo na delu mogli videti i ovih dana, „jednog Vučića u Beogradu, potpuno drugog u Parizu sa francuskim predsednikom Makronom“.
„Prema onima nad kojima se oseća superiorno, kao što su građani ili njegovi saradnici, predstavnici opozicije, ponaša se nadmeno, sadistički i surovo. Sa jednim prezirom koji mu se neretko očitava na licu. To smo videli i ovih dana u vezi sa demonstracijama ili koronom. Sa druge strane, u posetama stranim liderima ponaša se ponizno, pokazuje klasičan odnos idolopoklonstva. Sve u zavisnosti od potrebe, da li treba demonstrirati sopstvenu moć ili se diviti tuđoj. Ovog puta servilan odnos pokazao je prema Makronu“, objašnjava Trebješanin.
Samo dan nakon nasilnih protesta u Beogradu, preterane upotrebe policijske sile i teških reči koje je iz zgrade predsedništva uputio građanima, opoziciji i „stranim faktorima upletenim u demonstracije“, srpska javnost je uz osetno ushićenje predsednika bila obaveštena o tome da je sat i po vremena razgovarao u četiri oka sa Makronom i da su potom bili na večeri, ali i da mu je dozvoljen ulaz u odaje francuskog predsednika.
„Gostoprimstvo koje mi je ukazao Makron je gotovo neverovatno, u zapadnim zemljama to do sada nisam doživeo. Kao poseban simbol, odveo me je u svoje odaje, koje samo on koristi, pokazao je izuzetnu pažnju prema Srbiji. Setio se posete Beogradu (jula prošle godine) i emocija koje je doživeo. Bilo mu je stalo da pokaže izuzetno gostoprimstvo“, naveo je Vučić.
Sličnim rečima predsednik Srbije koristi se i kada opisuje svoje razgovore sa ostalim svetskim liderima. Tako su ruski predsednik Vladimir Putin, nemačka kancelarka Angela Merkel, kineski predsednik Si Đinping ili američki Donald Tramp samo neka od velikih imena koja su na spisku „velikih prijatelja i braće“ Aleksandra Vučića. Jednom prilikom mu se omaklo pa je i sam ispričao kako na ručku sa Angelom Merkel nije ništa jeo kako bi mogao da čuje sve što ona ima da kaže.
Sociolog Ratko Božovićć smatra da Vučićevi nastupi odslikavaju jednu neuravnoteženost.
„Kad čovek pokazuje ekstremnu surovost prema jednima, a na drugoj strani jedno takoreći puzanje na kolenima, to je znak neuravnoteženosti. Kompleksi su čudo, oni uvek idu ka agresiji koja pokriva frustracije, da nadomesti prazninu. Pa kad ste molim vas čuli bilo kog lidera da priča o tome kako ga je neko dočekao od državnika. To niko ne radi osim njega. Isti taj odnos usadio je i kod svojih saradnika. Tako kako on priča o Makronu, Putinu ili Merkelovoj, oni pričaju o njemu. Govoreći o bilo kojoj temi, moraju da ga pohvale. To im je kao jedno očekivano ponašanje, on je prisutan i kad ga nema“, zaključuje Božović.
Zanat učio od Šešelja
Trebješanin smatra da je Vučić svoju dvostruku igru učio upravo od svog „političkog oca“ lidera radikala Vojislava Šešelja.
„Šešelj je takođe jedan potpuno autoritarnii karakter, od kojeg je Vučić učio. I ne samo to, svojevremeno je u prisustvu Šešelja bio kao mali od palube miran i tih, tek kad njega nije bilo on bi postajao agresivan. Danas je situacija drugačija, sad se Šešelj ponaša servilno prema Vučiću.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
