Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Ðurić izjavio je danas da Aljbin Kurti tendenciozno pitanje nelegalno formirane kosovske vojske koristi za pretnje Srbiji i srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji. Iz Prištine dolaze oprečni stavovi na relaciji Haradinaj - Veselji - Kurti.
Đurić je za Kosovo onlajn naveo da je došlo do kulminacije najavom da će Kurti uvesti obavezno služenje vojnog roka, a sada tu temu koristi i za politički obračun sa suparničkim političkim strankama u Prištini.
„Ne želeći da budem uvučen u međualbanske političke borbe za moć i uticaj, podsetiću samo da Srbija smatra da je Kfor jedina legalna oružana sila u našoj južnoj pokrajini, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN“, kazao je on.
Ðurić ističe da su stoga i garancije Kfora i NATO, da kosovska vojska neće imati pristup opštinama sa srpskom većinom na severu pokrajine, jedini moguć racionalan stav po ovom pitanju.
„Svaki drugačiji stav za posledicu bi imao drastično pogoršanje bezbednosnih prilika u regionu“, rekao je Ðurić.
Predsednik opozicione Alijanse za budućnost Kosova (ABK) i bivši kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, tvrdi da je izglasavanjem tri zakona u parlamentu o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) poništena garancija koju je Hašim Tači 2013. dao tadašnjem generalnom sekretaru NATO – a Andresu Fog Rasmusenu u vezi sa ovlašćenjima KBS u odnosu na sever Kosova.
Haradinaj je na svom fejsbuk profilu, povodom obelodanjivanja prepiske Tačija i Rasmunsena, kojom se garantuje nenadležnost KBS na severu Kosova, napisao da je nakon usvajanja pomenutih zakona o, kako navodi, budućoj nadležnosti KBS obavestio aktuelnog generalnog sekretara NATO – a Jensa Soltenberga.
Obavestio ga je, kaže, da je usvajanjem tri zakona o transformaciji KBS ukinuto teritorijalno ograničenje nadležnosti KBS, a istovremeno je NATO pozvan da se potpiše novi protokol o operativnoj saradnji sa Kforom, bez teritorijalnih ograničenja.
„Da bi izbegli populizam i zabrinutost nakon današnjeg objavljivanja pisma iz 2013. godine i moguće pravne i ustavne implikacije, uveravam građane Kosova da danas KBS ima pun mandat na celoj teritoriji Kosova, bez ikakvih ograničenja“, napisao je Haradinaj.
Haradinaj podseća Kurtija da u vladinoj dokumentaciji ima i njegovu prepisku sa Stoltenbergom i da je i Kurti glasao u parlamentu za pomenute zakone o transformaciji KBS, bez teritorijalnih ograničenja.
Predsednik opozicione Demokratske partije Kosova (DPK), Kadri Veselji izjavio je danas da, kako je naveo, „suverenitet Kosova“ ne ugrožavaju sporazumi sa NATO, već „agresivnost i pretnje Beograda“.
„NATO je garancija suvereniteta i integriteta Kosova“, napisao je Veselji na svom fejsbuk profilu i dodao da smatra uznemirujućim to što je aktuelni premijer privremenih prištinskih institucija, Aljbin Kurti, objavio sporazum Hašima Tačija sa NATO o ponašanju Kosovskih bezbednosnih snaga prema severu Kosova.
Kao i Haradinaj, i Veselji je iskoristio svoj fejsbuk profil i na njemu napisao da je „veoma zabrinjavajuće to što kosovski premijer smatra da su sporazumi sa NATO suprotni kosovskim interesima“.
„Tokom našeg oslobodilačkog rata, bio sam svedok akcija ove Alijanse, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, sa nama, u interesu Kosova, oslobađanja naše zemlje i povratka stotina hiljada građana Kosova u njihove domove“, napisao je Veselji.
Dodao je da je cilj Prištine članstvo u NATO, a ne njihovo proterivanje sa Kosova.
Nekoliko sati nakon što je obelodanio prepisku iz 2013. između tadašnjeg generalnog sekretara NATO Andresa Fog Rasmusena i Hašima Tačija, o zabrani ulaska pripadnika KBS na sever Kosova bez saglasnosti Kfor, Kurti je rekao da je važno utvrditi ko je to tražio od tadašnjeg premijera, ne isključujući mogućnost da je to bio zahtev Beograda.
Kurti je to rekao na prvoj konferenciji za novinare od stupanja na dužnost kosovskog premijera na kojoj je izneo implikacije tog, kako kaže, sporazuma, kao i pravno mišljenje njegovog kabineta u kojem se ukazuje da je Tači prekršio ustav i da ima osnova za pokretanje njegovog opoziva sa funkcije predsednika privremenih prištinskih institucija.
„Tog dana u Briselu nismo imali jedan već dva sporazuma. Jedan između bivšeg premijera Tačija i bivšeg srpskog premijera (Ivice) Dačića i drugi o Kosovskim snagama bezbednosti, kojim se onemogućava pripadnicima KBS da idu na sever Kosova bez prethodne saglasnosti Kfora“, rekao je Kurti, prenela je prištinska Koha.
Važno je, kazao je, da se otkrije ko je tako nešto tražio od tadašnje vlade.
„Ne verujem da je to tražio Brisel, Srbija je to možda tražila, ali je to trebalo da se zna“, rekao je Kurti.
Ponovio je da je razmena pisama između Tačija i Rasmusena vrsta, prema tumačenju njegovog kabineta, „međunarodni sporazum, zasnovan na Bečkoj konvenciji“.
„Sakrivanje takvog sporazuma, od 19. aprila 2013. godine, smatramo grubim kršenjem ustava o čemu moraju da se izjasne pravosudne institucije“, rekao je Kurti, koji smatra da su tim sporazumom poslanici u kosovskom parlamentu izigrani.
Najavio je da će se sutra sastati sa komandantom Kfora i istakao važnost koju vlada pridaje, kako je rekao, savezu sa NATO.
Ponovio je da je spreman za dijalog sa Beogradom i dodao da će se aktuelna vlada dobro pripremiti za taj proces.
Rekao je i da je pokusao sa Tačijem da se dogovori o dijalogu sa Beogradom i o jos nekim, kako je kazao, spoljnopolitičkim temama, jer smatra da po svim tim pitanjima Priština mora biti jedinstvena.
Do tog razgovora sa Tačijem, međutim, nije došlo