Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i članovi stranke koju predvodi, neretko imaju običaj da sebe poistovećuju sa državom, pa su se tako i rezultati, ostvareni uz trošenje novca svih građana, pripisivali pojedincima ili bolje rečeno - pojedincu. Međutim, kad je na red došlo pitanje veza između struktura vlasti i kriminala, frazu “država, to sam ja”, zamenilo je bežanje od odgovornosti, dok je gorenavedenu maksimu zamenila - “neki iz redova države su sarađivali sa mafijom”.
“Dok je dobro, mi smo zaslužni, kad krene po zlu, drugi su krivi”, ovako bi se ukratko mogao opisati princip funkcionisanja vlasti u Srbiji, čiji predstavnici neretko imaju potrebu da državni novac dat za određeni projekat predstave kao sredstva koja su oni izdvojili iz sopstvenog džepa.
U tome, u prvom redu, prednjači predsednik Aleksandar Vučić, kod kojeg je poistovećivanje sa državom postalo do te mere prisutno i uobičajeno, zbog čega svakodnevno slušamo kako je on nešto nabavio, kupio, izgradio ili poručio.
Ipak, kad se povelo pitanje o vezama vlasti za rast i razvoj kriminalnog klana Veljka Belivuka, oni koji su sebe doživljavali kao državu, istu su počeli da posmatraju kao odvojeno telo.
Govoreći za naš portal, kriminolog Dobrivoje Radovanović, kaže da njegova nauka ovake situacije posmatra kao prirodnu reakciju čoveka koji odbija sopstvenu krivicu.
“Ono što moja nauka kaže u takvim situacijama, kad je kriminal u pitanju, to je da čovek prirodno odbija svoju krivicu i pripisuje je drugima”, ističe on, i napominje da za postojanje organizovanog kriminala mora da postoji saradnja sa vlastima, ali da je nemoguće tražiti kolektivnu odgovornost svih koji čine vlast zbog saradnje sa kriminalnim organizacijama.
“Kolektivna odgovornost je fikcija. Posledice moraju da snose pojedinci koji rukovode državom i oni koji rukovode službama”, naglasio je on.
Stefanović i Vučić o saradnji državnih struktara sa mafijom
Ministar odbrane Nebojša Stefanović naveo je juče, posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, da će država odlučno i snažno pokazati da ume da se odupre svakom obliku organizovanog kriminala i da sankcioniše one iz redova države koji su sa tim kriminalcima sarađivali, pomagali ili na bilo koji način davali informacije koje su pomagale u njihovom radu i činjenju krivičnih dela.
„Država će odlučno pokazati da ume da se odupre svakom obliku kriminala i da sankcioniše one iz redova države“, rekao je on.
Nešto ranije, presednik Srbije Aleksandar Vučić je istakao da pripadnici kriminalne grupe Veljka Belivuka ne bi bili toliko snažni da nisu imali podršku.
„Ti ljudi ne bi bili snažni da nema delimične podrške unutar državnog sistema. Nema sumnje da će odgovarati i već se radi na tome. Već su neki policajci na ispitivanju i ljudi iz BIA, istraga se vodi. Država nema straha i uradiće svoj posao“, poručio je Vučić.
S druge strane, direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović, kaže da vlast trenutno traži način kako da sebe oslobodi odgovornosti, te da je ranije svaki dobar potez institucija pripisivala sebi.
“Kod nas se zaista sve svodi na onaj princip ‘država, to sam ja’. Mi smo mnogo puta imali priliku da čujemo predsednika Vučića kako koristu tu frazu. Međutim, kad se utvrdi da je država duboko kriminalizovana, onda se primenjuje druga taktika, s ciljem da se javnosti objasni da su pitanju nekakvi ‘podmetnuti delovi’ države. U pitanju je ogoljena politička propaganda koju koriste ljudi koji su okupirali državu”, naglašava Popović.
Prema njegovom mišljenju, politička propaganda koju sprovodi režim nema protivtežu, jer se u Srbiji samo vlast oglašava preko najgledanijih i najčitanijih medija.
“Imamo parodoksalnu situaciju u kojoj smo do juče imali ‘najbezbedniju državu na svetu’, a sada imamo zemlju u kojoj se pojavljuju kriminalci, snajperi i štekovi na stadionima”, napominje je naš sagovornik.
Trebješanin: Ne možete se hvaliti državom koja radi sa mafijom
Psiholog Žarko Trebješanin za naš portal podseća da se predsednik Srbije u gotovo svim svojim javnim nastupima neprestano hvalio kako država odlično funkcioniše, da vlada i ministri rade sjajan posao, a da sada slušamo kako “nema organizovanog kriminala bez podrške države”.
“Ako su oni imali upurište u vrhu države, šta to znači? Kakva je to država koja je u sprezi sa kriminalom, a možda čak i u njegovoj službi. Problem je što ne možete da se hvalite sa državom koja radi sa mafijom”, objašnjava Trebješanin, dodajući da deluje da je “pukva tikva” u odnosima između vlasti i pripadnika kriminalnih klanova.
“Očigledno da to savezništvo nije funkcionisalo kako treba, pa je došlo do ‘pucanja’. Sad je intersantno da vidimo ko je iz vrha vlasti, tužilaštva, bezbednosti struktura sarađivao sa mafijom. Za kriminalce su, manje više, svi znali, ali ovu drugu stranu nikako da otkrijemo”, zaključuje Trebješanin.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare