3
Nije Serž Alimi, renomirani novinar francuskog "Le Monda" koji je u ovonedeljnom srpskom izdanju pomenutog magazina napisao ekstenzivnu analizu koja se delom bavila i predsednikom Srbije, jedini pripadnik globalnog medijskog "džet-seta" koji je pisao o Aleksandru Vučiću i vlasti SNS: poslednjih godina bilo je mnogo i pozitivnih i negativnih tekstova na ovu temu.
„Čim izađu iz svojih državica, autokrate postaju vazali“, kaže Alimi u pomenutom tekstu „Le Monda“ koji u Srbiji objavljuje Nedeljnik. Ovo je samo poslednji u nizu tekstova koji problematizuju način vladanja Aleksandra Vučića, koji zapadnu štampu uglavnom podseća na autoritarni pristup.
A nije tako bilo na početku.
Medeni mesec
Veliki deo stranih medija promenu vlasti u Srbiji dočekao je sa optimizmom. Pad Demokratske stranke sa kormila Srbije viđen je kao promena spoljnopolitičkog kursa zemlje – pre svega po pitanju Kosova – ali i neka vrsta socijalne revolucije, u kojoj su građani digli glas protiv kaste „pobednika tranzicije“ koja se otuđila od naroda, ogrezla u kleptokratiji.
Veoma pozitivno dočekan je (kao uostalom i u domaćoj javnosti) potez Tomislava Nikolića koji je dobrovoljno odstupio sa čela stranke. Naročito pozitivan PR SNS i Vučić dobili su postavljanjem Ane Brnabić za premijerku 2017. godine – prvu ženu na čelu Vlade Srbije, prvu otvoreno gej osobu na toj poziciji.
Vučić je tada zapadnim medijima izgledao kao reformator u pravom smislu te reči. Ipak, medeni mesec nije trajao predugo.
Dva pravca „napada“
Uskoro će se pojaviti otvoreno kritični tekstovi o predsedniku i stranci kojom rukovodi, i to, jasno je, uglavnom u dva pravca. Prvi pravac odnosi se na Vučićevu sklonost „autoritarnom“ načinu vladanja.
Tako, primera radi, londonski Gardijan ovog leta piše o protestima u Beogradu zbog najavljenog policijskog časa nazivajući ih izlivom besa zbog ponovnog uvođenja strogih karantinskih mera sa ciljem suzbijanja širenja koronavirusa. Svetski mediji preneli su u julu vesti o događanjima ispred zgrade Narodne skupštine u Beogradu, a neki su primetili i da predsednik Aleksandar Vučić definitivno ima većih problema nego što se činilo.
„Njujork Tajms“, takođe, nakon junskih izbora skreće pažnju da je Vučić vlada „čvrstom rukom“, te da je u ne do kraja demokratskoj atmosferi osvojio ogromnu većinu glasova.
Slično piše i nemački „Špigl“,baš kao i „Le Mond“ pomenut na početku teksta.
Loše društvo
Drugi pravac „napada“ uglavnom se koncentriše na spoljnu politiku koju Vučić kao predsednik države vodi, pre svega po pitanju odnosa sa Kinom i Rusijom.
Tako ponovo „Cajt“ skreće pažnju na proklizvanje Srbije u pravcu snažnijeg („čeličnog“, rekao bi predsednik) prijateljstva sa Kinom, posebno vidljivom tokom prolećne krize sa koronom, kada smo bili svedoci emotivnih dočeka pomoći sa Dalekog istoka i zaklinjanja na večno prijateljstvo. („Cajt“ upozorava da je u pitanju trend koji bi mogao da osvoji kompletan zapadni Balkan).
Na sličan način „Asošijeted pres“ izveštava o varnicama na relaciji Srbije i Rusije (ogoljenih u tvitu Marije Zaharove) nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma.
„Iako formalno traži članstvo u Evroskoj uniji, Srbija pod Vučićem pravi bliske političke, ekonomske i vojne veze sa Rusijom i Kinom“, kaže se u tekstu AP, kao da je to notorni fakat o kom ne treba dalje raspravljati.
Dragi prijatelji iz „Klajne cajtunga“
Nije sve tako crno, međutim.
Predsednik Srbije i dalje ima i više nego dovoljno „prijateljski“ nastrojenih inostranih publikacija koje su spremne da bez mnogo potpitanja plasiraju njegove političke poruke – ponekad i nepoznate srpskoj javnosti, a neprijatne njegovoj partiji.
Tako je, recimo, nedavno u intervjuu za austrijski „Klajne cajtung“, prema nekim interpetacijama, predsednik otvoreno rekao da je u Vladi Ane Brnabić bilo korupcije, kao i da bi u idućoj „reinkarnaciji“ ona trebalo da bude smanjena.
U objavi na instagram profilu „Budućnost Srbije“ predsednik se zahvalio „dragom Kristijanu“ na prilici da govori za njegov medij. Takva formulacija, nažalost, potvrđuje da predsednikovo shvatanje medija ne evoluira – i dalje ih doživljava kao poligon za plasiranje svog političkog PR-a i poruka biračima, a ne kao kontrolore svojih i poteza izvršne vlasti.
Ruku na srce, za to adresa i nije „Klajne cajtung“, nego srpski mediji.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
