0
Principijelnost u politici? Od Vojislava Šešelja i njegovih epigona? Možda zaista tražimo previše.
Tog 12. novembra 2014. godine Vojislav Šešelj se vratio iz Haga. Uz pompezan doček, notornu prasetinu, notorne plave radikalske zastave, notorni narod koji se tiska oko Magistratskog trga 3, gde je sedište Srpske radikalne stranke u Zemunu, štampa je zabeležila sledeće Šešeljeve reči (na pitanje da li će njegovo privremeno puštanje na slobodu trajati sve dok ne obori s vlasti Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića):
„To privremeno će trajati sve dok oborimo s vlasti Nikolića i Vučića. Te naše otpadnike i srpske izdajnike koji su prodali svoju čast i karakter, odrekli se srpskog nacionalizma i postali sluge zapadnih sila“.
Tako je govorio vojvoda pre samo devet godina. Gugl ne pamti, ali se pojedine kolege sećaju da je tog istog dana lider radikala obećao da će jedan od svoja dva kancera nazvati po Nikoliću, a drugi po Vučiću.
Brzo premotavanje na 1. novembar ove godine. Agencijska vest je štura, za neke možda i iznenađujuća.
„Imao sam razgovore s Aleksandrom Vučićem, Anom Brnabić i Darkom Glišićem i dogovorili smo se da SRS ide u koaliciju sa SNS na beogradskim izborima i na opštinskim i gradskim izborima u unutrašnjosti Srbije. Naši predstavnici će biti zastupljeni na kandidatskim listama i učestvovaćemo posle izbora u izvršnoj vlasti“, najavio je (ne)očekivanu predizbornu koaliciju Šešelj.
Šta smo to imali u ovih devet godina, od povratka prvog među radikalima u Srbiju do okupljanja starih stranačkih saboraca?
Imali smo kontinuirana Šešeljeva gostovanja po toksičnim televizijama s nacionalnom frekvencijom, gde je u pauzi divljenja Rusiji i Putinu, bljuvao mržnju ka svemu što nosi prefiks opoziciono. I odobravanje Vučićevih poteza. Nije to došlo preko noći, ali je došlo, polako i sigurno, neumitno kao radikalski rijunion.
PROČITAJTE JOŠ:
0
1
1
Sve ovo začinjeno je prvim javnim pojavljivanjem Šešelja i Vučića zajedno, posle dugo dugo vremena (12. juna ove godine), kad je lider SRS privatno slavio nešto i kad su se pevale četničke pesme posvećene Pavlu Đurišiću (ratni zločinac, saradnik nemačkog i italijanskog okupatora, čije su trupe trupe izvršile pokolj muslimana februara 1943, od istorije zabeleženo i kao najmasovniji ratni zločin etničkog čišćenja koji su počinile četničke formacije tokom Drugog svetskog rata).
Vučić, kaže Šešelj, nije pevao četničke pesme.
Ali je zato Šešelj pisao knjige. Znate već taj čuveni sumanuti niz:
„Narkomanija Vuka manitoga„, „Crveni tiranin s Dedinja“, „Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu“, „Stanko Subotić – Cane Žabac, kralj duvanske mafije“, „Mafijaška pudlica Nebojša Čović„, „U čeljustima kurve Del Ponte“, „Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron“, „Đavolov šegrt zločinački rimski papa Jovan Pavle drugi“, „Vašingtonski seksualni manijak Bil Klinton„, „Haško bajramsko prase“, „Lažljiva haška pederčina Džefri Najs“, „Engleski pederski isprdak Toni Bler„, „Kriminalac i zločinac Havijer Solana“, „Podmukli galski picopevac Žak Širak„, „Hitlerovi najverniji sledbenici Helmut Kol i Hans Genšer“, „Krvave ručerde Madlen Olbrajt„, „Pontifeks maksimus satanističke crkve Jovan Pavle drugi“, „Antihristov namesnik zlikovački rimski papa Benedikt šesnaesti“, „Boris Tadić, novi Sinan-paša Kodža“, „Izdajnički akreditivi ustaškog konzula Vuka Draškovića“, „Politički ortakluk kurve Del Ponte i kurve Del Koštunice„, „Vatikan glavno satanino gnezdo“, „Vatikanski antisrpski instrument Franjo Tuđman“, „Ubica Slobodana Miloševića Patrik Robinson“, „Pitomac minhenske pivnice Volfgang šomburg“, „Pokvareni malteški pacov Karmel Agijus“… I sve u tom paranormalnom stilu.
Pominju se tu i razni „degenerisani majmuni“, smrdljive svinje“, „očerupane ćurke“, „ustaške kurve“, „kurvini sinovi“ i ostalo iz rasističkog asortimana dr Vojislava Šešelja, što među pristojnim svetom nije ukusno pominjati.
Ipak, iz perspektive obnovljene ljubavi među radikalima najzanimljiviji naslovi dolaze iz 2010. odnosno 2019. godine.
Prva knjižurina, napisana pre 13 godina, prozaičnog naslova „Pohlepni vepar iz Bajčetine Tomislav Nikolić“ najavljena je, između ostalog, sledećim rečima recenzenata:
„Upravo činjenica da su čitaocu dostupni necenzurisani stenogrami sednica organa Srpske radikalne stranke, govori o opredeljenju autora da na potpuno transparentan način zabeleži svoje političko delovanje i snažno doprinosi istoriografskoj vrednosti ovog dela“.
Sledeća, „briljantna analiza novog srpskog političkog trenutka“, odštampana je pre samo četiri godine i ima još prozaičniji naslov: „Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić„. Pa kaže recenzent:
„Medijska hronologija neuspelog puča u Srpskoj radikalnoj stranci, ilustrovana kroz javne nastupe Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića i ostalih izdajnika stranke tokom 2009. godine“.
Kratak je put od izdajnika do poželjnog koalicionog partnera. Ili će biti da stara ljubav zaborava nema, što bi se reklo u pohabanoj narodnoj uzrečici.
A možda ste očekivali principijelnost od Vojislava Šešelja i njegove političke dece?
BONUS VIDEO: