4
Posle osam godina intenzivne ekonomske i političke saradnje, podrške beloruskim vlastima i Aleksandru Lukašenku u međunarodnim forumima, Srbija se pridružila Deklaraciji EU o predsedničkim izborima u Belorusiji, u kojoj se navodi da izbori u toj državi nisu bili slobodni i fer, a Minsk se poziva da hitno pusti uhapšene demonstrante na slobodu. Za sagovornike portala Nova.rs, vest da je Beograd podržao takvu deklaraciju više je nego iznenađujuća, naročito zbog bliskih odnosa Vučića i Lukašenka, a ovakvu odluku tumače kao mogući pritisak iz EU zbog pregovora oko Kosovu, ali i bruke sa podrškom skandaloznoj kineskoj deklaraciji.
Vest da je Srbija potpisala Deklaraciju o predsedničkim izborima u Belorusiji nisu objavili visoki srpski zvaničnici, već je o tome srpsku javnost obavestio šef Misije EU u Srbiji Sem Fabrici. On je pozdravio takvu odluku zvaničnog Beograda, a informaciju o tome na društvenim mrežama objavio je i američki ambasador u Beogradu Entoni Godfri.
„Sjajno je videti da Srbija stoji uz svoje evropsko okruženje“, napisao je Godfri na Tviteru.
PROČITAJTE JOŠ...
U Deklaraciji o Belorusiji se navodi da su tokom izborne kampanje građani te zemlje pokazali želju za demokratskim promenama, ali da izbori nisu bili ni slobodni ni fer.
U njoj piše i da su državni organi primenili nesrazmernu silu na demonstrantima, da je hiljade ljudi u pritvoru, a da su se dodatno suzile slobode govora, okupljanja i medijske slobode. Beloruske vlasti u tom dokumentu pozivaju se da hitno sve pritvorene puste na slobodu.
Iako bi podrška takvoj deklaraciji bila sasvim logična, za srpsku javnost ova vest bila je veliko iznenađenje, imajući u vidu bliske odnose Srbije i Belorusije od 2012. godine, kada su na vlast došli naprednjaci.
Naime, 2013. godine, u vreme dok su na snazi bile sankcije Srbije protiv Belorusije, zbog kršenja međunarodnog i humanitarnog prava, tadašnji predsednik Tomislav Nikolić dodelio je orden beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku, „za zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa“.
Odnosi srpskih i beloruskih zvaničnika postali su sve intenzivniji, a Lukašenko je Nikoliću uzvratio ordenom „Prijateljstva naroda“ pred sam kraj njegovog predsedničkog mandata 2017. godine.
Bliske odnose sa zvaničnim Minskom nastavio je da neguje i Aleksandar Vučić, koji je Lukašenka pre manje od godinu dana nazvao „velikim prijateljem Srbije“.
„Kalkulantski odnos sa Kosovom“
Šta se u međuvremenu dogodilo?
Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji, kaže za Nova.rs da ga vest o potpisivanju Deklaracije EU o Belorusiji iznenađuje, imajući u vidu tesne odnose Vučića, Nikolića i Dačića, s jedne strane, i Lukašenka, sa druge strane, kao i njihove odnose s Moskvom. On navodi da je ova vlast od 2012. počela da podržava beloruske vlasti na čelu sa Lukašenkom u međunarodnim forumima.
„To nije bio slučaj od 2000. do 2012. godine kada sam ja tamo bio ambasador. Mi smo stavili do znanja beloruskim vlastima da je naš spoljnopolitički prioritet članstvo Srbije u EU i da ćemo spoljnu politiku voditi idući ka tom cilju. Naravno da u Belorusiji nisu želeli da glasamo protiv njih u međunarodnim forumima, ali su razumeli“, priča Đukić.
PROČITAJTE JOŠ...
On navodi da se sve promenilo 2012. godine, te da Srbija od tada nije glasala protiv Belorusije ili je tu zemlju podržavala u međunarodnim forumima. Kako dodaje, to je dovelo do toga da je usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU opalo sa 78 odsto na 45 do 49 odsto, ne samo zbog podrške Belorusiji, nego i Rusiji, Kini i drugim zemljama koji se nalaze na agendi EU.
„Ne znam šta je konkretno razlog za obrt u ovom slučaju. Pretpostavljam da je neki kalkulantski odnos sa Kosovom, da se do kraja ne zatežu odnosi sa Briselom. Ne treba nam da dalje pogoršavamo našu spoljnopolitičku poziciju sa Zapadom. Moguće je i da neko ko je koordinator u EU za Zapadni Balkan jasno stavio do znanja Beogradu šta bi moglo da se desi ukoliko Deklaraciju o Belorusiji ne podržimo“, zaključuje Đukić.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, navodi da podrška toj deklaraciji predstavlja veliki zaokret, te da može samo da nagađa šta stoji iza takve odluke srpskih vlasti. On navodi da je moguće da je Srbija bila pritisnuta zbog one „bruke“ oko podrške Deklaraciji iz Kine, zbog čega je Srbija dobila packu iz EU. Tim dokumentom se, inače, kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u kineskoj pokrajini Sinkjang definiše kao „borba protiv terorizma i ekstremizma“.
„Veoma su bliski kontakti koje imamo sa Belorusijom. Od njih kupujemo oružje, imamo Sporazum o slobodnoj trgovini… Nije problem sa Belorusijom dok god imaju slobodne izbore. Moguće da je Deklaracija EU podržana zbog procene šta je korisnije po nas“, kaže Međak za Nova.rs.
EU inače podržava mirne proteste u Belorusiji na kojima se traži ostavka beloruskog autoritarnog vođe Aleksandra Lukašenka. Protesti su počeli posle objave zvaničnih rezultata predsedničkih izbora 9. avgusta prema kojima je Lukašenko osvojio šesti uzastopni predsednički mandat sa 80 odsto glasova.
Oni se nastavljaju uprkos nasilnom suzbijanju demonstracija prvih dana posle izbora kada je policija privela gotovo 7.000 ljudi i povredila stotine gumenim mecima, šok bombama i pendrecima. Najmanje troje ljudi je stradalo.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
