Tri puta više građana dijaspore prijavilo se za glasanje na izborima koji će biti održani 3. aprila, nego što ih je bilo 2020. godine, saopštio je Centar za slobodne izbore i demokratiju. Reč je uglavnom o mladim ljudima koji su nedavno otišli iz Srbije, a čak trećina ukupnog broja birača iz dijaspore dolazi iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, kaže za Nova.rs izvršni direktor CeSID Bojan Klačar.
Po predlogu Ministarstva spoljnih poslova, na predstojećim parlamentarnim i predsedničkim izborima biće otvoreno 77 biračkih mesta u 34 zemlje, za ukupno 38.876 državljana Srbije koji su se prijavili za glasanje u inostranstvu. Poređenja radi, na izborima 2020. godine, za glasanje u inostranstvu se prijavio 13.251 birač, zbog čega je formirano 40 biračkih mesta.
Interesantno je napomenuti, da je i u januaru situacija sa glasanjem dijaspore na referendumu o ustavnim promenama bila vrlo problematična.
Zbog odluke Republičke izborne komisije da u određenom diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije mora da se prijavi najmanje 100 ljudi da bi se otvorilo biračko mesto, srpskim državljanima u dijaspori praktično je bilo onemogućeno da izađu na referendum.
Stoga je glasanje o ustavnim promenama biti omogućeno samo u 10 gradova u svetu. Na referendum nisu mogli da izađu čak ni srpski državljani u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, ali ni u Americi, Kanadi, Australiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima…
Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar za Nova.rs kaže da postoje dva objašnjenja za povećanje zainteresovanosti dijaspore da glasa na izborima 3. aprila.
„Prvi je postojanje kampanje da se ljudi prijave po mestu prebivališta, a koju su vodile neke političke organitacije, a bila je vidljiva i kampanja na društvenim mrežama koju su vodili pojedinci, ali i organizacije. Drugi razlog je i to što se na ovim izborima pojavljuju sve relevantne političke organizacije, što budi takmičarski duh i među biračima. To sve dovodi do toga da će biti veća izlaznost na ovim izborima, nego što je bila prethodnih godina. Očekivanja su da će na izbore izaći oko 3,8 miliona građana, što se nije desilo od 2012. godine. Da zaključim, povećan broj prijavljenih u dijaspori refleksija je opšte zainteresovanosti javnosti da ovog puta izađe na izbore i glasa“, kaže Klačar.
„Reč je uglabnom o mladim ljudima, koji su nedavno otišli iz Srbije“, dodaje on.
Interesantno je i da je gotovo trećina od tih 38.876 birača dijaspore, dolazi iz Bosne i Hercegovine, većinom iz Republike Srpske, ali i iz Crne Gore.
A upravo je o biračima iz Bosne i Hercegovine nedavno govorio predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas. On je izašao u javnost sa tvrdnjama da vlast „uvozi“ birače upravo iz Republike Srpske. Đilas je na svom Tviter nalogu objavio snimak na kome se mogu videti građani koji su automobilima i kombijima sa registarskim oznakama iz Republike Srpske 31. januara i 1. februara došli da bi, kako tvrde iz SSP-a, po ubrzanoj proceduri dobili državljanstvo Srbije.
„Jedini uslov je da glasaju za SNS. Ljudi se kombijima dovoze u policijske stanice širom Srbije, a najviše u Beogradu“, naveli su tada iz SSP.
BONUS VIDEO: Zašto dijaspora, gotovo, ne glasa
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare