Nakon što su nezadovoljni građani izašli na “Protest protiv nasilja”, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlučio je da organizuje kontramiting. S obzirom na to da je Vučić skup najavio kao “najveći koji je ikada bio u Srbiji”, očekivano je da će u prestonicu tog 26. maja stići veliki broj ljudi iz ostatka Srbije. Neki od njih će podržati Vučića iz uverenja (u to nema sumnje), biće tu i onih koji imaju interes da se pojave (jer su se obogatili, stekli ugled, moć i funkcije nakon dolaska Vučića na vlast), ali veliki broj ljudi doći će na Vučićev kontramiting zato što neće imati drugi izbor.
Sigurno ste makar jednom čuli priču ljudi koji su zbog porodice ili straha od gubitka posla morali da uđu u famozne autobuse koji razvoze ljude na mitinge Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića.
Verovatno ste mogli da čujete rečenice poput: “Ja to ne bih radio, ali nemam izbora i nema ko da me zaštiti. Ko mi garantuje da mi se neće osvetiti ako odbijem da odem na njihov skup?”
U Srbiji je na stotine priča ljudi koji se osećaju besmpomoćno, koji su zloupotrebljeni od onih koji su državu pretvorili u servis partije i čiji je posao da štite interese građana. Umesto zaštite, deo društva se svakodnevno suočava sa ucenama i dilemom – da li progatiti ponos i podržati vlast ili reći: “Dosta je više. Ovo ne želim da trpim”.
Pročitajte još...
Predrag Voštinić, aktivista Lokalnog fronta ističe da ne bi trebalo mrzeti ljude koji su prinuđeni da odlaze na skupove vlasti, niti bi trebalo da ih bilo ko označava kao krivce i saučesnike.
On je u objasnio kako bi trebalo razgovarati sa ljudima koji su primorani da podrže predsednika i njegovu stranku:
„Imam utisak da bismo tim ljudima morali da kažemo, bez ikakvih pretnji i ljutnje: “Naravno da nije zbog sendviča, i naravno da ima i takvih i svima nam ih je žao. Ali ti ne ideš zbog toga, ali razmisli onda zbog čega – da su hteli da tebe ili nekog tvog zaposle za stalno, ili da su smeli da te otpuste, pa već bi to učinili, ali tada ne bi mogli više da te ucenjuju. Jedino ovako imaju koristi od tebe. Oni se koriste jedinim što imaju – silom vlasti, to su obični nasilnici. A na vlasti svakako ne mogu biti doveka. I pazi ovo, izgleda da ti određuješ do kada je to. Jer bez tebe oni su gomila nesposobnih nasilnika. Nije tačno da je svejedno jedan manje-više na skupu, naprotiv, baš to jedno može biti prva domina ili poslednja šansa za njih takve. I nije tačno da su svi drugi isto, i da bi svi drugi tako vladali, to podmeću samo ti takvi nesposobni. Oni koriste tebe, i svoju poziciju na vlasti, a ne ti poznanstvo sa njima, očigledno. Oni pričaju da ti ovo radiš iz ljubavi prema stranci i predsedniku, razumeš? Da, takođe nije tačno ni da je to samo tvoja stvar i muka, mnogima možeš da pomogneš odbijanjem da budeš u njihovom vlasništvu i da bespogovorno slušaš. Oni ionako nemaju odogovor na to, osim neke pretnje, ali veruj mi, samo pretnje. Mnogo je više nas koji bismo te branili, nego onih koji ti prete. Ili stvarno misliš da su oni dobri ljudi koji se ne bore za vlast nego za opšte dobro? Naravno da niko nije toliko blesav, zbog toga ti ovo i govorim. Uostalom, ionako ni njima više sve ovo nema smisla. Vidiš dokle nas je sve to dovelo, ne može tako još dugo. Ostaće samo sramota, i to na tebi, oni da su mogli da je osete ne bi se ovako ponašali ni prema kome… Jeste, na tebi je stvarno, možda je baš jedna osoba dovoljna pa da im se cela piramida nasilja sruči.”
Ivan Ninić, advokat, kaže da je jedini način i garancija da SNS okupi veći broj pristalica na ulici je radni dan, kada ljudi umesto na posao, u javnom sektoru, moraju da dođu na miting.
„Ipak, to ne znači da su ovog puta penzioneri ili nezaposleni u povoljnijem statusu zato što se i od njih zahteva da prinesu „žrtvu“. Dakle, ljudi svesno pristaju da budu na spisku i da uđu u autobus, jer veruju da će na taj način, danas, spasiti egzistenciju čitave porodice“, ističe on.
Ninić kaže da je Vučićeva snaga u tome što sve ove godine trguje ljudskim sudbinama, strahovima i nadanjima, kršeći elementarna ljudska prava, kao što su pravo na slobodan izbor političke pripadnosti, pravo na rad, ali i pravo na ljudsko dostojanstvo.
„Građane u Srbiji nema ko efektivno da zaštiti, jer Zaštitnik građana ćuti, Ustavni sud ne funkcioniše, inspekcija rada je politizovana, sindikati su ucenjeni, a radni sporovi u sudovima traju između pet i deset godina. Pošto mi nemamo institucije, koje mogu da spreče posledice po radno-pravni status ljudi širom Srbije, važno je da se ljudi pronađu kanal za komunikaciju sa javnošću. Trenutno samo javnost može delimično da ih zaštiti od progona, terora i odmazde na radnom mestu. Korisno je da svaki vid pritiska, ucenje, pretnje dokumentuju sačinjavanjem fotografije, audio ili video zapisa. Svako ko ne želi da otkrije identiet, treba da nađe kanal komunikacije sa javnošću. To konkretno znači da u sredini u kojoj živi i radi takve dokaze podeli sa opozicionim aktivistom ili novinarom u koga ima poverenje, uz uslov da se identitet „izvora“ informacije ne otkriva. Ko ima hrabrosti i snage da ode korak dalje, treba da sastavi i potpiše prijavu tužilaštvu ili prijavu inspekciji rada, u kojoj će detaljno ukazati na koji način trpi posledice na radnom mestu, zbog toga što je odbio da ide na miting SNS. Oni na taj način postaju uzbunjivači, samo je pitanje, od slučaja do slučaja, da li će svako dobiti sudsku zaštitu od otkaza ili premeštaja na drugo radno mesto“, objašnjava advokat.
Ninić naglašava da svako ko ima zasnovan radni odnos na neoređeno vreme ne može tek tako da dobije otkaz, a pokazalo se, u praksi, da naprednjaci i ne umeju da sprovedu proceduru zakonitog otkaza.
„U najvećem problemu su oni ljudi koji su u radnom odnosu na određeno vreme, jer za njim nema adekvatne sudske zaštite. Poražavajuće je to što opozicija, već sada, nema formirano neko zajedničko koordinaciono telo, koje će vršiti monitoring organizacije ovog Vučićevog mitinga, na jednom mestu prikupiti sve informacije i prijave koje stignu od građana. Zadatak opozicije da obezbedi besplatne pravne timovine podrške ljudima kojima koji dobiju otkaz ili budu trpeli bilo kakve posledice, jer su umesto ulaska u autobus i sendvima izabrali da sačuvaju dostojanstvo. Uostalom, ovde nije reč samo o mobingu i teroru koji se sprovodi nad ucenjenim građanima i zaposlenima u javnom sektoru, ovde je u najavi reč o brutalnoj i sofisticiranoj zloupotrebi javnih resursa. Svako ko ne bude na tom mitingu, finansira iz svog džepa njegovu organizaciju i ljudi moraju biti svesni te činjenice“, objašnjava Ninić.
Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Bojan Pajtić kaže za Nova.rs da su mnogi koji učestvuju u kampanja SNS primorani da budu deo scenografije vladajuće stranke i njenog vođe.
„Pre nego što krenu na sledeći miting, trebalo bi da se zapitaju: “Da li bi me bilo sramota kada me moja deca, unuci ili roditelji videli da skandiram po naređenju, da mašem zastavom po naređenju, da se grupišem na mestu predviđeno za okupljanje kao ‘u toru’? Da li bi bili ponosni što je osoba koju vole svedena na broj i primorana da ode na miting samo da bi bila deo mase? Da li je, zaista, bilo koje radno mesto vredno sramote ili stida koju ćete, ako ih ne osećate sada – sasvim sigurno osetiti kasnije? Pitajte svoje najbliže da li žele da se sramotite – nemojte da vam oni budu izgovor za odsustvo elementarne hrabrosti i dostojanstva“, naglašava Pajtić.
Prema rečima sociologa Zorana Gavrilovića, rešenje je u solidarnosti građana.
“Srbija je anomično društvo. Velika većina građana je okrenuta sebi i svojim prioritetima. Neki su spremni da okrenu glavu dok se dešavaju nezakonitosti ili neetična ponašanja koja za posledicu imaju dehumnizaciju ili diskrmininaciju ličnosti.
Rešenje je u lancu integiteta i solidarnosti”, ističe on.
A kako uspostaviti taj lanac? Gavrilović tvrdi da je ključno da ljudi znaju svoja prava i da ih koriste.
“Lanac integriteta i solidarnosti je instrument protiv prikrivenog i nezakonitog pritiska na građane/zaposlene od strane moćnika koji zahteva da žrtva suprotno svojoj volji nešto učini. Moćnik uvek svoje interes ostvaruje preko najslabijih karika u lancu integriteta i solidarnosti. Zato je bitno da onin koji su pri vrhu lanca integriteta i solidarnosti (lideri) se međusobno povežu i prepoznaju potencijalne slabe karike lanca. Lideri integriteta i solidarnosti treba da obave razgovore i utvrde da li su potencijalne slabe karike predmet pritiska od strane moćnika. Ako prepoznaju da je predmet pritiska treba da ponude pomoć u vidu upoznavanja sa pravima i izvesnom i efektivnom podrškom”, objašnjava naš sagovornik.
Lideri integriteta, prema rečima Zorana Gavrilovića, trebalo bi da moćnicima, bez pominjanja imena, ukažu da znaju za pritiske koje moćnik sprovodi i da ga suoče sa sa pravnim posledicama ovog nelegalnog ponašanja na način da će ga učiniti javnim.
“Od presudnog značaja je da svi oni koji su u riziku od pritiska nekog moćnika se međusobno solidarišu. Ta solidarnost je pretpostavka da bi se bilo ko zaštiti od moćnika i ostvario svoja prava, odnosno sprečio da princip moći i sile nadvlada princip vladavine prava i procedura, odnosno integriteta (građanskog, profesionalnog i institucionalnog)
Ako pretpostavljate da ćete biti žrtva moćnika, tada treba da se obrati pojedicima u nadležnim institicijama sa kojima su oni ili poznanci imali pozitivna iskustva. Možete se obratiti nevaldinim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava i uzbunjivača. Mediji su takođe deo rešenja. Trebalo bi da su deo rešenja i sindikati. Da sumiram – javnost, profesionlani integritet i solidarnost su lek protiv nauma da se ljudi prisile da rade ono što je protivno zakonu, radnim obavezama i profesionalnoj etici u bilo kojoj situaciji”, zaključuje Gavrilović.
Advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da bilo čije insistiranje na tome da je odazivanje na stranački poziv obavezno je sa stanovišta prava potpuni apsurd, besmislica.
„Zaposleni u javnim preduzećima dužni su da rade ono što je predviđeno zakonom, ugovorom o radu i kolektivnim ugovorom. Oni nemaju nikakvu obavezu da rade nešto što nije u opisu njihovog posla odnosno radnog mesta a prisustvo skupovima koje organizuju političke stranke to sasvim sigurno nije. Dakle sa stanovišta zakona isključena je bilo kakva odgovornost zbog neodazivanja na poziv“, kaže Šabić.
Nažalost, dodaje on, naša realnost je da bi se uprkos tome mnogi koji se na poziv ne odazovu mogli suočiti sa raznim neprijatnostima, čak možda i ostati bez posla.
„Ukoliko se to desi, dobiju otkaz iii budu izloženi nekim drugim sankcijama ili pretnjama mogu se obratiti inspekciji rada, mogu budući da je u pitanju zlostavljanje, odnosno mobing, pokrenuti i postupak zaštite od zlostavljanja na radu bilo u samom preduzeću bilo kod suda, mogu podneti ukoliko im preti osoba u statusu službenog lica, neko na rukovodećoj poziciji, jer postoji osnovana sumnja u krivično delo zloupotrebe službenog položaja podneti krivičnu prijavu policiji ili nadležnom javnom tužilaštvu. Mogu te postupke pokrenuti i istovremeno“, navodi Šabić i zaključuje:
„Razume se, veliko je pitanje da li će to dati željene efekte. Živimo u društvu u kome je proces devastiranja institucija odmakao zastrašujuće daleko pa je veliko i rastuće nepoverenje u institucije opravdano. Uprkos tome ljudi izloženi politikantskom maltretmanu treba da se obraćaju institcijama, da se bore za svoja prava. A i svi mi drugi treba da im u tome pomognemo. Jer oni koji ih teraju da umesto da rade posao za koji su plaćeni idu na stranačke mitinge zapravo zloupotrebljavaju javne resurse i tako u krajnjoj liniji ugrožavaju interese svih građana“.
BONUS VIDEO: Kako je Vučić znao da će se blokirati Gazela?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare