1
"I posle godinu dana nove-stare gradske vlasti, najčešća reč na usnama Beograđana jesu promene. Zašto Beograđani žele promene i šta im sve smeta", ovako je započeo svoju analizu Nikola Jovanović, bivši odbornik i direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović. On je za Novu naveo 10 neuspeha i razloga zbog kojih Beograđani očekuju promene u glavnom gradu.
Nedavno je navršeno godinu dana od kada je Aleksandar Šapić izabran za gradonačelnika Beograda. Njegov mandat obeležen je nizom skandala i afera, od kojih nekih čekaju sudski epilog poput krivične prijave zbog afere Kentkart.
Sa druge strane, Šapić je odlučio da obezbedi besplatne udžbenike i vrtiće, engleski jezik za predškolce i prečišćivače vazduha, dok se uporno „bori“ da privede kraju reformu javnog prevoza. Prvih godinu dana analizirao je za Novu Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu.
On je naveo 10 razloga zbog kojih je vlast na čelu sa Šapićem neuspešna i zbog kojih prema njegovom mišljenju, Beograđani očekuju promene.
„Prvo, ne žele da se voze spornim turskim i kineskim autobusima, već savremenim i bezbednim vozilima kakva se voze u celoj Evropi. Žele moderne tramvaje i trolejbuse, nijedan nije kupljen u poslednjih preko deset godina.
Drugo, žele da se završe bitni infrastrukturni projekti, poput spajanja Ada mosta i Rakovice, nove autobuske stanice, kanalizacije na levoj obali Dunava. Od svega toga nema ništa, čak nova-stara vlast više ne spominje ni novi most na Savi, što je bio njihov glavni projekat. Duplo golo.
Treće, žele veću bezbednost u gradu, ali i veći komunalni red. Sa aktuelnom ekipom znaju da neće biti ni jednog ni drugog, jer komunalnim milicajcima nisu data ovlašćenja u vezi sa bezbednošću, a neće stići ni da se bave komunalnim redom, jer će ubuduće kontrolisati karte u gradskom prevozu. Da nije tužno, bilo bi smešno.
Četvrto, Beograđani žele gradsku vlast koja će razumeti problem zagađenja vazduha, odbrane od poplava i malog broja zelenih površina. Prošle godine su dobili vlast koja priznaje da ne zna šta zagađuje vazduh, koja se bori protiv poplava saobraćajnim znakovima, a istovremeno smanjuje budžet za kišnu kanalizaciju.
Peto, žele urbanistički red, gde će između stambenih blokova postojati parkovi, igrališta, kulturni, obrazovni i komercijalni sadržaji. Ne žele da urbanisti beže u nevladin sektor, dok investitori rade šta god požele u Beogradu.
Šesto, Beograđani žele gradsku vlast koja će sarađivati sa stručnim organizacijama, Beogradskim univerzitetom, koja će konsultovati svoje građane, zbog koje će se mladi i obrazovani ljudi vratiti iz inostranstva, koja će imponovati obrazovanjem, kulturom i tolerancijom. Dosta im je siledžija, šerifa, bahatih i umišljenih veličina.
Sedmo, žele gradsku vlast koja razume da nema uspešnog rada bez ekonomije i da ništa nije „besplatno“, ako ekonomija ne raste. Beograd ne može da ponovo zaživi kao poslovno i trgovinsko čvorište, što je bio uvek, ako nema luku, ako nema berzu, ako se uspešni preduzetnici reketiraju, ako i najveći srpski sportista svih vremena ne želi više da ulaže ovde.
Osmo, žele da gradska vlast ima stambenu politiku, bilo kroz sopstvenu stanogradnju za mlade porodice i talente, bilo kroz revolving fond koji će subvencionisati rešavanje stambenog pitanja. Nije normalno da kvadrat u Beogradu bude najskuplji na svetu, gledano kroz kupovnu moć stanovništva i prosečnu platu.
Deveto, Beograđani žele gradsku vlast koja će beležiti pobede. U retkim stvarima koje se rade dobro u Beogradu – opet gradska vlast ne učestvuje. Dobro je što se ove godine završava obilaznica, Grad ne učestvuje. Dobro je što smo dobili EXPO 2027, ova gradska vlast se nije ni oglasila. Dobili smo priliku da se predstavimo svetu sa novim sadržajima, da nas ne znaju samo po ćevapima i splavovima. Šta li će Beograd ponuditi svetu? Onaj koji ima odgovor, biće po meni novi gradonačelnik.
Deseto, žele vlast koja će uvesti odgovornost i transparentnost u poslovanje, koja će ukinuti korupciju i trgovinu uticajem, kod koje će se poslovi dobijati na konkursu ili na javnom nadmetanju. Koja neće ići iz afere u aferu. Ne mislim samo na navodnu divlju gradnju, nepostojeći doktorat ili neprijavljivanje porekla imovine. Mislim na nameštanje tendera za turske autobuse, pregovore da se kupi sto (100) kineskih trolejbusa i elektrobuseva bez tendera, i mnoge druge stvari o kojima ćemo tek obaveštavati javnost“, zaključio je svoju analizu Jovanović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
