1
Lider Srpskog patriotskog saveza Aleksandar Šapić najverovatnije će "sesti" u fotelju gradonačelnika Beograda i pre novih lokalnih izbora u glavnom gradu Srbije, odnosno ubrzo nakon što se SPAS "utopi" u Srpsku naprednu stranku, saznaje Demostat nezvanično od izvora s političke scene.
Kako objašnjava naš sagovornik upućen u aktuelne odnose SPAS-a i naprednjaka, Šapić, dugogodišnji predsednik Opštine Novi Beograd, osim što je glavni adut vladajuće stranke za Beograd „idealno je“ poslužio predsedniku države i lideru SNS Aleksandru Vučiću za aktuelni obračun sa Nebojšom Stefanovićem, koji će, po svoj prilici, ubrzo biti smenjen sa pozicije šefa gradskog odbora SNS u glavnom gradu.
I pre nego što je zvanično potvrđeno da će se SPAS „integrisati“ u Srpsku naprednu stranku bilo je jasno da se Šapić približio Vučiću, koji ne krije da mu je ambicija da SNS na narednom glasanju i u Beogradu i na predsedničkim izborima, te na vanrednim parlamentarnim, osvoji “apsolutnu većinu”.
Poznato je, takođe, da je Beograd „slaba tačka“ lidera naprednjaka, što pokazuje i njegovo nedavno priznanje, izrečeno u razgovoru za list Blic:”Što se tiče izbora u Beogradu, verujem da naši politički protinici imaju ogromnu šansu, da su favoriti na tim izborima, da su naše šanse nevelike, ali, borićemo se“. Istom prilikom, Vučić je ocenio da će uloga Šapića na beogradskim izborima i na “mnogim drugim biti značajna”.
Na prethodnom glasanju za Skupštinu Beograda, održanom u martu 2018, naprednjaci okupljeni na listi pod nazivom „Aleksandar Vučić – zato što volimo Beograd“ pobedili su osvojivši gotovo 44,99 odsto glasova, što im je omogućilo da imaju apsolutnu većinu od 64 odbornička mesta, drugoplasirana je bila lista “Dragan Đilas – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju” sa 18,93 odsto (26 odbornika), trećeplasirana “Aleksandar Šapić – gradonačelnik“, za koju je glasalo 9,01 birača (11 mandata), a cenzus je još prošla koalicija SPS-JS, kojoj je pripalo 6,13 odsto glasova (osam mandata).
Izvor Demostata objašnjava da ne postoje zakonske prepreke da Šapić “nasledi” aktuelnog gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića, koji je od izbora na na tu funkciju bio u “dubokoj medijskoj ilegali”. Na taj način bi se izvesnoj meri ponovio scenario iz jeseni 2013, kada je odlukom Vlade Srbije Siniša Mali, kao kandidat SNS, postavljen za predsednika Privremenog organa grada Beograda i na toj poziciji ostao do raspisivanja izbora, 16. marta 2014. Mali je za gradonačelnika izabran 24. aprila 2014.
Navedenu funkciju obavljao je do maja 2018, kada je postao ministar finansija. Smatra se da bi u slučaju da Šapić preuzme „kormilo“ Beograda u narednih nekoliko meseci Goran Vesić verovatno bio smenjen sa mesta zamenika gradonačelnika, ali da ne bi bio „potpuno izopšten“ iz političkog života već bi dobio neko mesto u izvršnoj vlasti ili u nekom od javnih preduzeća.
Šapić je već izjavio da „ne vidi“ Vesića u svom timu ako bude kandidat za gradonačelnika „jer nemaju nikakve sličnosti“.
Ipak, ne treba isključiti ni mogućnost da „nevidljivi“ Zoran Radojičić ostane na poziciji gradonačelnika sve do novih izbora, a da Aleksandar Šapić na tu poziciju bude „regularno“ izabran u slučaju ponovne izborne pobede naprednjake.
Procenjuje se da će konačnu odluku o tome doneti sam Vučić, na osnovu rezultata budućih istraživanja javnog mnjenja.
Lider naprednjaka, poznato je odranije, koristi „puls“ javnosti prilikom odlučivanja o brojnim pitanjima – od ekonomije do politike, pa će, veruje se, tako „preseći“ i da li je delotvornije ući u novu „bitku za Beograd“ sa Šapićem kao gradonačelnikom ili sa Šapićem kao kandidatom za to mesto.
